Мало смо село, али смо добили доста тога

„НАШЕ НОВИНЕ“ У БАДЉЕВИЦИ:

Питања на тему пројекта Наших новина „Могу ли пут и вода до сваког домаћинства“ одвела су нас прошле недеље у Бадљевицу. Тамо је, како кажу мештани, водоснабдевање „добро на смену“ јер се дешава да вода, због присуства амонијака није за пиће. Путеви су у солидном стању, а задовољавајућа је и ситуација када је реч о проценту насутих атарских путева…

Kao и у осталим насељима „шумадијског потеса“ Водовод је, систем снабдевања, односно постојећи резервоар и бунар, прошле године преузео и у Бадљевици, селу „најудаљенијем“ од градског језгра.
Комплетна реконструкција водоводне мреже, која се простире кроз читаво село, урађена је 2002. године, и овде захваљујући донацији Ју Ес Ејд-а. Тада је кубик коштао 25 динара. Сада је знатно скупљи, кажу Бадљевчани. То је мало село, па не чуди податак да су се на организован систем водоснабдевања прикључила сва домаћинства. Међутим, није им проблем само цена…
Мештани се жале да је вода неисправна, а и често имамо обавештења у месној заједници да није за пиће. Колико сам разумео, проблем је амонијак, речено нам је да сам бунар производи тај гас који временом испари. Мада, знам да има села у околини где је проблем у вези са водоснабдевањем много већи – каже Жарко Марковић, председник Савета МЗ Бадљевица.
На наше питање да ли је разговарао са надлежнима и какав је одговор, Марковић каже – увек исти, додајући да до сада није било конкретних прича о томе како проблем може да се реши и који је наредни корак.
Реакције мештана су различите, има оних који се буне, али, руку на срце, додаје председник Савета МЗ, Бадљевчани, бар већим делом, никада ни нису били ажурни када је реч о обавези да плате потрошену воду:
Ми смо проблем наплате имали одувек и онда када је месна заједница била задужена за водоснабдевање. Ако вам кажем да је од пре 15 година, у једном малом селу са 98 домаћинстава, стари дуг износио чак два милиона динара, онда је јасно о чему говоримо. Има домаћинстава која, годинама динар нису дала за потрошену воду. Ми нисмо имали начина да се са тим изборимо, речено нам је да немамо право да људима ускраћујемо воду. Е, сада је тај проблем на Водоводу. Не сумњам да то предузеће има и додатне губитке, због дивљих прикључака. Знате, неће то нико да приљкучи нелегално на кућу, већ тамо где су парцеле. Али, мислим да Водовод може лако то да открије. Село, лети користи око 2000 кубика воде месечно. Иако има оних који мисле да су раније лакше успевали да организују водоснабдевање, већина сматра да је сада ипак боље јер је једно јавно предузеће на себе преузело одговорност и бригу о читавом систему. Уз то, Водовод је уложио доста новца, сређен је бунар, реконструисали су кућицу и то је све у реду, али проблем са водом очигледно имамо, ако се то не реши, све ово о чему причамо је узалуд. И није то проблем само у Бадљевици, знам да тешкоћа има и у другим местима, али не знам да им је неко понудио икакво решење – додаје Марковић.
Баш као што је величина села била предност када је реч о увођењу воде, тако се у Бадљевици, која иначе и нема веома дугачке путеве ни улице, уз мало труда и подршке локалне самоуправе, релативно лако може уредити и инфраструктура.
