Политичар, државник, председник општине, али и лекар и хуманиста

1 min read

НАШ ФЕЉТОН >> КО ЈЕ БИО ЖИВАДИН СТЕФАНОВИЋ СОМБОРАЦ?

Недавно је објављен зборник радова изложених на великом научном скупу посвећеном међуратној историји Смедерева. У тој публикацији налази се и рад посвећен истраживању друштвене улоге и политичког значаја једне, широј јавности у Смедереву не баш тако познате личности. Реч је о лекару Живадину Стефановићу Сомборцу, председнику смедеревске општине.

Аутор: Милош З. Мунић

Др Живадин Стефановић Сомборац рођен је у Крагујевцу 16. маја 1891. године. Од детињства је био навикнут на тешке материјалне услове живота, с обзиром на то да је рођен у радничкој породици од оца Станка и мајке Милеве, који су, поред њега, имали још двоје деце – ћерку и сина.
Још од младости живот му је био праћен породичним трагедијама. Сестра др Сомборца, иначе учитељица, разболела се и преминула од туберкулозе. У својој раној младости остао је и без оца па је преузео бригу и старање о породици. У родном граду завршио је основну школу и гимназију 1910. године. Са незнатним материјалним средствима 1912. одлази у Грац, где уписује студије медицине.
Без обзира на своју несумњиву опредељеност за бављење интелектуалним делатностима, током студија је био принуђен да се бави тешким физичким пословима, а често је радио и ноћу. На тај начин стицао је средства за сопствено издржавање и материјално помагао мајци и сестри. Почетак Првог балканског рата Стефановића затиче у Грацу. Одмах по избијању ратних сукоба Сомборац се прикључује као добровољац. Био је ратник и у Првом светском рату, прешао преко Албаније (када је прележао пагави тифус) и учествовао у борбама при пробоју Солунског фронта. Одмах након завршетка рата и демобилизације Сомборац наставља студије медицине. Захваљујући завидном успеху оствареном током студија Живадин Стефановић добија ангажовање као први асистент на престижном Институту за патологију Медицинског факултета у Цириху код познатог стручњака у овој области проф. др Ota Bussea. Стеченим материјалним средствима др Стефановић је помагао у школовању брата Божидара, који је студирао медицину у Женеви.
У то време др Стефановићу се пружају бројне могућности за наставак професионалног ангажмана у иностранству и стручног напредовања, међу којима је и понуда за наставак школовања на последипломским студијама у Сједињеним Америчким Државама. Међутим, др Сомборац не прихвата ове понуде и враћа се у Краљевину СХС.
По повратку, др Стефановић се жени Миленом, ћерком свештеника Ђорђа Павковића из Сомбора. Отуда и надимак др Живадина Стефановића – Сомборац. На иницијативу супруге, породица се сели у Смедерево, где су др Живадин и Милена венчали 7. фебруара 1919. године..
Др Сомборац је радио у Смедереву у државној болници, а потом је отворио и приватну ординацију, која се налазила у „Тајчићевој кући“, преко пута суда. У приватној амбуланти др Сомборац је радио заједно са братом Божидаром.
Упоредо са обављањем лекарског позива др Стефановић је улагао знатне напоре да створи узорно пољопривредно газдинство у Смедереву на имању свог таста. Заједно са ангажованим радницима обрађивао је породично имање и афирмисао се у области производње воћа и вина.
Према казивањима његове ћерке Марије Стефановић, др Сомборац је значајан део својих производа делио пријатељима и сиромашним Смедеревцима, а запамћен је и по многим несебичним и хуманим гестовима, попут бесплатног пружања лекарске помоћи и давања бесплатних лекова.
До значајних државних и политичких функција др Стефановић долази у време које карактерише изражена економска криза и привредни пад на нивоу читаве Краљевине. Уз то су чести и интензивни међунационални сукоби, нарочито између Срба и Хрвата. У условима такве економске и политичке кризе и политички ангажман др Стефановића праћен је сталним сукобима са неистомишљеницима, а нарочито са Димитријем Љотићем.
О разлозима, атмосфери и општем тону у којем су вођене те размирице као и самим приликама у Смедереву, детаљније у наредном броју нашег листа и наставку фељтона.

Leave a Reply

Your email address will not be published.