Заштита расада

1 min read

САВЕТИ ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ:

Пише: Жаклина Младеновић дипл.инж. саветодавац ПССС Смедерево

Ко су највеће штеточине, а које су најчешће болести, како, када и чиме заштитити повртарске културе…

Успешна производња поврћа у затвореном простору (стакленици, пластеници и топле леје) не може се замислити без квалитетног семена, одгораварајуће агротехнике и адекватне заштите. У циљу добијања високих приноса и квалитетних плодова повртарских биљака неопходна је правовремена заштита расада, а потом и расађених биљака од болести, штеточина и корова.

Заштита од болести

Расад паприке, парадајза, купуса и других повртарских биљака неопходно је заштитити од проузроковача болести које се редовно јављају и причињавају значајне штете. По свом економском значају најштетнија болест је “топљење“ или полегање расада које проузрукују паразитне гљивице: Rhizoctonia solani, Phythium spp, Phytophtora spp.
Паразити се преносе путем зараженог семена и биљних остатака. Када се јави на младом густом расаду полегање има јасно распознатљиве симптоме. Пошто гљивица напада приземни део стабла који добија браон боју, омекшава и врло брзо трули, биљке вену и нестају, топе се. Болест се концетрично преноси на здраве биљке и услед тога се у леји појављују “гола”, ћелава места. У случају јаке заразе земљишта расад пропада на читавој површине леје.
На појаву и ширење проузроковача полегања расада, утиче тмурно, облачно време као и повећана влажност земљишта и ваздуха. Као превентивне мере за спречавање полегање расада препоручује се: промена места за производњу, дезинфекција семена и земљишта, проветравање леје или пластеника и умерено заливање. Дезинфекција семена, запрашивањем фунгицидима пружа заштиту биљка у осетљивој фази ницања.Запрашивање се изводи пред сетву методом предозирања. Мере дензинфекције воденом паром, фумигантима или контактним фунгицидима ефикасне су против паразита проузроковача полегања расада. Контактни фунгициди делују само на паразитне гљиве проузроковаче полегањеа расада. Они се могу употребити непосредно пред сетву. Ако после третирања наступи период јаке инсолације, у лејама може доћи до суве некрозе кореновог система тек изниклих сејанаца. Оно се испољава у виду хлорозе првог сталног листа и угинућа појединих биљчица на месту предозирања препарата. Уколико се пропусти нека од превентивних мера па се болест појави, оболеле биљке почупати и уклонити, а гола места као и све биљке темељно прскати тако да се “чорба“ слива низ биљке и натапа површинси слој земљишта у леји. Поред полегања расада обољења типа лисне пегавости такође могу наносити значајне штете уколико се масовно појаве.
Проузроковачи овог обољења су паразитне гљиве и бактерије које се одржавају на семену и биљним остацима, а шире се заливањем. Од гљивица проузроковача овог обољења најчешће су Alternaria solani и Septoria lycopersici, а од бактерија Pseudomonas syringae, Xanthomonas campestris pv. vesicatoria. Симптоми обољења најчешће се манифестују у виду мањих или већих тамних пега, неправилног облика на надземним органима биљка (листу, лисној петељци и стаблу). Осим примене превентивних мера у циљу спречавања појаве болести проузроковачи лисне пегавости успешно се сузбијају применом хемијских мера борбе.
Са мерама заштите почети превентивно пре појаве симптома и то од момента формирања првих сталних листова, а затим прскати сваких 7-10 дана до изношења расада на стално место.  На биљкама расада парадајза и паприке поред напред наведених обољења често се уочавају симптоми вирозне природе. Мозаично шаренило, хлороза и деформација листова, заостајање биљака у порасту основни су симптоми овог обољења. Извори примарних вирусних инфекција су заражено семе, биљни остаци и корови са којих вирусе преносе лисне ваши. Густ склоп биљка у лејама погодује ширењу вируса који се преносе додиром, али лисне ваши имају највећи значај у њиховом преношењу.
Дезинфекција семена паприке 2% раствором каустичне соде (NaOH) у трајању од 10 минута или семена парадајза у 2 % раствору соне киселине (HCl) у току 24 часа постиже се инактивирање вирусних честица на површини семена. У оба случаја семе после дезинфекције треба темељно испрати водом у танком слоју просушити и одмах сејати.Употреба субстрата без биљних остатака из предходне производње, сузбиљање корова у лејама и око ње као и сузбијање лисних ваши представљају основни начин спречавања вирусних инфекција.

Заштита од штеточина

Штеточине које се најчешће јављају и наносе штете у производњи расада су: лисне ваши, ровци, пужеви голаћи, жичњаци, мишеви и кртица.
Лисне ваши су ситни инсекти нежног тела које наносе штете расаду сисајући биљне сокове и преносећи неколико веома штетних вируса.Зато их треба одмах сузбијати чим се примете.
Жичњаци – уколико се у већем броју појаве у лејама са расадом наносе значајне штете. Нападају семе и изникле биљчице расада бушећи у њима уздужне канале од корена навише. Одрасла ларва је дужине 1,5 – 2 цм тамножуте боје и подсећа на комад жице по чему и носи назив.
Ровци својом активношћу праве хоризонталне канале испод површине супстрата у леји. Изгризају младе биљке и уништавају посејано семе. Појављују се у већем броју у лејама које се загревају на сагорелом стајњаку. Ефикасно се сузбијају применом гранулираних инсектицида уношењем у површински слој земљишта у време предсетвене припреме. Грануле се равномерно растуре по површини земље, а затим се унесу у супстрат до дубине 10 цм. Овај препарат се може применити и касније у зони појаве роваца у виду гомилица које се постављају у вечерњим часовима.
Пужеве делимо на голаће и оне са кућицом. У расаду штете праве пужеви голаћи. Пужеви голаћи имају издужено тело обавијено слузавим плаштом, а код неких се на леђној страни могу уочити и остаци љуштуре. Праве оштећења грицкајући лисно ткиво.При масовној појави могу изазвати и голопрст. Како се појављују углавном ноћу по ободу леје и са дојне стране листа веома их је тешко приметити. Најбољи доказ њихове појаве јесте изрешетано лишће расада у виду неправилних рупа величине 5 – 10 мм.  Посипање ивичних делова леја или међуродног простора пепелом од дрвета, гашеним или негашеним кречом, минералним ђубривима и другим средствима које пужевима одузима слуза и доводи до дехидрације такође је екикасна мера.
Мишеви наносе директне штете хранећи се семеном и младим биљкама.Постављање затрованих мамака, за сузбијање глодара најефикаснија је мера борбе против њих.
Кртица је дуга 12-15 цм, има ваљкасто тело прекривено црним крзном. Копањем ходника и избацивањем земље на површину (кртачњаци) уништава се млади расад. У току ноћи једна кртица може да уништи топлу леју уколико у слоју земље, у коме се расад развија има глиста. Кртице се уништавају ископавањем из земље у моменту када праве кртичњак. Најчешће се то обавља у јутарњим или поподневним часовима.

Сузбијање корова

Дезинфекцијом супстрата, применом водене паре обезбеђује се супстрат без присуства семена коровских биљка. Уколико не постоји могућност да се примени нека од ових мера сузбијање корова се може извести применом хербицида пре сетве или после сетве, а пре ницања гајених биљка. Нема  регистрованог – хербицида који се користу у фази предсетвене припреме леја. Девринол 45-Ф је регистрован препарат који се примењује у паприци и парадајзу у количини од 2,5-4 l/ha, третирањем пре расђјивања, уз инкорпорацију на дубину од 2-5цм.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.