Марија види срцем

РАЗМЕНА ИСКУСТАВА: КАКАВ ЈЕ ЖИВОТ СЛЕПИХ У ШПАНИЈИ, А КАКАВ У СРБИЈИ

… тако отвореним и храбрим да је на три месеца напустила сигурност дома и родне Шпаније и дошла да волонтира – у Србији.

Посредством ЕВС програма који реализује Форум цивилне акције “Форца” из Пожеге, у Србију су овога лета на размену дошле две волонтерке из Шпаније. Марија и Кристина су слепе, али их то није омело у жељи да истраже свет око себе и отисну се на пут, баш у нашу земљу. Једна од њих, недавно је посетила и Смедерево, где су је угостили чланови Градске организације слепих и слабовидих.
Овај програм био је велики изазов, како за организацију која га реализује, тако и за саме волонтерке из Шпаније које највећи део времена проводе у Пожеги, где ће остати до краја септембра, али такође посећују и друга места у Србији.
Објашњавајући како је и зашто одлучила да се прикључи размени, и уопште, откуда храборст да се особа са таквим инвалидитетом одлучи на путовања, Марија Гарсија из Барселоне каже: „Моји пријатељи  који знају да сам слепа и поред тога што волим да путујем борећи се  са мојим вештинама мобилности, питали би ме како то успевам. Да, то је тачно, због моје онеспособљености ми је тешко да путујем ако не знам место, а поред  тога, велики је проблем и страх од нових ствари. Али то се променило. Једног дана видела сам Ерасмус ЕВС програм на веб страници за студенте са инвалидитетом и помислила да бих могла да пробам и то. Управо завршавам студије и увек сам размишљала да бих желела да урадим нешто ново и различито. Поред тога, желела сам да откријем нову културу и научим како други људи у мојој истој ситуацији живе у другим земљама. Друга важна мисао је да могу много боље да научим како да се организујем и побољшам своје личне способности за живот. Ствари нису биле тако једноставне, јер се мојој породици није свидела идеја. Због тога сам раније прошуштала друге шансе за путовања. Овога пута сам била одлучна. Прилика је заиста била сјајна, три месеца у Србији, волонтирам, уз храну и смештај, а такође и мали џепарац за наше потребе. Било би ми жао да сам то пропустила“.
Међутим, оно што је Марију сачекало јесте чињеница да су ниво и стандард особа са иналидитетом у Шпанији, на много је вишем нивоу него код нас. Тамо су ОСИ доста самосталније, све им је прилагођено. Нема неприступачних сегмената живота, она се тамо свуда самостално креће – објашњава Јелена Стојановић председница Градске организације слепих и слабовидих особа: „Марија се у Смедереву срела са 20-ак младих слепих особа и најактивнијих чланова. То је била добра прилика за размену искустава. Пре свега, како живе слепе и слабовиде особе у Шпанији, шта од помагала користе. Како се сналазе слепи студенти и ученици у инклузивном образовању. Марија је запослена је у приватном сектору и држи часове математике и језика, деци која немају сметње у развоју. Наравно, стандард особа са иналидитетом у Шпанији је на много вишем нивоу него код нас. Овде јој је било чудно што нигде из зграде није могла да изађе сама, све је нeприступaчно. Има много паркираних аутомобила, у Пожеги нема звучних семафора, нема рељефних стаза за слепе. Првих петнаестак дана веома се тешко уклoпила и чак је у једном тренутку решила да се врати кући. Ипак је на крају остала“. Сада следи одлазак Смедереваца до Пожеге, а можда и успостављање сарадње са организацијом „Форце“.
Планирамо да је одведемо у посету Савезу слепих Србије, Националној библиотеци слепих „Др Јован Будимир“, Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ у Земуну – напомиње Јелена Стојановић.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Next Post

Гита наступила пред Смедеревцима

РАЗМЕНА ИСКУСТАВА: КАКАВ ЈЕ ЖИВОТ СЛЕПИХ У ШПАНИЈИ, А КАКАВ У СРБИЈИ … тако отвореним и храбрим да је на три месеца напустила сигурност дома и родне Шпаније и дошла да волонтира – у Србији. Посредством ЕВС програма који реализује Форум цивилне акције “Форца” из Пожеге, у Србију су овога […]

Lajkujte nas !