Ради се доста на нашим путевима

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ >> НИКОЛА МАТЕЈИЋ, ДИРЕКТОР ПАРКИНГ СЕРВИСА:

Не постоји локална самоуправа која може да одвоји новац за баш све што је, када причамо о путевима и асфалту потребно, али је чињеница да се код нас, интензивно ради на томе, поготово у селима, о чему сведоче издвојена средства, а види се и резултат – сматра Никола Матејић, директор Паркинг сервиса.

Паркинг сервис је, од прошле године управљач путева. Шта то тачно значи и на који начин сте укључени у ту тематику, шта је ваша обавеза?

Да, од прошле године када је након гашења Дирекције промењен наш оснивачки акт и статут, ми смо постали управљач путева. Власник истих је држава или локална самоуправа, али пошто градови и општине не могу да одржавају путеве, или да се баве пословима дозвољавања или недозвољавања неких радова, ископавања и слично, те ствари су законом поверене јавним комуналним предузећима, у случају Смедерева, то је Паркинг сервис. Али, то није крај изменама, наша улога ће постати још комплекснија. Изменама Закона о путевима које се очекују, многе ствари ће бити боље прецизиране када је реч о дужностима управљача. На пример, јавно предузеће ће бити у обавези да једном годишње даје комплетан извештај о стању путева и мерама које је потребно предузети да би се то поправило. Све нарочито са нагласком на безбедност саобраћаја. Мислим да је све то веома битно. То је оно што нас чека за следећу годину, значи да урадимо комплетно снимање свих општинских путева и да се направи извештај о формалном стању, црним тачкама, катастар путева, саобраћајне сигнализације, то је нека врста студије која ће рећи шта је потребно урадити, које улице треба реконструисати и на који начин. Ништа мање битно је и да се одржава оно што је већ урађено. Понављам, акценат је на безбедности, да се раде елаборати у вези са саобраћајном сигнализацијом, одреде критична места, ми се тиме већ бавимо у сарадњи са Саветом за безбедност саобраћаја где ми учествујемо у писању пројеката за делове у граду, а када је реч о сеоским подручјима онда се то ради у комплету, за читаво сеоско насеље. До сада је урађена Осипаоница, комплетан пројекат где је поред знакова предвиђено постављање препрека и слично, следећа је Лугавчина. У току је снимање терена, радимо управо на томе. Попунили смо све што је фалило од саобраћајних знакова.

Поменули сте да ће та студија дати увид у стање наше путне инфраструктуре, а према вашем мишљењу и искуству са терена, како бисте оценили тренутну ситуацију, наравно, ако занемаримо центар града?

Доста је рађено претходних година, нарочито управо у сеоским месним заједницама. Тамо где је било потребно, рађена је рехабилитација главних путева, а тамо где није било потребе за тим урађена је ревитализација оних мањих, попречних улица у селима. Све то је поприлично поправљено у односу на неки ранији период и одваја се значајна сума за то. Наша улога, када је реч о изградњи путева је да будемо надзорни орган, ми дајемо стручни надзор. Дакле, упознати смо са целом причом и сматрам да је доста урађено, нека села која су била у катастрофалном стању када је реч о путевима, сада имају пристојне услове. Биновац је чини ми се, имао најгори пут у нашој општини, а сада је комплетно урађен, до самог села, на томе се радило у последње две године.

Шта је остало?

Наравно, има и тога што је остало. Доста је тешко направити буџет који би покрио баш све потребе, то није у стању да уради ни један град у Србији. Правце који доводе у град требало би рехабилитовати на неколико места и оно што се ради ове године и што ће се наставити су главни правци у оквиру града, тамо где је мало гушћи саобраћај, пролазе аутобуси и слично. И наравно, остаје задатак да се покрију улице тамо где нема асфалта, али је невероватно колико се брзо шире насеља и не може да се постигне. Али и на томе се ради и планира се за следећу годину, а у улицама које не уђу у план асфалтирања, требало би да се уради поравнавање и насипање тако да се фактички припремају за асфалтирање у неким наредним годинама.

У последњих шест месеци била су чак три већа тендера за уређење саобраћајница и сеоских путева. У првом је било периодично одржавање у 16 сеоских месних заједница, други је обухватио још десет села и сада је управо окончана јавна набавка за ревитализацију пољских путева. Пошто сте у контакту са извођачима и често на терену, докле се стигло, како то протиче?

За ревитализацију атарских путева ово је други тендер ове године, новац је за делом обезбеђен из републичког буџета. Мислим да предстоји закључење уговора са извођачима и након тога крећу радови по листи која је настала на предлог сеоских месних заједница. Мештани то увек раде у односу на потребе, али и оно што је рађено претходних година. Тако одлучују или да наставе уређење неког пута у наставку, или да се раде неки нови правци, у зависности од тога шта им треба. То изгледа доста пристојно када се уради, а што се тиче асфалтирања, периодично одржавање подразумева пресвлачење. Послови са првог тендера за 16 сеоских МЗ је завршен, а за други је у току снимање терена и израда пројеката за извођење. И то се такође ради на предлог житеља села.

Да ли је и Паркинг сервис имао неке радове тог типа ван града?

Да, насипали смо око виле Југово, тачније то је било поравнавање и насипање ризлом. Тај део није био предвиђен планом, а било је потребно да се уради јер су оне обилне кише спрале и оштетиле постојећу подлогу. Радили смо и друге ствари по селима, закрпили где треба, остало нам је да то урадимо још на пар места, радили смо и на чишћењу канала од Раље до Мале Крсне, то су канали поред пута који служе да вода која се накупља може неометано да тече. Оно што бих истакао јесте да се доста радило на саобраћајној сигнализацији, добар пут није само онај који је квалитетан, већ и безбедан са свих аспеката, а планирамо и улагања у осавремењавање семафорске сигнализације.

Leave a Reply

Your email address will not be published.