Да живимо једни са другима, а не једни поред других…

И УДРУЖЕЊЕ РОДИТЕЉА И СТАРАТЕЉА ДЕЦЕ СА ХЕНДИКЕПОМ ОБЕЛЕЖИЛО 3. ДЕЦЕМБАР:

На Међународни дан особа са инвалидитетом, састали су се и чланови смедеревског „Удружења родитеља и старатеља деце са хендикепом“. То је уједно била прилика да још једном скрену пажњу на проблеме са којима се у друштву суочавају…

Трећи децембар, ово удружење је обележило скромно, у туђим просторијама јер своје још увек немају и ма колико захвални Организацији особа са ампутираним екстремитетима која им уступајући простор за елементарни рад још увек излази у сусрет, чињеница је да је ту готово немогуће организовати било какве озбиљније активности. Тај, скроман простор, испуни се већ након што у њега уђе неколико деце у колицима… Отуда је и мини турнир у друштвеној игри „Не љути се човече“, организован поводом Међународног дана ОСИ, окупио тек десети део чланства. На тај, као и још неке друге проблеме, председник Удружења родитеља и старатеља деце са хендикепом је и овога пута скренуо пажњу: Приоритет нам је да добијемо већи простор како бисмо сви могли да се састајемо. Ево, данас имамо турнир у друштвеним играма, као што видите, деца уживају у оваквим сусретима и ми планирамо да их буде још јер они и недељама касније причају своје лепе утиске и дуго памте дешавања попут ових. За њих, ма колико то деловало као мала ствар, овакве акције су веома значајне. Ми, родитељи, планирамо да почнемо да се бавимо занатима, да правимо украсне предмете, жене које умеју ће штрикати и плести, како бисмо направили хуманитарну продају и од прикуљпених средстава допунили буџет удружења. То нам је потребно за активности намењене деци. И сада смо за све учеснике турнира купили медаље, добиће их свако ко је учествовао, а за три најбоља обезбедили смо пехаре. Водили смо их у Јагодину на излет од новца из акције „Чеп за хендикеп“, затим у вероначну школу Јасенак, то и даље планирамо, с свештеником смо направили договор да то буде сваке године, наша деца се тамо друже за здравом, што се показало као изузетно добро. План нам је да од пролећа ступимо у контакт са другим градовима у Србији, да организујемо неке заједничке акције, али понављам, без адекватног простора то није могуће. Хвала Организацији особа са ампутираним екстремитетима која нам сада излази у сурет, али ми њима сметамо, они имају 1000 чланова који долазе за разноразне потребе – каже председник Удружења Слађан Јовановић.
Ово родитељско удружење тренутно окупља 120 родитеља око 70-оро деце са хендикепом и не постоји начин да се они заједно негде састану. Они који су пак у прилици да активније учествују и овога пута скрећу пажњу на то да највећим проблемом сматрају недоступност већине објеката у граду њиховој деци. Како кажу, не постоји ни једна средња школа у коју они могу да уђу несметано јер нема рампи, школски диспанзер је на трећем спрату, нема лифта и веома је тешко попети дете у инвалидским колицима, рампи, настављајући низ набрајања, нема ни у Центру за социјални рад, Заводу за социјално кажу родитељи… У ту проблематику, упућен је и члан Градског већа, Драган Станић, задужен за социјалну политику, који је присуствовао овом догађају поручивши: Лепо је видети колико оваква дружења значе вама и вашој деци, надам се да ће локална самоуправа успети да обезбеди боље услове за ваш комотнији рад убудуће. Знам да има неразумевања за оно што радите, али ја сам схватио шта ви у ствари желите, зато вас подржавам и тражим од све већег броја родитеља да дођу, да се и они окупљају са вама, да размењујете искуства јер су она неретко веома важна и корисна, то су животна искуства и савети којима ви можете једни другима да помогнете. Уосталом како би изгледао живот ваше деце када не би могли да изађу из куће, а сваки дан треба да буде посвећен оваквим активностима, вашој игри, учењу и забави. Учинићемо све, али молим и родитеље, слободно, увек имате могућност да нам се обратите, ја, до скоро нисам знао колико су прелази за инвалиде проблематични. Страшно ми је криво што за неке ствари које можемо да урадимо за недељу дана, прође по више година. Дођите, кажите да имате проблем, постоје решења која уопште не захтевају новац, већ само добру вољу. Поготово ако је реч о деци, не смемо дозволити да они трпе. Морамо да едукујемо наше суграђане, не можемо да живимо једни поред других већ једни са другима.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Next Post

Слојевити сендвичи са ајваром, идеални за доручак или вечеру!

И УДРУЖЕЊЕ РОДИТЕЉА И СТАРАТЕЉА ДЕЦЕ СА ХЕНДИКЕПОМ ОБЕЛЕЖИЛО 3. ДЕЦЕМБАР: На Међународни дан особа са инвалидитетом, састали су се и чланови смедеревског „Удружења родитеља и старатеља деце са хендикепом“. То је уједно била прилика да још једном скрену пажњу на проблеме са којима се у друштву суочавају… Трећи децембар, […]

Lajkujte nas !