“ Три ме разлога гоне у борбу… ”

1 min read

Железничка карта издата сенатору Стефановићу, 1938.

НАШ ФЕЉТОН >> КО ЈЕ БИО ЖИВАДИН СТЕФАНОВИЋ СОМБОРАЦ? (ДРУГИ ДЕО)

Аутор: Милош З. Мунић

Живадин Стефановић Сомборац, родом Крагујевчанин, у Смедерево се доселио 1919. где се и венчао са супругом Миленом. Лекар који је између осталог звање стекао школујући се у Цириху, у Смедереву је радио као доктор, уз свог брата Божидара који је медицину студирао у Женеви. Стицајем околности, као угледан човек, па чак и председник општине, Сомборац се упустио и у веома живе политичке прилике у Смедереву, мењао је странке и ставове, али се једна ствар није мењала – његов однос и став према Димитрију Љотићу са којим је био у сукобу…

О учесталим политичким сукобима и захукталој политичкој борби између Димитрија Љотића и др Сомборца говори и извештај насловљен „Сукоб између Љотића и доктора Сомборца“ сачињен у Смедереву 17. новембра 1949. године од стране Стевана Ј. Јовановића. У извештају се наводи да се и др Стефановић појавио на српској политичкој позорници, отприлике у време оснивања Љотићевог покрета „Збор“ и окупљања Љотићевих присталица, које су, из различитих разлога, биле незадовољне „старим“ политичким партијама. Овај извештај заправо представља својеврсни послератни елаборат УДБЕ о политичким сукобима др Сомборца и Љотића.
Након пада Јевтићеве владе, мандат за састав нове владе додељен је Милану Стојадиновићу, који на функцију премијера долази 24. јуна 1935. године. У време доласка на власт Милана Стојадиновић, у Смедереву није било старијег политичара коме би могао да поклони повeрење. Управо ова околност усмерила је Стојадиновића на сарадњу са др Сомборцем. Тако Стојадиновић налази свој интерес у сарадњи са др Живадином Стефановићем и пружа му помоћ да дође на положај у смедеревској Градској управи.
Решењем бана Дунавске бановине, 26. марта 1936. године, др Живадин Стефановић именован је за председника Градског поглаварства Смедерева, а такође су именовани и већници овог поглаварства: ветеринар др Армендић, срески лекар др Миладин Милић, кафеџија Никола Ђокић, виноградар Тимотије Биљанић, земљорадник Драга Тутунџић, земљорадник Јован Бакаловић, индустријалац Милан Рајаковић, пиљар Стоиљко Ђурђевић, трговац Влада Митрашиновић, шеф ложионице Илија Гавриловић и други. Истим решењем смењен је Живомир Жика Тодоровић и целокупно дотадашње Градско веће, и то само осам месеци након постављења. Према наводима из поменутог извештаја Стевана Ј. Јовановића, поменута одлука бана представљала је велики ударац за Љотића, јер је Жика Тодоровић помагао Љотићеве присталице, иако није био члан покрета „Збор“. Др Сомборац је уживао завидан углед у локалној средини, што је имало значајног утицаја на Стојадиновићеву одлуку да се определи за политичку сарадњу управо са др Стефановићем, као и на каснију одлуку о постављењу на функцију председника Градског поглаварства Смедерева. О подршци јавности коју је др Живадин Стефановић уживао, како у Смедереву тако и шире, најбоље говори чланак у листу Време који је објављен 27. марта 1936. и који преноси вест о именовању др Сомборца, а у ком се поред осталог наводи: „Долазак др Стефановића – Сомборца за председника градског поглаварства примљен је у свим овдашњим круговима врло срдачно, јер је др Сомборац најмаркантнија личност у целом Подунављу“.
Међутим, сукоби на релацији Сомборац–Љотић постају још учесталији и још интензивнији након постављења др Стефановића. У вези са овим сукобима аутор поменутог извештаја наводи:
„Чим је градска општина прешла у руке Сомборца почиње отворено непријатељство између њега и Љотића. У тој борби Сомборац је био умеренији, док је Љотић јавно држао зборове и хрпу увреда сасипао на личност Сомборца.
У то време долази до негодовања против Љотићевог начина рада и у самом његовом покрету. Поједини људи почињу да иступају из његовог покрета преварени његовом идеологијом. Око њега се све више скупљају људи проблематичне прошлости и амбициозни за власт. Долази до слабљења његовог покрета у Смедереву. Сами његови људи, иступањем из „Збора“ одводе са собом масу његових присталица. Сви ови људи, незадовољни његовим радом, ступају у Југословенску радикалну заједницу /Ј.Р.З/ и раде сад противу њега. Но Љотић остаје упоран. На сваки начин покушава да дискредитује разне људе око
