Поносна на активност у Црвеном крсту

УСКОРО ПРОМОЦИЈА СТОТОГ БРОЈА БИЛТЕНА:

Поводом 100. броја Електронског билтена Црвеног крста Смедерево који се од 200. године једном месечно објављује, преносимо два текста аутора Слободана Станковића, председника Комисије за информисање и маркетинг Управног одбора смедеревске организације. У плану је да 8. децембра буде представљено јубиларно издање билтена уз трибину „Међугенерацијска солидарност и сузбијање насиља над старима“. До тада, ево Станковићевих прилога који нас још једном подсећају на то у чему је непролазна вредност хуманитарног рада, о чему сведоче и сви који су на било који начин у исти укључени, а нарочито они који иза себе имају више деценија друштвеног рада.

Биљана Гвозденовић, члан Управног одбора Црвеног крста Смедерево рекла је између осталог да је поносна што је члан и активиста ове хуманитарне организације.
“Могу и ја да будем поносна, јер сам члан и активиста једне Хуманитарне организације са дугом традицијом више од двадесет година.Покушавајући да се присетим како сам постала члан Црвеног крста Смедерево навиру пријатна сећања везана за школског педагога смедеревске Гимназије, Веру Стокић која је на основу психолошких тестова и разговора које је обавила са свим ученицима прве године проценила да би требало да будем представник своје генерације и потрудим се да се хумане вредности прихвате и усвоје. Тежак је то био задатак за ученика прве године средње школе, али срећом много је помоћи било од искуснијих чланова Црвеног крста попут Радмиле Бранковић, тадашњег секретара организације и др Анђелке Арсенијевић која је нама водила обуку Прве Помоћи. Та обука нас је одвела и на такмичење из Прве Помоћи при чему смо нечијом случајном грешком отишли на такмичење Медицинских школа! Једини Гимназијалци у рангу са професионалцима, то је требало видети и доживети! Било је свима забавно, нама свакако и осталим такмичарима, али судије и „пацијенте“ је наше учешће прилично изненадило. Међутим, то је вероватно била прекретница многима од нас, јер из те „екипе“ сада имамо два лекара, једног дипломираног фармацеута и једног дефектолога-логопеда, што је велики успех! Наставила сам да радим и учествујем у свим активностима Црвеног крста и с поносом могу да кажем да сам током кризне, 1999. године свим срцем помагала свима којима је помоћ била потребна и од своје школе добила награду за „Афирмацију хуманости и организацију Црвеног крста у Гимназији“ што ме је мотивисало да наставим у том правцу. Сада сам члан Управног одбора Црвеног крста Смедерево, бавим се хуманим послом – радим као дефектолог-логопед у Установи за дневни боравак деце, младих и одраслих особа са сметњама у развоју „Сунце“ Смедерево и трудим се колико год могу да будем промотер хуманих вредности које су свима нама значајне и потребне”, рекла је између осталог Биљана Гвозденовић.

Упорним и креативним радом до крупних резултата

Радмила Бранковић је била секретар Општинске организације Црвеног крста Смедерево у изузетно тешком и динамичном периоду, а данас је почасни члан Скупштине Црвеног крста Смедерево. Рођена је 5. новембра 1939. године у Крњеву, где је завршила основну школу. Гимназију је завршила у Великој Плани, а вишу педагошку школу, група биологија-хемија у Београду. Прву трећину свог радног века провела је као наставник биологије. Најпре је две школске године радила у Основној школи “Сава Ковачевић” у Удовицама, а затим 11 школских година у Основној школи “Бранко Радичевић” у Смедереву. Након тога била је секретар Општинске организације за социјалистичко васпитање и заштиту деце Смедерева, где је била професионално запослена од 1978. до 1990. године. Секретар Општинске организације Црвеног крста Смедерево била је од 1. маја 1990. до краја 2001. године, када је отишла у пензију. Срећна је што је релативно сачувала здравље тако да може да ужива у слободном времену у складу са својим жељама с обзиром на њен радни век када је радила пуно и постигла крупне резултате. Ужива у дружењима са пријатељима и фамилијом и труди се да јој живот у пензији буде испуњен у складу са њеним потребама и жељама. У време када је обављала дужност секретара требало је радити традиционалне послове Црвеног крста и посветити се избеглим и расељеним лицима. У том периоду кроз Црвени крст Смедерева прошло је више хиљада људи, од којих су неки остали у Смедереву, а други су овде провели извесно време док се нису спојили са породицом или пронашли друго решење. На питање шта би поручила младима, Радмила Бранковић је одговорила да буду чланови Црвеног крста, да учествују у акцијама и да сами покрећу иницијативе хуманитарног карактера у школама, месним заједницама и стамбеним блоковима где живе. Млади треба да се уче хуманости и доброти, јер највећа вредност организације Црвеног крста је у томе што је окупила људе пуне доброте. За свој рад добила је бројна признања. Задовољна је резултатима постигнутим у времену када је била секретар и срећна што је континуитет Црвеног крста настављен и данас у другим условима.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Next Post

Само је један пут за излазак из зачараног круга насиља...

УСКОРО ПРОМОЦИЈА СТОТОГ БРОЈА БИЛТЕНА: Поводом 100. броја Електронског билтена Црвеног крста Смедерево који се од 200. године једном месечно објављује, преносимо два текста аутора Слободана Станковића, председника Комисије за информисање и маркетинг Управног одбора смедеревске организације. У плану је да 8. децембра буде представљено јубиларно издање билтена уз трибину „Међугенерацијска солидарност и сузбијање насиља […]

Lajkujte nas !