Дијабетес, болест савременог друштва

1 min read

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ ОБЕЛЕЖАВА СЕ 14. НОВЕМБРА:

У свету и код нас се 14. новембра обележава Светски дан борбе против шећерне болести, са циљем да се скрене пажња и интересовање јавности првенствено на могућност примарне превенције шећерне болести, као и на сложеност њених здравствених и социјалних последица.

Шећерна болест (Diabetes mellitus) је најучесталија болест жлезда са унутрашњим лучењем (ендокрина болест). То је комплексно обољење које настаје услед престанка или недовољног лучења инсулина, хормона који се ствара у гуштерачи (панкреасу), услед чега бива нарушен метаболизам беланчевина, угљених хидрата и масти и које је најпознатије по стално повишеним вредностима шећера (глукозе) у крви. Без обзира што је болест одавно позната, може се назвати обољењем савременог доба, будући да је углавном проузрокована модерним начином живота, од којих су најчешћи: недовољна физичка активност, неправилна исхрана, гојазност и изложеност стресу.
Повећан ризик да оболе од типа два дијабетеса имају особе које у породици већ имају некога са том болешћу, старије су од 45 година, имају прекомерну телесну тежину, нису довољно физички активне, имају повишен крвни притисак (140/ 90 mmHg или више), имају поремећен метаболизам масти (HDL холестерол < 0,9 mmol/l, триглицериди >2,8 mmol/l) и жене које су у трудноћи имале дијабетес или су родиле дете теже од четири килограма. Најважнији знаци, односно симптоми шећерне болести су претерана жеђ, често мокрење – посебно ноћу, глад, умор или исцрпљеност, замагљен вид, губитак у телесној тежини, свраб по кожи, честе гљивичне инфекције, трњење или пецкање у рукама и ногама, ране које тешко зарастају. Ако приметите неке од наведених симптома, обавезно се обратите свом изабраном лекару – поручује др Цвија Стојановић, специјалиста социјалне медицине у Центру за промоцију здравља, анализу, планирање, организацију здравствене заштите, информатику и биостатистику у Заводу за јавно здравље у Пожаревцу. Такође, др Стојановић напомиње да на наследни фактор као фактор ризика не можемо утицати, али оно што се може учинити да би се спречио настанак шећерне болести јесте промена начина живота и исхране, па стога здраве навике треба неговати од малих ногу.

Leave a Reply

Your email address will not be published.