Надамо се акредитацији на седам година

ПРОБЛЕМА ИМА, АЛИ ЈЕ МНОГО УЛОЖЕНО У БОЉУ УСЛУГУ:

Пред смедеревским Домом здравља поново је један од најважнијих „испита“, али се руководство и колектив надају да ће га овога пута завршити са максималном оценом…

У смедеревском Дому здравља ових дана је било доста пацијената, услед актуелних вирусних и других респираторних инфекција. Сезона грипа би, на основу досадашњих искустава, требало да се оконча у марту, а самим тим смањиће се и број пацијената који последњих недеља достиже годишње макисмуме.

Од тренутка када је почела вакцинација против грипа, дато је чак 2240 доза, што је изузетан обухват становништва. Такође, и поред чињенице да је у Смедереву регистровано 11 случајева оболелих од морбила, нема разлога за недовољство када је реч о имунизацији деце ММР вакцином. Напротив, у Смедереву је, ту вакцину, примило чак 98,8% деце (за разлику од неких других градова где је антикампања оставила велике последице). Та вакцина се код нас даје од 1971. Међутим, то не значи да су безбедни сви који су је примили од тада. Наиме, од 1994. уведена је и друга доза, односно ревакцинација. Практично, најугроженији су сви који су примили само једну дозу. Мада се дешава да особа оболи чак и када је примила обе дозе, јер сваки организам другачије реагује на неки вирус, и нема свако тело исти одговор на неку вакцину, код некога се развије јача отпорност, код других пак, то није довољно за одбрану организма. Све то није ризик у редовним околностима, али када имамо епидемију и када смо сви изложенији вирусу повећава се и могућност оболевања – објашњава директорка Дома здравља Светлана Михић Јовановић.
Како би се овакве ситуације спречиле у будућности, у плану је и обавезна вакцинација медицинског особља у складу са приоритетима, осносно у зависности од тога у којој служби ради и колико је неки здравствени радник изложен контакту са пацијентима.
А њих, ових дана има много… Чекаонице су неретко пуне и у тим приликама увек до изражаја дође оно што је иначе проблем – недостатак кадрова, о чему је у више наврата било речи и у „Нашим новинама“. Нема се куд, ако се зна да Дом здравља има нешто више од 80 лекара, да је доста њих на специјализацији, а да закони забрањују да се на њихово место упосле нови лекари. При том треба организовати дежустрва у огромном колективу какав је железара, распоредити лекаре по градским, затим и сеоским амбулантама, а логично, потребно је и да одређен број њих буде у Дому здравља. Отуда, са сваким налетом вируса, чекаонице испуни и незадовољство суграђана…
Ми желимо да будемо заступљени свуда, да имамо лекаре и мимо града, уз редовне послове, имамо и едукације становништва, а сви који та предавања слушају, као у случају предавања на тему превенције канцера дојке и грлића материце у смедеревским селима, уједно су и наши пацијенти јер се на лицу места праве спискови и планира заказивање прегледа. Некако постижемо. Има проблема наравно, јер у оваквим околностима нема идеалног решења, а ми све проблеме морамо у ходу да решавамо. Нема другог начина. Ако имамо на годишњем нивоу око 1,4 милиона услуга, нормално је да има незадовољних. Настојимо да пратимо потребе становништва, ето, када смо недавно отворили амбуланту у Ковачећиву, прво је радила два дана, сада је повећан број пацијената, па радимо три дана, у селима се стално амбуланте отварају, тренутно се обнавља она у Вранову… Имамо два – три превентивна центра који ће радити у обе смене, кућно лечење морамо да усмеримо ка свим селима. Радимо тако да свакога дана свако од нас даје свој максимум. Добре идеје како да нешто буде перфектно има свако од нас, али све идеје које не можете да спроведете у дело су узалудне – додаје Михић Јовановић.
Када је о плановима реч, акценат остаје на опремању амбуланти у селима јер за адектавну услугу није довољно само да имате лекара и сестру у обновљеној згради. Идеја је да се свака од тих амбуланти опреми свиме што је потребно, од топломера до ЕКГ апарата. Прошле године велика средства су уложена у компјутеризацију која је била неопходна јер се сада базе података раде на рачунару, а такође се и прегледи које одабрани лекар заказује код специјалисте у болници, такође евидентирају електронским путем.
Знамо да у скоро свим селима имамо абуланту, па сад ви видите, по један рачунар за лекара и сестру и штампач за рецепте у свакој… Било је потребно доста средстава. Нешто покушавамо обезбедимо преко донација, а нешто из својих средства. Савет за безбедност саобраћаја нам је прошле године донирао дефибрилатор за Хитну помоћ, ове године је у плану да нам купе два ЕКГ апарата и аспиратор. Конкуришемо на више страна, код Амбасаде Јапана смо на пример конкурисали са ЕКГ и сонде за санитетско возило, од Министарства здравља смо тражили средства за замену столарије у Дечијем диспанзеру и Хитној, за кречење, набавку колпоскопа и ултразвука у Диспанзеру за жене, немачкој Амбасади смо се обратили на име позива за уштеду електичне енергије, опет је у питању замена прозора на Хитној. Видећемо, чекамо одговоре… – каже директорка.
Оно што је сада посебно битно за Дом здравља, јесте актуелни процес обнове акредитације који би до јуна требало да буде завршен. Ова установа је претходну акредитацију добила на три године (та је важила до јануара 2018.) а сада се надају седмогодишњој, уједно и максималној акредитацији која се може добити у нашим здравственим установама.
Када смо недавно имали последњу контролу, представници Агенције за акредитацију су били задовољни оним што спроводимо. Подсећам, циљ акредитације је унапређење квалитета здравствених услуга, безбедност пацијената, делотворно и исплативо пружање услуга, успостављање поверења корисника и унапређење менаџмента у здравству… Период на који нека установа добије акредитацију зависи од оцена у тачно одређеним критеријумима. Потребно је, наравно, што више оцена 4 и 5 у оним сегментима који се оцењују. Ми и јесмо имали у тим областима доста високе оцене, али је било проблема око путање улаза и излаза санитетског отпада, ту постоје посебни прописи. Сада смо то решили на прави начин, комплетно, све је одвојено по стандарима, то је простор који може да се одржава по свим правилима. Њихове посете нам дају право да размишљамо тако да ћемо овога пута добити акредитацију на најдужи период, а став оних који то процењују је да смо доста урадили и значајно унапредили услуге – закључује Светлана Михић Јовановић, директорка Дома здравља.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.