Пливање – један од најздравијих спортова за развој омладине

ПРОЈЕКАТ „ВОДЕНИ СПОРТОВИ ЗДРАВА БУДУЋНОСТ ЗА НАШУ ДЕЦУ“ ОКУПИО ШКОЛАРЦЕ, ПРЕДШКОЛЦЕ И НАСТАВНИКЕ:

Млади данашњице највећи део времена проводе уз телефоне и интернет. У намери да их мотивишу на другачије активности и усмере на бављење спортом, а пре свега оним спортовима који се одвијају на води и који су вишеструко корисни за развој, у оквиру пројекта прекограничне сарадње Румунија – Србија који се одвија у Смедереву, организовано је предавање за предшколце, ђаке и наставнике на коме су говорили професор Бранислав Јевтић и Велимир Стјепановић, европски првак у пливању.

Пројекат Водени спортови здрава будућност за нашу децу, град Смедерево спроводи у сарадњи са општином Гилад, у Румунији, у оквиру реализације Интеррег – ИПА програма прекограничне сарадње Румунија – Србија, финансираног од стране Европске уније.
Заједнички изазов у друштвима и локаним заједницама оба подручја, јесте недостатак свести младих о ваннаставним спортским активностима што утиче на изузетно нездрав стил живота који је махом заступљен код младих данашњице. Општи циљ пројекта је побољшање услова за здрав раст и развој кроз побољшану инфраструктуру и промоцију спорта.
Управо овај други сегмент, реализован је кроз едукативну активност одржану у Смедереву, где је професор др Бранислав Јевтић предавач Факултета спорта и физичке културе на Универзитету у Београду, кроз посебно осмишљено предавање настојао, (а према првим реакцијама ђака могло би се рећи и успео) да их мотивише да се убудуће више посвете спортовима на води чије су бенефити вишеструки. Др Јевтић је такође и аутор брошуре која сажима најзначајније поруке са овог предавања, а која је овом приликом подељена свим ђацима. То ће бити њихов мали подсетник на небројене разлоге због којих део одрастања и развоја мора и треба да буде и кроз спортове на води.
У пуној сали смедеревског Центра за културу, др Јевтића су овога пута слушали ђаци основних и средњих школа, предшколци, професори и наставници, као и гости из Гилада, који су из Румуније допутовали како би учествовали и у овој етапи заједничког пројекта.

Предавач је обраћање почео констатацијом да је добро што Смедерево има отворени базен, али да за град те величине то не може бити довољно и да би ту требало да буде бар још један затворени базен. Што се тиче саме локације која је у Смедереву изабрана за изградњу базена, ту би требало да буде Марина и поред ње базен, димензија 25 х 33 метра који ће испунити услове за ватерполо и други мањи базен, величине 8 х 16 метара. Ја сам овде да вам кажем да сте ви, као грађани Смедерева, за разлику од остатка Србије, озбиљно ушли у Европску унију. Овим пројектом, ваш град улази у ЕУ јер, то су стандарди, на град од 70 000 становника један затворени базен. Ја вам честитам, неће то бити олимпијски базен, али је ипак некакав почетак.
Ове године изменама у наставном плану и програму, више не постоји изборни спорт, већ само предмет чији је и назив промењен па се сада зове физичко и здравствено васпитање. О томе где се у том систему тренутно налази пливање, професор Јевтић је говорио у наставку обраћања: Некада је пливање било у трећем и седмом разреду, а сада је у петом. Законодавац каже да сваки ученик који заврши школу у Србији треба да буде кадар да преплива одговарајућу деоницу, односно да буде пливач. Наравно, свесни сте, ви, ја и цела заједница да то није тако. Има сигурно више непливача од оних који то јесу – напомиње Бранислав Јевтић.
На његово питање упућено ђацима, колико њих сматра да су пливачи, већина је дигла руке убеђена у сопствено познавање ове вештине, али, како ће касније, током предавања схватити, бити пливач заиста значи много више од онога што се најчешће мисли и подразумева под тим појмом.
Зашто је пливање важно? Зато што има бројне бенефите, то је спорт здравља, спорт развоја цивилизације, јер је неизоставни пратилац човека. Ако смо добри пливачи ми смо и одговорни грађани, не могу да нас изненаде поплаве, нити неке друге непријатности које су део природе, каже др Јевтић и додаје да ако смо добри пливачи, онда смо и добри људи, добри другари.
У животном циклусу од рођења до краја живота, свако од нас у неком тренутку прође кроз обуку пливања и безбедности на води. Иначе, мислим да нам тај сегмент није боља страна, сећате се ситуације од прошле године када су на Сребрном језеру страдали ученици. Дошло је до проблема у организацији неких активности на води. Такве се ствари догађају и зато сви морамо бити обазриви. С друге стране, да бисмо могли да развијамо пливање, нама су потребне школе пливања. На жалост, да би се оне развијале, потребни су затворени базени тако да је ово увод којим започиње развој пливања у Смедереву на један озбиљнији начин. Потребни су нам и клубови. Ви их овде имате, али је потребно да они раде целу годину, свих 12 месеци. Када добро савладате пливање, онда је могуће и да се бавите неким другим спортом. Међутим, најзначајнији моменат ове приче је да пливање постане ваша честа активност, да се томе посветите, да се сви тиме баве. Не могу и не треба сви да буду шампиони, али је на неки начин, свако ко уме да плива победник, сам по себи и шампион.