Сомборца, не бирајући средства. На изборима 1939. године, Љотић бива тучен у Смедереву од стране Ј.Р.З. што изазива код њега смртну мржњу против Сомборца и Ј.Р.З. јер је он Смедерево сматрао за своју тврђаву.“
Дакле, из ових навода извештаја јасно се може закључити да значајном учвршћивању политичке позиције др Сомборца, знатно доприносе непримерене методе политичке борбе које, у то време, користи Димитрије Љотић и припадници покрета „Збор“. Учесталим и интензивним нападима на др Живадина Стефановића, Љотић није долазио до жељених резултата, већ је овакво поступање доприносило осипању чланства покрета „Збор“ и jачању политичког утицаја Југословенске радикалне заједнице.
С друге стране, ни од др Сомборца нису изостале реакције на рачун политике Димитрија Љотића. У оквиру кампање за општинске изборе у Дунавској бановини, др Живадин Стефановић је говорио на збору Југословенске радикалне заједнице, који је одржан 8. новембра 1936. у Смедереву, и том приликом се у свом излагању директно обратио Димитрију Љотићу, речима:
„Један од тих диктаторских мозгова у овом нашем граду јесте г. Димитрије Љотић, вођа свога покрета који је фантазија назвала „Народни покрет ЗБОР“… Не фашизам и насиље, већ наука и искуство има да воде човека и народ. Љотићево проповедање пасује на душу нашег народа као рен под нос.
Не проповедај господине Љотићу фашистички мир, већ стваралачки немир и разумну борбу. Не презири онога који влада, већ онога који се брзо решава мирно главу да погне. Не терорисани мир г. Љотићу већ све дотле стваралачки немир и борбу док се не ослободи разних заблуда, слабости и лажних знања, који окивају слободу човека и народа. (…)“.
У овом говору др Сомборац износи и разлоге своје политичке борбе и поред осталог, наводи:„Три ме разлога гоне у борбу. Први је разлог, што сматрам да нема веће славе за човека него борба за част своју личну, за част свог народа и своје отаџбине.
Други је разлог, што држим да нема већег понижења и срамоте него служити зверском егоизму, том одвратном деспоту и тиранину, који руши исто тако појединца као и народ. Трећи је разлог, што држим за кукавицу и гадног издајника сваког који може, а неће једном речју и делом да спречи оне који чине насиље, штете и неправде и својим главама кују грешне планове. Највећа светиња за људе јесте част, и то лична част и национална част.“
Упркос замеркама које износи на Љотићев рачун и др Сомборац је изражавао одређене афирмативне ставове према нацистичкој идеологији и Хитлеровој владавини у Немачкој. Током руковођења смедеревским поглаварством, такви ставови су др Сомборцу донели и одређене проблеме у обављању те функције. У прилог наведеном говоре и наводи из књиге „Сви смедеревски председници“, аутора Радослава Јовановића, у којој су пренети делови чланка Радослава Пауновића, под насловом „Раднички покрет, Партија и СКОЈ у Смедереву“, у ком се поред осталог, наводи:
„Наиме, у време када се вршиле обимне припреме за прикључење Југославије осовини Рим–Берлин, Смедеревце је тих дана узбудила вест да је „председник смедеревске општине Живадин Сомборац позвао у посету Смедереву немачке авијатичаре. Иначе, Сомборац се у то време одушевљавао национал-социјлистичком Немачком, па је чак једном броју „Гласа Подунавља“ написао прави хвалоспев национал-социјализму и Хитлеру, истичући да се он бори за ову Европу ослобођену од комунизма и енглеског и америчког капитала“. Непосредно пред долазак авијатичара, председник Општине је упутио проглас грађанима да се што свечаније дочекају „гости“. Међутим, Смедеревци су бојкотовали не само Немце, који су положили венце на споменик ослободиоцима Смедерева и на немачком војничком гробљу, већ су и на друге начине исказали своје расположење. За банкет, који је приређивао председник Општине, требало је да се припреми пециво код смедеревских пекара, међутим они су то одбили да ураде, са образложењем да по колективном уговору имају недељу као слободан дан. Није помогла ни лична интервенција председника Општине, па је пециво набављено у Београду.“
Др Живадин Стефановић обављао је функцију председника Градског поглаварства Смедерева до 1938. године. Потом постаје члан Сената Краљевине Југославије.
Његова бурна и занимиљва политичка каријера је настављена и у годинама које следе, као и сукоб са Љотићем, да би на крају и сам Сомборац био проглашен народним непријатељем. О свему томе читајте у последњем наставку фељтона, у наредном броју Наших новина.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.