Није све у предавању од 45 минута, нешто је и до љубави…

КАД УЧЕНИЦИ И ПРОФЕСОРИ УЧЕ ЈЕДНИ ОД ДРУГИХ:

Завршена и друга „Књижевна недеља“ у ОШ „Доститеј Обрадовић“ у Вранову. Овога пута сусрети су били бројнији и садржајнији, а Ивана Стојић, наставница која их је осмислила, нада се да ће наредне године, успети да припреми још више дешавања. Сувишно је рећи колико су програми конципирани на овај начин значајни за подстицање ђака, а нарочито драгоцени за оне у сеоским срединама који за разлику од вршњака у граду, немају често прилике да присуствују промоцијама, предавањима и трибинама…

У данашње време потрошених идеја, журбе и окренутости пре свега сопственим потребама, ентузијазам и идеали као главни покретачи појединаца који желе да макар и за мрвицу, у било којој друштвеној области, помере дато стање ствари, готово да више и не постоје. Отуда, сваки другачији пример заслужује посебну пажњу. Као што је то случај са иницијативом професорке српског језика Иване Стојић која је одлучила да књижевност, буквално, доведе до ђака основне школе у Вранову. Тако што ће их уместо само са књигама, како то већ бива на часовима српског језика, упознати и са онима који их стварају па су и ове године организовани сусрети са писцима као „живим људима од крви меса“ које школарци могу да питају шта год им драго, радионице, предавања и промоције, у трајању од недељу дана, уз искрену подршку колектива школе „Доситеј Обрадовић“ у Вранову.
Све је почело прошле године, уз малу бојазан да ли ће тада покренута Књижевна недеља остварити циљ, какве ће бити реакције ученика и да ли ће након тога уопште желети да поново учествују у нечем сличном или ће и те програме, одбацити као и неке друге, отписане пре него што су заправо и добили праву шансу јер се, поготово међу школским клупама, пред тако захтевном публиком и учесницима као што су ђаци, много тога мора поклопити да би се постигао ефекат. Али, када се то догоди, онда се сваки уложени труд, враћа десетоструко. То је, ових дана искусила и Ивана Стојић, и више него задовољна „Књижевном недељом“ која сада, има све предиспозиције да постане трајног карактера.
Многи сматрају да би било лепо да Књижевна недеља постане традиционална, али и део једног великог пројекта. Такви коментари и утисци охрабрују. Посебно охрабрује чињеница да су ученици свих разреда посећивали дешавања, као и колеге. Сарадња и колегијалност су посебни покретачи у просвети. Поносна сам на колектив и веома захвална што су показали интересовање и пружили још једном подршку Књижевној недељи. Ова, иначе друга „Књижевна недеља“ имала је проширен програм у односу на претходну. Почела је након што се завршио Сајам књига и трајала је целе недеље. Имали смо три гостовања и две радионице. Наш, већ сада могу рећи пријатељ школе, сјајни суграђанин, писац Еди Саша Ђорђевић је, као и прву, отворио и ову „Книжевну недељу“ представивши нам свој нови роман “Устаник”. Ученицима је било занимљиво јер су имали прилику да опет виде, чују, питају и шта желе писца којег сада већ познају. Промоција је дивно протекла, а имали смо и корелацију угледног часа српски језик/ историја, где је колега, наставник Александар Васиљевић, припремио одличан увод за причу о Едијевом историјском роману који обрађује време и прилике у Србији у доба Првог српског устанка. Други дан био је посвећен радионици „Ситничарница младог читаоца“, на којој смо правили обележиваче за књиге и хемијске оловке од рециклираног папира. Радионицу је предводила наш педагог Тијана Ђокић, којој дугујем велику захвалност на посвећености да овај пројекат има свој квалитет и јачину, као и стручност и смисао. Сем новитета у виду радионица, овог пута смо имали гошћу из Новог Сада. Наташа Бундало Микић нам је представила свој роман “Лаковане беле ципеле”, ИК „Банатски културни центар“ Ново Милошево. Мали породични роман је привукао велику пажњу како ђака, тако и колега. Хроника града Новог Сада, али и породична прича и страшан терет девојчице која у детињству пролази кроз пакао који чини отац вршећи насиље над мајком. Ту смо, такође, имали корелацију са музичком културом и колегиницом Маријом Филиповић која је припремила музичке тачке, а те нумере се налазе у Наташиној књизи, као почетак сваког новог поглавља. Дан четврти протекао је уз још једну креативну радионицу, Мали курс креативног писања, где су ученици писали заједно са наставницима и учитељима на задате теме. Моје одушевљење је било огромно, јер су радови били сјајни. Много бољи, искренији, детаљнији него када дође писмени задатак. Имали су прилике да чују како пишу и њихови наставници што им је било посебно драго и занимљиво, па је дружење било одлично. Све то не би било тако лепо, да нам гост није била талентована гимназијалка Миња Савић, која се представила као млади стваралац нашег града. Миња је читала своју поезију која је награђивана, а и сви смо писали заједно – каже Ивана Стојић.
Нема сумње да се оваквим програмима, уз чињеницу да деца „уче како да уче“ на нешто другачији начин, да читају између редова и траже могућности да повежу оно што им је познато са савим новим градивом, док сами истражују, уместо да се само ослањају на готове интерпретације, последњих година масовно објављиваних на интернету, уједно и додатно повезују са наставницима јер имају прилике да остваре контакт са њима у сасвим другачијим околностима и атмосфери. А о томе како изгледа када се годинама касније, пред неким новим ђацима, нађу бивша ученица и професорка која је била и остала узор, а које су оствариле трајну, искрену везу, сведочио је последњи сусрет у оквиру овогодишње Књижевне недеље:
Одавно сам осмацима, којима сам делом и разредни старешина, обећала да ћу им једном говорити о својим књигама. Деца све сазнају, радозналошћу, преко друштвених мрежа, али њихова радозналост, ко уме то да препозна, може им донети и нова сазнања, интересовања, учења. Велика част и задовољство ми је било да угостим моју драгу професорку, која ми је предавала у средњој школи, шта друго него што и сама предајем, Оливеру Ђерић. Надахнуто и искрено, како то само она, али строго и реално, говорила је о мени као писцу, али и као ученику, што је ђацима било изузетно занимљиво. Тим гостовањем је завршена друга Књижевна недеља у нашој школи. Планови за даље су шаролики. Надам се још успешнијој, трећој на пролеће, где би успоставили континуитет да се одржава два пута годишње и да гости долазе са свих страна. Учесници, ученици и колеге су презадовљни, а ја не могу да не будем задовољна, јер тиме је читава идеја успешно одговорила задататку. А наш задатак није само пуко предавање од 45 минута. Волети свој посао значи обављати га уз сву дужну одговорност, посвећеност и љубав. Надам се и верујем да сам још једном успела то да покажем и на делу, иако су, моје оружје првенствено речи – закључује Ивана.

Leave a Reply

Your email address will not be published.