Смедеревски трг, душа града

1 min read

ОДРЖАНА ТРИБИНА О ЈАВНИМ ГРАДСКИМ ПРОСТОРИМА:

Регионални завод за заштиту споменика културе у Смедереву организатор је трибине о архитектури урбаних и јавних простора. Повод је студија „Пешачке зоне у старим градским језгрима“ архитекте Александра Станојловића, а осим њега, овом приликом су говорили Немања Вујић графички дизајнер, археолог и директор Регионалног завода Дејан Радовановић, Владислава Живановић Ристовић архитекта и главни урбаниста града Смедерева.

Поменута Станојловићева публикација је погодна за читаоце разних склоности, то није литература само за стручну, већ и много ширу јавност, све оне који би желели да сазнају нешто више о томе како настају градска језгра, шта их карактерише, шта им је слично и шта их разликује. Почетни део је теоријски. Аутор показује на великом броју примера да се стара градска језгра обично формирају у унутрашњости некадашњих утврђења, услед чега настаје формација венца. После Другог светског рата много је тога било подређено индустрији која диктира саобраћај. Пешаци губе место у урбаном животу града, али та ситуација се мења 60-их. Саобраћај се „протерује“ из језгра, ти делови града се враћају пешацима и то је јако важан тренутак у историји ове теме и за ову књигу, јер ће се испоставити да то мења функцију једног града. Ова књига покушава да објасни на које се све начине може посматрати феномен градског језгра (социолошког, економског, архитектонског, конзерваторског). У другом делу књиге су примери из света, пре свега Еворпе, а трећи део је каталог пешачких зона у 13 градова. Књига је визуелно богато опремљена, ту су мапе које је урадио сам аутор, фотографије, он је обишао све градове о којима пише и направио у документарном смислу квалитетну фотографију. Читава књига је врло занимљиво штиво и представља својеврсну шетњу кроз стара језгра градова – казао је Немања Вујић.
Када је реч о пешачкој зони у Смедереву, архитекта Александар Станојловић каже да је она веома добро конципирана и да заузима велику површину у односу на град. Подсећа и да је формирање добре пешачке зоне подухват који захтева сагласје више подјекданко важних чинилаца: Потребна је подршка становништва, политичка воља, економска моћ, споменичке и амбијенталне вредности и када се све то обједини мислим да било које решење о неким интервенцијама у граду има све услове да буде добро. Када се усагласе сви параметри и различите струке, добије се адекватно решење. У Смедереву је то питање решено још за време Другог светског рата након рекострукције после експлозије, када је урађена дијагонала – центар Крађорђеве, тај део је ослободио трг од транзитног саобраћаја. Једном када се формира тај венац у центру града, бочне улице организују се по различитим методама, па је центар само за пешаке. Та комбинација је добитна – сматра Станојловић.
О настанку и феномену измештања градског језгра у Смедереву које се, с обзиром на то да је средиште градског живота најпре било међу зидинама тврђаве, говорио је Дејан Радовановић. Вишевековне прилике и околности утицале су пресудно на стварање данашњег урбаног језгра: Иако деспот Ђурађ то није тако замислио, јер је правио град у правом смислу те речи, тврђава је након османлијског освајања, постала војно уврђење. И касније је кроз историју имала ту улогу. Зато се језгро, одатле померало према Клемегдану, по је простор где се данас налази пруга, па западно од Дунава…У периоду почетака српске државности настају и најрепрезентативније грађевине, као и доминантна црква. Средњевековно наслеђе, жеља да се одбаци орјентални дух, враћање неким старим стиловима и праћење нових, направили су тај посебан микс архитектонских решења која се данас лепо читају у граду, иако се темељно радило на „чишћењу“ неких делова наше прошлости. Трг је добио физиономију према првом плану из времена Милоша Обреновића и у каснијим деценијама, изградњом суда, зграде Регије, хотела Нинић, формиран је необичан облик трга који је троугаони и који је тек касније, укалапањем појединих делова, постао добра целина – објашњава Радовановић подсећајући да је почетком 21. века, када се на тргу радило, било много полемика у јавности. Са аспекта његове струке проблем је био у томе што је део наслеђа тих радовима остао скривен, али како напомиње, нема „трајног губитка“ и није урађено ништа што се не може исправити: Добили смо заокружен и јасно дефинисан простор, ми често заборављамо када носталгично причамо о оним круговима и фонтани, да су и они подједнако, а можда и више иритирали наше претке који тиме изгубили нека своја сећања. Увек све гледамо из нашег угла, али морамо да дамо простора и другим генерацијама, поручује Радовановић.
Према мишљењу Владиславе Живановић Ристовић, главног урбанисте града Смедерева, најдрагоценије је што је у нашем граду основна урбана матрица сачувана упркос свим изменама. Сачувана је, наравно, кроз изразито дуги период и сачувана и кроз интервенције у простору и то ми се чини доминантним, што ће и остати као круцијално наслеђе на коме ми треба да базирамо и даљи развој. И ова савремена интерпретација пешачке зоне у Смедереву, изазивала је различите полемике… Читајући књигу колеге закључила сам да то није јединствен случај, да се то дешавало безмало у свакој интервенцији, и наравно, и у иностраним примерима. Свима нама треба време да се прилагодимо некаквим променама, па колико год оне добре биле, а поготову када су полемичке и када задиру у некакве емотивне сегменте какве смо ми имали везујући се за три круга, тврђаву, фонтану, корзо. Свакако мислим да је овај данашњи простор нешто са чиме се јесмо саживели, нормално, уз сву отвореност да он буде унапређиван, да увек буде побољшаван, али чини ми се да смо, макар са оног функционалног становишта добили велико унапређење у коришћењу тог простора његовим чишћењем, укидањем улице и претварањем у један јединствени простор трга, што мислим да јесте позитивна тековина. Оно што јавне просторе чини је и начин њиховог функционисања, садржај који се ту налази и који га чини живим. Можемо средити неки простор, али уколико нема садржаја који ће га приближити корисницима, неће ни функционисати. Ми имамо среће са тог аспекта приближавања људима да јесмо, када су се интервенције радиле, већ имали наслеђен простор који суштински и јесте пешачка зона. Улице попут Краља Петра Првог са својим наставком поред зграде Округа, суштински се нису користиле за саобраћај тако да смо ми већ наследили својеврсно пешачко кретање. Управо ми се то враћање људима чини битним са становишта овог новог обликовања простора трга. Шта се дешавало дуж обода трга у објектима на њему раније, да ли је дошло до промена у активирању тих простора…? Чини ми се да је трг имао много монофункционалнији карактер него сад. Није за то заслужна само ова интервенција у физичком простору, већ и начин коришћења тог простора – закључује Владислава Живановић Ристовић.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.