„Дочек“ и „Хајде да се играмо“ у збирци смедеревске Галерије

МИНИСТАРСТВО ОДОБРИЛО СРЕДСТВА ЗА ОТКУП ДВА РАДА

И овогодишњи откуп уметничких радова за Збирку савремене уметности смедеревске Галерије,финансиран је средствима Министарства културе.

Подсећамо, Галерија савремене уметности публици из месеца у месец презентује најзанимљивија остварења и ауторе различитих сензибилитета из свих области уметности, али уз то, непресатно сакупља и дела, увећавајући колекцију.
Као што је познато, приликом одабира дела за откуп, смедеревски кустоси се, захваљући активном праћењу савремених уметничких токова, руководе нарочитим критеријумима. Уз то, нису сва остварења која данас чине збирку Галерије плаћена, нека су и поклон уметника који су излагали у Смедереву.
По расписаном јавном конкурсу Министарства културе и информисања од маја ове године, за финансирање уметничких дела из области визуелних уметности, Музеј у Смедереву, односно Градска галерија савремене уметности, конкурисала је пројектом за откуп уметничких радова ради систематичног попуњавања Збирке. Од предложених пет радова, од стране Министарства финансиран је откуп два, у укупној вредности од 530.000 динара – каже мр Наташа Радосављевић Кузмановић, кустос.
Најпре, реч је о „Дочеку“ Биљане Ђурђевић, раду насталом ове године у комбинованој техници (туш и перо, угљен, акрилик и колаж), димензија 100 x 200 цм. Тај рад је плаћен 400 000 динара.
Како се ради о поставци недавно приказаној Смедеревцима, (и до ове недеље актуелној у Галерији) наша публика је добрим делом већ упућена у то да је „Дочек“ излаган на XXI Пролећнем аналу – Временске петље у Дому културе Чачак, чији је кустос изложбе била Данијела Пурешевић. Рад је добио главну награду поменуте изложбе.
У духу досадашњих стилских и интерпретцијских приступа, Биљана Ђурђевић у „Дочеку“ елаборира свакодневне наративе политичког, друштвеног и уопште свакодневног миљеа. Бави се феноменима „псеудо-цереминијалне“ културе, базичним изразом класичне уметности која је прилагођена духу времена и актуелним манифестацијама политичке моћи. У суштини, Биљана, својим снажним приказима, који код посматрача могу изазвати све само не равнодушност, настоји да сумира стање савременог човека у друштвеном систему који се све бахатије односи према појединцу, негирајући основне принципе за које се човечанство борило кроз 19. и 20. век. Отуда су њена дела, сажимање апсурда савременог доба – 21.век је донео напредак на многим пољима, али је, када говоримо о човеку и основним принципима на којима почива живот, људскост, достојанство, све слободе и права, тај, нови миленијум, прогутао оно што су деца претходних револуција успостављала, мислећи да ће те тековине за добробит људи остати трајне…
Зато, Биљанини радови „боле“, али и позивају на отрежњење. И што је посебно важно, та димензија стваралаштва је универзални језик данашње уметности, препознат на свим континентима. То објашњава Биљанину, озбиљну излагачку делатност у иностранству. Била је гостујући предавач у Њујорку, а други, велики рад недавно изложен пред Смедеревцима, „Оруђе делања“ власништво је Подеста Art Collection из Вашингтона.
Други рад који ће убудуће бити део збирке Градске галерије савремене уметности је „Хајде да се играмо“ Јелене Илић, из серије „Ломљиво/Fragile“.
Дрвена кутија са стакленим поклопцем и кликерима, на постољу од медијапана и огледала, за почетну мисао је имала дечачку игру. Уметница је рад започела мислећи на свог сина, али је то што је направила прерасло у нешто више. И тако се позив на игру не односи више само на дечачку игру, већ игру живота, игру у сваком смислу… Позив да живимо иако знамо да је са ризиком, на шта указује и блага тензија у раду.
Смедеревска Галерија је на поменутом конкурсу Министарства аплицирала како би се откупила два Јеленина рада, односно „Три сестре“ и „Хајде да се играмо“ али су средства, односно 130 000 динара, одобрена само за овај други. Оба су из серије објеката под називом „Ломљиво“ и били су део поставке истоимене изложбе организоване у Градској галерији савремене уметности Смдерево 2016. Наведени предмети су од различитог материјала, често нестабилног, али склопљени на различите начине, чиме успевају да прерасту своју првобитну употребну функцију и прђу у нову ликовно – мисаону целину. Предмети су углавном пореклом из уметничине куће или из њене непосредне околине. Почетни импулс у овим радовима, почетна мисао и уопште порив за сваки од њих, био је тај да је “нови предмет“ прављен за некога – сваки од ових објеката је дар за одређену, њој блиску особу и увек је упућен некоме, објашњава мр Наташа Радосављевић Кузмановић, кустос збирке Галерије савремене уметности Смедерево.