Резидба воћака

1 min read

Текст: Биљана Николић, дипл.инж.пољ. у ПССС Смедерево

ЗА ОБНАВЉАЊЕ РОДНОГ ДРВЕТА:

Резидба воћака представља једну од најважнија помотехничка операција, којом се непосредно утиче на висину приноса и квалитет плодова.

Резидбом се доприноси и уједначавању и почетку родности, чврстини и симетрији круне и дуговечности воћака. Осим тога, резидба пружа и низ других преимућстава као што су: олакшано кретање и примена механизације, повећање продуктивности рада нарочито при редовној обради, заштити и берби плодова, и др. Према времену када се изводи, може се говорити о зимској и летњој резидби. Затим, постоји резидба у узгојном периоду и резидба на родност.
Циљ орезивања младих воћака је формирање одговарајуће круне која ће у дужем временском периоду омогућити што боље и редовније плодоношење. Орезивање воћака у роду омогућава обнављање родног дрвета и вегетативног прираста, како би се воћка што дуже одржала у пуној родности. Резидба било које воћне врсте се не сме се обављати уколико су температуре испод нуле.
Резидбу треба схватити озбиљно, јер од ње зависи принос наредне сезоне, а пре почетка посла треба установити потенцијалну родност. Којим интензитетом орезати воћно стабло је питање на које сваки воћар мора дати што прецизнији одговор. Сведоци смо да ниједна производна година не личи на предходну и да се услови у којима се биљке развијају и плодоноше од године до године веома разликују.
Отуда је практично немогуће стандардизовати начин и интензитет резидбе који би био непромењив. Зато је од велике важности да се пре почетка резидбе установи потенцијална родност, односно степен диференцијације родних елемената. Основне показатеље родности можемо установити још у јесен прегледом цветних пупољака, али за то су нам потребне лупе јачег увећања или бинокулари и наравно добро познавање грађе цветних зачетака.
Један од најпростијих, али и најсигурнијих начина за то је стављање пупољака на кретање. Ова метода се изводи тако што се на 3-4 недеље пре планираног почетка резидбе (обично средином јануара) узму узорци 2 и 3- годишњих родних грана са сваке сорте посебно и ставе у посуде са водом тако да пресеци буду уроњени пар центиметара у воду. Посуде се оставе да стоје на собној температури (22-25°Ц) уз редовно мењање воде и повремено занављање пресека.
Након 15-20 дана из родних пупољака развиће се цветови чијим прегледом можемо установити да ли су у њима присутни сви родни елементи (тучак, плодник, прашници), који је просечан број цветова у цвастима и број цвасти на родним гранама, као и њихову крупноћу која нам указује на резерву хранива која директно може утицати на степен оплодње и будући род.
Уколико смо прегледом установили неке мањкавости у погледу побројаних параметара или пак недовољан број цветова, резидбу треба усмерити ка остављању већег броја родних грана уз фаворизовање оног типа родних грана на којима смо уочили већи проценат квалитетнијих цветова. И обратно, ако је степен диференцијације добар и са израженом енергијом цветања, резидба може бити интензивнија али уз потпуно поштовање правила сортне резидбе.
Важно је да воћари знају да се приликом резидбе поштују природни закони, да је размена хране из листова и воде и минерала из корена бржа и интензивнија. Таква ситуација ће резултирати добрим родом. Ако је та удаљеност већа, а успут ове материје наилазе на бројне кривине и чворове, које смо направили резидбом, успорава им се ток, корен добија мање хране а листови воде па је формирање рода спорије.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.