Мразеви ће „обрати“ рано воће

1 min read

БОБАН МАРКОВИЋ, ДИРЕКТОР ПССС СМЕДЕРЕВО:

Временска прогноза током ове седмице изузетно је неповољна за пољопривредне произвођаче – ниске јутарње темепратуре и мразеви знатно ће угрозити производњу раног воћа.

Бобан Марковић, директор Саветодавне пољопривредне стручне службе у Коларима, агроном и инжењер воћарства по основној вокацији, изузетно је узнемирен временском прогнозом за ову седмицу, која се већ средином посмтарнаог периода показала тачном. Мразеви, на крају зиме, обраће рано воће, каже Марковић.
Ова година је било веома специфична, имали смо као што сам ја волео да кажем „летњу зиму“, са изузетно високим температурама и вегетација је кренула најмање две седмице раније. Година, у ствари „рани“ скоро месец дана и пупољци су одавно зарудели. Ова прогноза неће бити добра, јер су у многим деловима нашег воћарског краја, ране сорте већ кренуле – каже Марковић. На дунавској тераси, где вегетација креће мало раније, већ су ране сорте брескви и нектарина, које су најзасутпљеније, кренуле!
Негативни временски, тачније, климатски услови понављају се у правилним моделима и календарским детерминантама, да готово могу да се доживе као правило. Бобан Марковић се са тим не слаже, али се слаже са нашом констатацијом да смо дефинитивно добили нове климатске караткеристике.
Па, ми имамо већ неку мешавину медитеранске и континенталне климе, која је веома специфична и коју одликују позни мразеиви, у марту, или чак априлу као прошле године, мале количине снега и изузетно врела и сушна лета. Када се то све споји, воћарска производња постаје веома неизвесна и све скупља за произвођаче, који су и онако већ под теретом бројних оптерећења финансијске природе. Једина добра страна ових високих фебруарских и раних мартовских темепература ваздуха је што су прозвођачи воћа могли да на време обаве резидбу – објашњава Марковић.
Некада су, као и код поплава 2014. постојале хиљадугодиње воде, па стогодишње, а данас имамо већ деценијска негативна правила о повећаном нивоу подземних и надземних водотокова у Србији и нашем крају. У климатском погледу такође већ имамо појаве које се понављају скоро сваке године. Ми смо имали, рецимо, веома занимљиво понављање великих позних мразева и измрзавања воћних пупољака 2002. и десет година касније, 2012. године. То се обе године, што је посебно интересантно, догодило у ноћи између 8. и 9. априла. Дакле, сада већ имамо одређена правила, која не смемо никако да занемаримо. Имамо измењену климу и на то ће сви провивођачи воћа морати да мисле. Ми ћемо им помоћи да се снађу, али, на жалост, сви системи који могу да спрече измрзавање воћа код позних мразева су изузетно скупи.
На неке ствари сами прозвођачи могу да утичу, бољом агротехником, бољим ђубрењем и адекватном заштитом. Ипак, кад се темепратура ујутру спусти на минус четири или чак минус пет, тешко да агротехника помаже. Агротехничке мере су изузетно важне и могу много да помогну у поправљању имунологије биљке и да касније током мразева, она има „мањи стрес“. С друге стране, када је у питању суша током летњих медиртеранских дана, једини прави начин је увођење система за наводњавање. Поменути пројекат наводњавања из Дунава, преко такозваног „Уводичког платоа“ је стратешки најважнији пројекат. Када то урадимо, имаћемо решен проблем водоснабдевања такозване Дунавске терасе. Неки пољопривредни произвођачи воћа раде затравњивање између редова, али то је све привремено решење, само наводњавање и системи кап ко кап решавају проблем суше дугорочно – напомиње Марковић.
Када је у питању проблем касних мразева, наш саговорник додаје да се много тога мора учинити како би се заштитила воћарска прозводња. На територији Подунавског округа има близу 12 хиљада хектара. Много људи живи од воћарства које је одувек било најважније у смедеревском крају.
Економска исплативост мора да постоји и ми као друштво морамо значајно да улажемо у ту производњу. Систем наводњавања лети и „анти –фрост“ систем зими, базирају се на истом инпуту, односно, на води, оној најпростијој- речној. Да имамо те системе за наводњавање лети и зими „анти-форст“ за орошавање биљака које спрчава тежа оштећења код мраза, штете би било знатно мање, скоро минималне – закључује директор Саветодавне пољопривредне стручне службе у Коларима.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.