Неке невидљиве руке спојиле су Горњи Милановац и Смедерево…

1 min read

У МУЗЕЈУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „УСПОМЕНЕ ЖИВОРАДА НАСТАСИЈЕВИЋА“

У оквиру изложбе која траје од од маја, “Деспот ЂураЂ Бранковић у делу браће Настасијевић“, прошле недеље, Смедеревци су имали прилику да присуствују презентацији књиге “Успомене Живорада Настасијевића”.

Читава презентација књиге и промоција организована је у сарадњи са Народном библиотеком Смедерево. О књизи су говорили Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја, Мирјана Глишовић, библиотекар уредник Музеја рудничко-таковског краја и Владимир Димитријевић, професор књижевности Гимназије из Чачка.
“После четири четвртка, на истом месту настављамо наше дружење. Нама је велико задовољство што још једним поводом можемо да дођемо овде. Ми као Музеј покушавамо да изучимо, а затим и да представимо заоставштину породице Настасијевић као и њен значај. Најзначанији за нас, из породице Настасијевић, јесте сликар Живорад Настасијевић, чији смо ми рукопис његових успомена, који је чуван у војном Музеју, успели да публикујемо у част 50 година од његове смрти. Читајући после десет месеци књигу поново био сам усхићен и поносан на своје колеге које су је приредиле на маестралан начин и пожелео бих сваком такве сараднике” рекао је директор Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, Александар Марушић.
У Музеју Рудничко-таковског краја се чува легат породице, градска библиотека носи назив браће Настасијевић, а једна од четири основне школе названа је по чувеном песнику Момчилу. Легат је дат на чување и коришћење су добили 1983. Године, а по оснивању Музеја 1994. легат постаје део њихове сталне поставке. Чине га лични предмети, документа, књиге и слике као и сценска дела која су припадала браћи Момчилу, Живораду, Светомиру и Славомиру.
“Посебно нам је драго што ћемо причу о Настасијевићима започети баш овде у Смедереву, граду који је Живораду био инспирација и о којем пише у својим успоменама. Желим да се захвалим Народној библиотеци Смедерево, свим радницима вашег лепог Музеја и посебно, Снежани Цветковић, која се сваком нашем пројекту и успеху радује као свом, што је данас велика реткост и што говори доста о њој. Снежану могу да упоредим са нашом Аном Боловић, која је једна од приређивача овог издања, јер на исти начин приступају раду и истраживању што на крају даје темељне резултате” захвалила се Мирјана Глишовић, музејски библиотекар.
Владимир Димитријевић, професор књижевности Гимназије из Чачка, каже да када је тема породица Настасијевић у питању, то су теме којима се не бави много истраживача јер захтевају велико познавање тематике и огромну посвећеност. Он је у својим текстовима писао о салону породице Настасијевић у Београду који је окупљао културну елиту наше престонице, а говорио је и о сестрама Настасијевић, Наталији, Славки и Даринки које су такође биле веома талентоване и факултетски образоване, баш као и четворица браће, Живорад, Мимчило, Светомир и Славомир.
Када сам први пут посетио смедеревску тврђаву објавио сам текст који се зове “На смедеревској тврђави”. Био сам импресиониран снагом тог последњег стуба одбране нашег народа у средњем веку. Интересантно је да се овде осећа деловање неких невидљивих руку које су спојиле Горњи Милановац и Смедерево. То уопште није случајно и мислим да ће та веза бити све јача. Дивно је што је изложба Ђурађу Бранковићу изложена овде у Смедереву. Он је познат као опсесивна тема породице Настасијевић. Читава та породица представља једну епоху српске уметности. Ови невероватно даровити људи оставили су видан траг у свим областима у којима су се бавили. Треба истаћи да су сви они знали да свирају дувачке инструменте као и да су се невероватно допуњавали у свом раду. То је просто била заједница уметника који су заједничким нервом препознавали епоху и давали оно што је најбитније. Живорад Настасијевић био је сликар који је основао уметничку групу “Зограф” чији је главни циљ био обнова наше средњевековне уметности закључио је Владимир Димитријевић.

Leave a Reply

Your email address will not be published.