Доста тога је урађено, посебно у последњих неколико година. Од нешто више од 15 километара сеоских, некатегорисаних путева, остало је да се, насипањем уреди око седам километара, а за асфалтирање није остало више од два и по километра. Ипак, у Бадљевици не постоји сокак дужи од 200 метара. Добили смо, од града стварно доста тога, прилаз селу је рађен још 2011. Када је о томе реч, немам замерки, увек су нам излазили у сусрет и обећавају да ће тако бити и даље. Последњи тендер, недавно завршен, био је за наспиање потеса Сење брдо до Коњске и Липар – слатина, то ће бити урађено до краја ове године. Током 2017. добили смо неких скоро 1000 метара асфалта за пресвлачење, остало је у том делу још 300 метара да се заврши до краја, урађено је и 200 метара у другом сокаку и укупно преко два километара сеоских путева наливање. Када говоримо о атарским путевима, има и код нас, као и сваком селу проблема због тога то неки не одржавају растиње испред својих поседа. Ја имам 15 хектара земље, али поред синора немам ни траву, а камоли нешто друго. Па ипак, сваки пут кад на огласну таблу окачим списак, као подсетник осталима ко шта треба да посече, прво ставим своје име, да ми не замере. Сваку њиву од 760 хектара познајем, знам чија је. Добију рок од 15 дана. Неко испоштује одмах, неко никад. Али могла би и инспекција мало више да се активира по том питању. Мада, знам и да има села где не може ни пешке да се прође тим путевима, а камоли механизацијом. Да сте дошли у Бдаљевицу пре 15 година… Само у чизмама је могло да се прише неким деловима… Ми смо мали у односу на моравска села, а ипак смо много добили – напомиње наш саговорник.
Ових дана, Марковић је, очекујући још радова у скоријем периоду, начинио пресек стања и урадио списак предлога улица за асфалтирање, као и ревитализацију пољских путева и очекује да ће до нове године већ нешто од тога бити завршено, а како додаје од 2018. има доста још других планова. На питање које су деонице у самом селу приоритети, и чиме се руководи при избору тога шта ће бити урађено, с обзиром на то да мештани у другим селима, за радове пријављују или оне улице које се највише користе или воде ка неким важним деловима села, Марковић, који уз мање прекиде на челу месне заједнице око две деценије, објашњава да је у Бадљевици на делу посебна „филозофија“.
Ми немамо ништа тако критично, када је реч о улицама да мора ургентно да се ради баш ту, јер имамо свега три крака са тог главног пута, а на даље воде сокаци. И када је реч о наспиању и о асфалтирању, за мене је приортет пре свега једна ствар – ко има највише заслуга ово село, да је некад нешто урадио, или његов отац, деда. Е, такви су приоритет и њихова домаћинства. Како се односе према селу, да ли су улагали, помагали на било који начин. Можда то не звучи лепо људима са стране, али овде је задњи онај ко није ништа урадио. А село је мало, сви се знамо. Ја разумем да се свакоме од нас деси да некада нема времена да се укључи у нешто што је за добробит села, или на пример да плати воду. Али, да немаш баш никад и тако 30 година, е то је за мене већ нешто друго. Такви не могу да буду исти као и они који се труде. И сви они знају да ја тако размишљам – каже Марковић који је недавно поново изгласан на изборима за савете месних закедница. Како додаје, највећи део посла мора сам, небројено пута је напуштао и воћњак и њиву како би хитно обавио нешто за месну заједницу док други не желе такву врсту обавезе. А обавеза ће и у наредном периоду бити доста с обзиром на планове и намеру да се свакодневни живот у Бадљевици још побољша.

 СТАВОВИ ИЗНЕТИ У ПОДРЖАНОМ МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НУЖНО НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ ОРГАНА КОЈИ ЈЕ ДОДЕЛИО СРЕДСТВА

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Next Post

Радови са Колоније графика пред публиком

„НАШЕ НОВИНЕ“ У БАДЉЕВИЦИ: Питања на тему пројекта Наших новина „Могу ли пут и вода до сваког домаћинства“ одвела су нас прошле недеље у Бадљевицу. Тамо је, како кажу мештани, водоснабдевање „добро на смену“ јер се дешава да вода, због присуства амонијака није за пиће. Путеви су у солидном стању, […]

Lajkujte nas !