Следи стабилизација „криве куле“

ПРЕД РЕГИОНАЛНИМ ЗАВОДОМ И ОВЕ ГОДИНЕ МНОГО ПОСЛА НА ОБНОВИ СПОМЕНИКА:

Кула 11 остаће „крива“, као сведочанство на ратна времена и страдања од савезничког бомбардовања, али ће опсежним пројектом у две етапе бити заштићена, а уједно ће њено окружење бити и безбедније за посетиоце.

По броју и обиму инвестиција, а и по значају самих пројеката, рад Регионалног завода за заштиту споменика културе, прошле године је достигао максимум. Ово се пре свега односи на чињеницу да се се стакли бољи финансијски услови за улагање у очување културне баштине.
Током године, наши археолози, архитекте, конзертватори, историчари уметности и грађевински инжењери реализују пројекте за које је та установа конкурисала и добила средства. Такође, учествују као надзорни орган или су задужени за конзерваторске радове у пословима и пројектима који су поверени другим инвеститорима, што такође, неретко подразумева свакодневно присуство и рад на терену, а такође су се у Заводу спремали и пројекти за неке наредне године.
Наш пројекат су, рецимо, радови у смедеревској трвђави за шта смо новац добили на конкурсу Министарства културе, обнова неколико меморијала посвећених борцима из ратова, што финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, затим обнова капеле Дине Манчића коју суфинансира град Смедерево, док смо, као задужени за надзор и конзерваторске и археолошке радове, били ангажовани у рамској тврђави која се обнавља посредством турске агенције ТИКА, као и на радовима на голубачкој тврђави, такође веома обимном пројекту који траје већ дужи низ година, а учествовали смо и у радовима на Вили Обреновића које је реализовала Управа за заједничке послове – објашњава директор Завода Дејан Радовановић.
Подсећамо, стицајем околности се прошле године у тврђави радило више него обично јер је нешто од радова на Кули 8, предвиђених за 2016, због кашњења услед компликација на тендерским процедурама пренето у 2017. Такође, у летњој сезони је, према плану почела обнова Куле 9. Ти радови су завршени до средине децембра и тиме је практично, стављена тачка на обнову Језавског бедема, комплексан и вишегодишњи посао Завода након чега је обновљено 300 метара бедема. Сада је на реду „крива“ Кула, односно једанаестица, која се налази десно од улаза у Велики град, иначе препознатљива по специфичном положају у ком је остала након што је оштећена савезничким бомбародвањем 1944.
Ту бисмо имали два потпројекта, један се односи на надземни део који би требало да се консолидује, а други на оно што је испод површине земље, где би се стабилизацијом терена омогућило да она и даље стабилно стоји. Приступ је том подухвату да се Кула 11 сачува у овом положају, значи, да се не исправља. Технички је то изводљиво али је то много ризичније и скупље. Овако, када је сачувамо на дужи период, она ће уједно бити и историјско сведочанство о том савезничком бомбардовању, од чега иначе није страдала само та кула, има и других оштећења. Иако можда делује другачије, та кула је стабилна, ми често вршимо мерења и опасност није у томе да она падне, већ у одронима. Наиме, због посебног положаја, велика тежина се ослања на један мањи део (једини који додирује земљу, остатк је изнад), долази до пуцања камења које је под великим притиском, а такође делују и друге силе, временске прилике, климатске промене и слично. Све то утиче на разграђивање језгра, пре свега оплате, па се често дешава да се неки камен одломи и падне, а то је ризично. Знамо да ту пролазе деца, паркирају се аутобуси, екскурзије и остали посетиоци. Из тог разлога је она тренутно небезбедна, мада би њено језгро још дуго могло да стоји без икаквих интервенција. Пројекат којим ћемо ми конкурисати односи се на убризгавање бетона у темеље чиме би основа постала једна вештачка стена, довољно стабилна да може да носи ту кулу. Такође, кроз само језгро куле треба да прођу сајле које би је учврстиле, на крају би се радила оплата, а додатно би се све пукотине биле инјектиране бетоном. И наравно, да се естетески то све попуни, да она и визуелно буде интересантнија. Неће се ићи на тоталну реконструкцију јер се на њу неће пењати, па је то бесмислено, ту ћемо дакле ићи само на конзервазију и стабилизацију. Та инвестиција је пак нешто већа него што су биле досадашње, појединачне, када говоримо на годишњем нивоу и сумама одвајаним за обнову кула у Језавском бедему, тачније све укупно би било потребно око 30 милиона. Надамо се да ћемо успети да обезбедимо средства и да ће континуитет радова на тврђави тиме и даље бити настављен – напомиње Радовановић.
У овом тренутку, иако је првобитно планирано да буду готови до краја 2017, још увек трају радови прве фазе обнове капеле Дине Манчића. Како објашњава наш саговорник, временске прилике нису ишле на руку извођачима, а уз то је реч о малом, али објекту који захтева обраду бројних детаља, што такође изискује доста рада. Наравно, све то како би капела смедеревских добротвора, брачног пара Манчић изгледала најбоље што се сада може урадити. У плану за ову годину је и наставак радова, друга фаза, за шта су буџетом града, одакле се такође суфинансира и прва етапа радова, обезбеђена средства.
Друга фаза подразумева кровопокривачке радове, обнову зидних платана, фасаде, а потребно је и да се унутра ојача крипта, све је доста орнонуло, буквално је претила опасност да се све уруши, свод је морао комплетно да се уради. Архитектонски је то веома значајан објекат, рад Алексндра Бугарског, а као део те целине са Спомен костурницом коју је пројектовао Дероко, и наравно, самом црквом из 15. века, биће то, по мом мишљењу простор који ће, уз најављена улагања у обнову ограде и степеништа на Старом гробљу, додатно добити на квалитету. Колико год неко сматрао да гробље можда баш и није примерено за неку туристичку причу, овде је реч о специфичном комплексу и ако се смтра да можда нема други потенцијал, онда бар сигурно може бити важно место за Смедеревце, место сећања на све најзначајније људе који су овде живели и оставили неки траг, јер су они сви углавном ту сахрањени.
Када је реч о меморијалима, чију обнову махом финансира Минстарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, прошле године се, због тога што су на територији Смедерева у ранијем периоду највећим делом већ обновљени, радило на обнови неколико споменика посвећених борцима ратова у Браничевском округу (у Лазници код Жагубице, Кисиљеву код Великог Градишта, као и у Марковцу код Велике Плане). Ове године на ред долази Спомен чесма у Вучаку, комликован посао зато што подразумева друге, пратеће радове који се односе на каптажу и доводе, ту би фазу требало да финансира град, а да потом и Завод почне обнову саме чесме. Очекује се и наставак обнове Виле Обреновића, тачније поплочавање дела зграде према Дунаву, а како поручује Радовановић можда ће у 2018, напокон бити прилике и да се почне реконструкција фасаде цркве Светог Георгија у Смедереву, посао до сада у више наврата планиран и померан због средстава.

Leave a Reply

Your email address will not be published.