Сезона је бербе, ево шта треба знати о чувању плодова

1 min read

БЕРБА, ЧУВАЊЕ И ПАКОВАЊЕ ВОЋА И ГРОЖЂА

Берба воћа је завршни поступак у реализацији воћних плодова. То је једна од веома важних и одговорних техничких мера у низу поступака до коначне реализације.

Није довољно само плодове воћака произвести, већ их треба убрати у најповољнијем тренутку и на најбољи могући начин, како би се што дуже сачували и пред потрошаче изнели у најбољем стању. Ово је један од технолошких поступака у ком највише зависи финансијски резултат производње воћа.

На квалитет и трајност највише утичу: време и брзина бербе, начин бербе и манипулација плодовима после бербе.

Чување воћа има за циљ да реши противречност између сезонског и кварљивог карактера воћа с једне стране, и неопходности његовог непрекидног коришћена у исхрани у свежем стању са друге стране. Овај циљ мора бити остварен без икаквог погоршања квалитета воћа, што је несумњиво од изузетно великог и вишеструког друштвено-привредног значаја.

Чување плодова заснива се на успоравању свих биохемијских и других процеса који при томе не престају. Уколико се то успешно постигне, утолико ће се плодови дуже сачувати у свежем стању.
То нам намеће обавезу доброг познавања:

– Врсте технологија како би се плодови што боље сачували до момента кориштења.

– Познавања биолошких својстава плодова који утичу на квалитет и дужину чувања.

– Методе чувања воћа се усавршавају – у циљу смањења губитака који се јављају од бербе до потрошње.

– Према испитивањима многих аутора губици могу износити и до 80% од масе свежих плодова.

– Вредност ускладиштених плодова вишеструко нараста у ланцу од бербе до продаје, зато губитак у маси и квалитету доноси економске последице.

-Државе у којима је развијена воћарска производња имају добро развијену мрежу хладњача, као и систем тарнспорта који одговара особинама појединих воћних врста.

– Захваљујући развијеној техници хлађења у току чувања и транспорта сезонски карактер потрошње воћа се скоро губи.

– Сезона потрошње свежих воћних плодова веома се лако може продужити увозом из веома удаљених подручја.
Основни циљ чувања воћних плодова и грожђа јесте да се процес зрења и разградње биљних ткива што је могуће више успори, а да се при томе њихова употребна вредност не смањи.
Процеси зрења уколико су у поодмаклој фази, врло се тешко могу успорити било променом температуре, било регулисањем састава ваздуха – типичан пример за то су пожутели плодови крушке или банане.

Последњих деценија прошлог века и почетком XXI века долази до увођења најсавременијих технологија чувања воћа и грожђа. Као основа за ово су послужила открића тока дисања, а нарочито климактеричног дисања плодова и утицаја промене састава ваздуха на физиолошке и биохемијске процесе у плоду.

Контролисана атмосфера (KA) – уведена је почетком друге половине XX века. Методе чувања плодова са мало кисеоника у атмосфери (LO), са врло мало кисеоника (ULO), са мало етилена (LE), са врло мало етилена (ULE) као и методе брзог успостављања KA услова (RKA), стресно мале количине O2 (ILOS) и друге.

Заједничко свим овим методама јесте дуже чување плодова, уз најмањи губитак без промена квалитета и дуже трајање плодова после искладиштења.

Leave a Reply

Your email address will not be published.