Све што је постигнуто може да буде изгубљено

1 min read

ПОСЛЕ 12 ГОДИНА, ШТРАЈК У МБС-У И ДАЉЕ ПРЕТЊА:

Овако, у најкраћем изгледа слика смедеревске фабрике шпорета. Завидна кривуља раста која је пратила претходне године, оптерећена је нерешеним судским споровима који су се као зла претња надвили над фабриком.

Али, пођимо редом: прецизније од године од које датира садашњи проблем.
Судбина фабрике „Милан Благојевић Смедерево“ по много чему је специфична. У друштвеној атмосфери када се још увек преиспитују спорне приватизације, а многе од тих фабрика више ни не постоје, МБС је са економско – пословне стране наставио да ради захваљујући приватизацији која је била успешна, али је њене почетке пропратио догађај који сада, више од деценије касније, може да доведе у питање сва постигнућа.
Наиме, шест месеци након што је компанија ИНВЕЈ путем берзе купио већински пакет акција МБС-а догодио се штрајк чије последице још увек трају, а епилог ће се знати након што суд каже своје.
-Штрајк је почео 26. јула 2006. а руководство сматра да је ораганизован и вођен на незаконит начин јер осим што штрајкачки одбор није одредио место за штрајк, од првог дана штрајкачи су се налазили испред капије МБС-а са јасном намером да блокирају улазак и излазак возила у чему су и успели. На тај начин штрајкачи су спречавали послодавца да обавља своју редовну делтаност о чему постоје докази у виду записника полиције, снимака ТВ Смедерево као и новинских текстова. Та блокада је трајала три дана, након чега је покренут дисциплнски поступак против одговрних и они су суспендовани. Четвртог дана штрајкачи су испред фабрике раапели шатор, кувала се чорба, седели су ту, вређали колеге који су одлучили да наставе да раде. Полиција је реаговала и наложила им да уклоне све , али је нажалост настављено вређање колега који се нису прикључили штрајку. Такође, никада се штрајкачки одбор није огласио списком радника који штрајкују, ни касније никада нисмо добили информацију о томе ко све штрајкује. Иначе штрајк је организовао један од синдиката док се преостала два синдиката нису одлучила за тако нешт. У штрајку је било око 400 радника од којих је око 150 прекинуло штрајк и вратило се на посао. Да споменем да је тадашњи директор свакодневно позивао раднике да прекину штрајк и врате се на рад. Штрајк је од септембра почео да јењава и преосталих 230 раника који су остали у штрајку већ се од друге половине октобра нису ни појављивали испред фабрике. У дисциплинским поступцима поводом блокаде утврђена је кривица штрајкача који су блокадом онемућили послодавца да обавља своју делтаност и донета су решења о отказу уговора о раду због повреде радне дисциплине. Након тога сви напред наведени поднели су тужбе за незаконит отказ и ти спорови још трају – каже Дејан Санковић, правник МБС-а.
Управо тиме је започет круг неизвесних судских процеса чији би исход могао да буде исувише велики ударац чак и за садашњи знатно јачи МБС. Спорови су почели у новембру 2006. и до дан данас трају.
– Један број од тих спорова се води још пред Основним судом, док је известан број пред Апелационом или Врховним Касационом судом. Сви ти процеси подразумевају огромно ангажовање и трошкове у сваком смислу – додаје Станковић.
Тој констататацији, извршна директорка додаје да је МБС тренутно у апсурдној позицији јер све што је стечено огромним радом садашњег колектива, може да буде доведено у питање због тих судских процеса.
-Колико год ми енергије уложили у напредак, то је огромна сметња на коју се троши много енергије и времена. То је терет који изнова притиска наше пословање, комуникацију са купцима, добављачима. Наш правник практично се највећим делом бави само тиме, толико посла има и обавеза, рочишта… – каже Мира Трикић, извршни директор.
На питање какав је однос између некадашњих колега, оних који су остали при штрајку и оних који су пак одлучили да се врате, односно, да ли и у којој су мери, садашњи запослени замерају бившим радницима то што ови процеси могу да угрозе будућност фабрике и егзистенцију колектива, наши саговорници додају да су и дан данас, после свега, кивнији, на своје колеге они који су у штрајку остали до краја. Наравно, и међу садашњим радницима има бојазни и питања шта у случају да МБС изгуби преостале спорове јер су имали прилике да виде шта све значи пресуда у корист бивших радника који су враћени на посао уз исплату новчане надокнаде.
-Ми смо јако амбициозни и фирма је свих ових година ишла узлазном линијом, у плану је проширење производње и пријем нових 50 – 60 радника електро и машинске струке, али овај проблем може заувек да стави тачку на све што смо учинили и постигли. Надам се да то тога ипак неће доћи. У најмању руку то би била неправда према нашим радницима који су изнели најтежи период фабрике и успели не само да је поставе на ноге, већ и да је унапреде, заиста уложивши велику енергију – закључује Трикић.

Leave a Reply

Your email address will not be published.