Јела – дрво смелости и честитости

1 min read

Пише: Славица Стојкић, саветодавац ПССС Смедерево

ПРАЗНИЧНО ДРВО ЈЕДНАКО ЛЕПО ТОКОМ ЧИТАВЕ ГОДИНЕ:

Већину домова током празника красе окићене јелке, а посебно се међу њима истичу јеле, чије су дуге, густе иглице невероватно лепе, нису оштре и скоро да не опадају.

Јеле су веома сличне са смрчама, па их је веома тешко разликовати, и веома је лако погрешити. Најбољи и најсигурнији начин за препознавање јесте положај шишарке, ако шишарка виси, то је смрча и супротно,ако је шишарка окренута да стоји усправно на грани, то је јела.

Бела јела

Ово је домаћа врста, код нас иначе доста распрострањена,углавном на већим надморским висинама. Препоручујемо сађење у групама или већим масивима (за пошумљавање). Успева она и у градским срединама, али ће јој сметати дим, прашина и сув ваздух, па ће њен пораст бити знатно мањи него на природним стаништима. Узимајући у обзир да је јако декоративна, и правилне пирамидалне крошње, не треба је изоставити код садње у ванградским условима. Јела је четинарска врста дрвећа која припада породици борова (Pinaceae). Од природе је распрострањена у планинама средње, јужне и делом западне Европе. Достиже висину од 65 метара и пречник до 1,5 метара. Расте равно, попут свеће, крошња је купастог до цилиндричног облика. Иглице су дугачке, са две беле пруге на наличју. Мириси изданака и дрвета су пријатни и смоласти, док је укус горкаст. Шишарке стоје усправно, дуге 10-15 цм, ваљкастог су облика. Зреле шишарке се на стаблу распадају, тако да на стаблу остаје само вретено шишарке. Јела углавном расте на земљиштима богатим хумусом, а у планинским пределима јавља се и до 1500 м надморске висине. Код нас је има на планинама источне, западне и централне Србије (Ртањ, Маљен, Стара планина, Копаоник и др.) Обзиром на лепоту, дуговечност и величину, јела је везана за многа народна веровања, приче и песме. По једном веровању, јела је стан горских вила, а по једној причи, Свети Сава је у дубокој старости сео под јелу, да се одмори и у том га бог позва себи. Тако се он са тог места узнесе на небо, а јелу благослови да буде зелена и лети и зими. Јела представља симбол смелости и честитости.

Лековита својства

Јела има и многобројна лековита својства која су препозната још у далекој прошлости. Због тога се од давнина користи за лечење и олакшавање различитих тегоба. Жвакање сасвим младих гранчица јеле делује на излучивање мокраће, а примењује се и против осипа, скорбута и глиста. А од младих изданака и иглица, пуних витамина Ц, припрема се и чај који се прелива врућом, али не и кључалом водом и остави 5 до 10 минута. Пије се топао с медом, против кашља и грипозних инфекција. Добар је и за чишћење крви. Од смоле се добија терпентин, а млади изданци и иглице служе као лек у медицини и за добијање етеричног уља која делују антисептично и користе се за искашљавања слузи и гноја, прехладе, бронхитиса, плитког дисања, реуматизма и артритиса, као и нервне напетости. Ако се примени локално (на кожу) ово етарско уље повећава прокрвљеност на месту које се намаже и ствара осећај топлоте. Често је саставни део масти, гелова, купки и других препарата који се утрљавају, или користе као додатак купкама за ублажавање болова код реуматизма и ишијаса и тегоба код горњих дисајних путева. Драгоцен је и у изради лосиона за чишћење коже.

Leave a Reply

Your email address will not be published.