„Не знам куда све ово води, али иде право на нас“

1 min read

ХУМОРИСТИЧКО ВЕЧЕ У БИБЛИОТЕЦИ

Овај и још мноштво афоризама Милована Вржине, чуо се, прошле недеље у смедеревској Народној библиотеци. Подсећамо, сваког децембра, Удружење паралпегичара, уз остале програме који се организују поводом Међународног дана особама са инвалидитетом, приређује и хумористичко вече. Био је то и овога пута сусрет „чланова прве лиге српске сатире“…

Тако је и било и ове године, када су у Народној библиотеци, са публиком, уз таласе помало горког, али свакако насушно потребног смеха, изабаране афоризме и стихове из својих опуса поделили Милован Вржина, Милан Ј. Михајловић и Радивоје Рале Дамјановић и овога пута у двострукој улози (као књижевник и представник Удружења параплегичара).
Вече је почело традиционалном доделом награде за друштвено најодговорнију организацију, која помаже и побошљава рад удружења, а овога пута то је смедеревска штампарија NEWPRESS. Предраг Николић, је образлажући одлуку УО, навео да овогодишњи добитник поменутог признања једна од компанија која се на најсавременији начин бави својом делатношћу:
Ми овим признањем покушавамо да мотивишемо све у граду да се друштвено одговорно понашају према свима, а нарочито према маргинализованим групама, међу којима су и особе са инвалидитетом. Због одличне сарадње и подршке коју су нам пружали, ове године Удружење параплегичара је одлучило да Златну плакету и захвалницу додели NEWPRESS – у, казао је Николић.
Директори Аца Симић и Саша Николић, захвалили су на овом гесту поручујући да ће и убудуће настојати да подрже и помогну рад удружења.
У наставку програма уследила је – „сатира као акупунктура на болно друштвено ткиво“, најпре из пера врсног мајстора какав је Милован Вржина, дугогодишњи уредник Ошишаног јежа и добитник бројних награда, аутор заступљен у свим најважнијим антологијама савремене сатире:
Киклоп је против политике око за око, зуб за зуб.
Међу првима смо прешли на безготовински начин плаћања. Плаћамо главом.
Да су живели у слози и љубави, за Каина и Авеља историја не би ни знала.
Не знам куда све ово води, али иде право на нас.
Данас нам у званичну пријатељску посету долази из дупета у главу.
Нису народ оставили на цедилу. Још га цеде.
Волимо своје политичаре, кад већ неће мајке.
Милан Ј. Михајловић сатиру пише преко 20 година, објавио је две књиге афоризама, а такође је писао и књижевност за децу, а овај димпломирани економиста ради као професор на Вишој школи модерног бизниса. Овога пута, одабрао је неколико својих песама међу којима и „Река плача“
Није крива само Дрина,
почело је баш од Саве,
закривуда мало Уна,
кривица је и до Драве.
Да Неретва крива није
још би увек било моста,
криви Дунав Саву пије;
без ћуприја неких оста.
Још од Косовскога боја
Ситница је крива брате,
пуна крви, зноја, лоја…
И због Ибра неки пате.
Од Вардара до Триглава
још је крива и Морача…
Само једна река права:
река туге, река плача.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.