Сви смо ми храбри, бар тако за себе мислимо, деца су наши мали супер хероји. Али, та њихова супер моћ у води „не ради“. Исто важи и за одрасле. Односно, ма колико се осећали самоуверено, убеђени у сопствену снагу, нека правила не важе када се нађемо у води. Догоде се промене и околности које не можемо да контролишемо, а то се дешава и оним најбољима и најснажнијима. Онога тренутка када уђемо у воду важе другачија правила и зато је важно да своју моћ и другачије распоредимо.
Није пливач особа која може да се одржи на површини воде, или да преплива одређену дистанцу, већ је важно да је пливач особа која уме да рони, да правилно скаче у воду, да помогне себи у води и другима уколико је то потребно. Другим речима, бити пливач подразумева целину и данас је мали број оних који свим тим располажу и заиста су пливачи. Управо зато се и оцењивање у школском систему, када је реч о пливању базира на процени пет кључних корака.
Прво је да скочи на ноге у воду. За то има много начина, већина није безбедна и ту треба строго водити рачуна. Важно је да пониремо кроз воду, заправо пропадамо кроз њу и умемо да се вратимо назад на површину. Када кажем да се скаче само у дубоку воду, то значи да је она двоструко дубља од наше висине. Зашто је важно то поринуће и враћање? Зато што, за разлику од животиња, једино човек мора сасвим да промени свој природни положај тела како би пливао, јер је у опасности уколико се у води налази у положају у коме је иначе – вертикално. Најважније је да пливач уме да одржи управо тај вертикални положај. Наши ватерполисти су победили управо зато што су добри у вертикалном положају, не зато што су брзи у пливању, брже пливају Шпанци, Немци, Американци, Италијани, Грци, али смо ми најбољи у овим позицијама. Значи, најважнија ствар није колико дуго можемо да пливамо, којим стилом, већ колико смо сигурни у вертикалном положају. Сва утапања се дешавају управо у том положају, ако немамо добар ослонац, а вода је дубока. Деси се потонуће. Статистика каже да се на сваких 45 секунди у свету деси једна таква несрећа. Док смо ми овде сада причали ових неколико минута, нека деца, најчешће дечаци узраста око осам година, негде у свету, изгубили су живот у води.
Други задатак за ђака је да преплива 50 метара, а трећи промена положаја што је врло важно – када се уморимо у води, важно је да умемо да променимо положај, што опет изискује враћање у вертикалу. Четврти задатак је роњење, што је деци и младима често интересантно, али и веома опасно, треба умети заронити, отворити очи, пронаћи предмете на дну… Важно је да знамо да одржавамо положај тела у дубокој води. Врло је опасно ронити без надзора и одговарајуће обуке јер може доћи до губитка свести, што се често дешава. Пети задатак је познавање безбедности и заштите у води.
Познато је децу мотивишу и подстичу позитивни примери па је читаву презентацију др Јевтића пратила видео пројекција кроз коју су промотери пливања били наши најпознатији спортисти јер без обзира на то којим се тачно спортом баве, сви они су добри пливачи који се у води или припремају или опуштају пред такмичења. И не само то – један од њих, европски првак у пливању, био је, захваљујући пројекту „Водени спортови – здрава будућност за нашу децу“ овога пута уживо пред ђацима и децом из Смедерева, што они никада неће заборавити јер су са одушевљењем дочекали Велимира Стјепановића за кога су имали низ најразличитијих питања. Какав је осећај када победиш, када је почео да учи пливање, колико дуго дневно тренира и како се храни, како изгледа његова свакодневица и да ли се некада уплашио у води, све то, интересовало је ђаке из Смедерева.
Ја сам почео да пливам са три године, сада имам 24, то значи да сам 21 годину провео у води. Тренирам од своје 12. године, то јесте било мало касно да се почне, али уједно је то и показатељ да узраст не мора да буде пресудан и да се пливањем можете бавити кад год пожелите. Устајао сам у пола пет како бих ишао на тренинге пре школе. Мени је увек пливање било нешто јако битно у животу. Ја сам се родио у Абу Дабију, одрастао у Дубаију, тамо је једино што се могло радити ван школе, да се оде на плажу. Кад сам био млађи бавио сам се баскетом, тенисом, фудбалом, одбојком на песку, каратеом, свашта сам радио, али кад сам одлучио да будем пливач све остало је полако престало – причао је младим Смедеревцима познати спортиста, присећајући се почетака.

Од тог тренутка, Стјепановић, било самостално или као учесник тимова и репрезентација осваја бројне медаље. Тачније, сада их има око 500. И још 15 пехара, а на светским такмичењима освојио је 34 одличја.
Прву златну медаљу узео сам у Берлину јер на такмичењу није био актуелан светски првак, али сам светског рекордера, Немца, победио за две стотинке. И пошто се то одвијало у његовој земљи, у Берлину, нико није тапшао мени, већ су жалили због тога што је њихов сународник изгубио. Ипак, то је била огромна ствар за мене и не могу да вам опишем какав је то осећај. Још више од тога ми је значило кад сам био на Олимпијским играма у Лондону. Освојио сам шесто место али то је нешто сасвим другачије, има толико људи, у тој трци су поред мене била сва највећа имена пливања, имао сам част са њима да пливам, тај осећај се може поредити ни са чим – поручује Стјепановић.
За тело у развоју, пливање је најбоља вежба, а остаје вишеструко корисно и касније, у зрелијем добу. То је најбоља вежба за срце, смањује телесну тежину, појачава снагу мишића и капацитет плућа, доприноси менталном здрављу, ослобађа стреса и физичког бола. Са таквим бенефитима се мало која друга активност може поредити, сложили су се учесници програма. Зато ће, онога тренутка када се након реализације овог пројекта, који у Смедереву подразумева израду пројектне документације, када се затворени базен изгради, почне да ради, користи по наше млађе генерације ће бити немерљиве.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Next Post

Изложба “Графика Хиландара”

ПРОЈЕКАТ „ВОДЕНИ СПОРТОВИ ЗДРАВА БУДУЋНОСТ ЗА НАШУ ДЕЦУ“ ОКУПИО ШКОЛАРЦЕ, ПРЕДШКОЛЦЕ И НАСТАВНИКЕ: Млади данашњице највећи део времена проводе уз телефоне и интернет. У намери да их мотивишу на другачије активности и усмере на бављење спортом, а пре свега оним спортовима који се одвијају на води и који су вишеструко […]

Lajkujte nas !