Заштита воћака од позних пролећних мразева

1 min read

Саветодавац: Биљана Николић

ПРЕВЕНТИВА ЧУВА ЗАСАДЕ:

Касни пролећни мразеви нису неуобичајна појава у условима континенталне климе каква је у Србији и могу да смање принос воћа чак и до сто посто. Воћари добро знају да мразеви могу да потпуно или делимично униште неотворене цветове, отворене цветове или тек формиране плодиће…

У зависности од воћне врсте и сорте, положаја грана у круни и примењених помотехничких мера, набубрели цветни пупољци могу да издрже до -5°C, отворени цветови могу настрадати на -2°C, а тек заметнути плодићи на -1°C.
Важно је знати да су ниске температуре с пролећа много опасније од зимских, јер су биљке већ ушле у вегетацију, односно нису припремљене за дејство мраза. Посебно су угрожене коштичаве воћке, попут кајсије, брескве и бадема, јер веома рано почињу вегетацију. Изузетно је важно опште стање и виталност биљке и да од тога умногоме зависи колико успешно ће се одбранити од мраза.
Када говоримо о заштити најбитнија је превентивна мера која се огледа у избору положаја на којима се не јављају позни пролећни мразеви, избор позноцветних врста и сорти, правилна нега и исхрана како би биљка била што виталнија и способнија за одбрану. Када је воћњак већ подигнут и дође до критичне ситуације приступамо директним мерама заштите.

Заштита воћака од мраза методом задимљавања
Метод задимљавања је најстарији, али недовољно успешан, јер се тиме температура повећа за око 0,5°C до 1,5°C, што је углавном довољно за остварење заштите цветова воћака од мраза. Најчешће се остварује на примитиван начин паљењем тешко сагорљивих материја, аутомобилских гума, сламе, грана преосталих од резидбе. Ове материје се стављају на гомилу и пале. Да би ова метода била ефикасна потребно је поставити око 50 огњишта по хектару. Најбоље је палити огњишта око поноћи како би воћке биле заштићене до најјачих јутарњих мразева.

Заштита воћака од мраза методом загревања
Воћњак се загрева помоћу пећи, међутим ова мера је врло скупа и тешко изводљива, јер је по јединици површине потребно много таквих пећи, па се може применити само на малим површинама и није за широку употребу.

Изазивање температурне инверзије
Температурна инверзија остварује се успешно џиновским вентилаторима и хеликоптерима. Тиме се температура на ограниченим површинама 4-5 хектара може повисити за 2-3 степена, што је често довољно за сигурну заштиту воћака од позних пролећних мразева. Ово је мера која се примењује у великим производним засадима и најчешће је непримењива у засадима који су малих површина.

Заштита воћака од мраза вештачком кишом
Овом методом се не повећава температура ваздуха већ се биљка штити од мраза на тај начин што се конзервира температура саме биљке и не дозвољава да падне испод тачке мржњења. Ледена скрамица прекрива површину цвета или тек формираног плодића, док је ткиво ових органа заштићено повишеном температуром која се ствара у том процесу. Сама метода се заснива на чињеници да се у поступку замрзавања воде ослобађа топлота. Ако је неки део биљке покривен танким слојем воде, топлота која се ослобађа преласком воде у лед довољна је да спречи пад температуре тог биљног дела испод 0 °C. Скрама која се формира представља изолатор који штити биљку од температура које су испод нуле док траје мраз. Прскање треба да траје што дуже, уз што мању потрошњу воде. Треба одредити тачан тренутак почетка прскања, а то је када температура у круни воћке падне на 0°C. Ако се раније крене са прскањем неће се формирати лед и нема никаквог ефекта. Ако се закасни са прскањем може доћи до негативног дејства и доћи до повећања измрзавања цветова. Квашење мора непрекидно да траје док траје мраз, односно све док се температура не попне изнад критичне тачке, изнад 0°C.
Прогноза мраза и постојање метеоролошких станица, када се може предвидети појава мраза, неопходан су услов да би ова мера била успешна.

Заштита воћака од мраза биолошким препаратима
Препарат под именом Natural Plant Antifreeze је природн антифриз за биљке. Основу препарата чине бактерије Thiobacilus subspecies и преко 60 минерала. У току сезоне раста, примена NPA омогућава биљкама да произведу антифриз протеине (AFP) и антифриз амино киселине (AAA) које омогућавају да биљке лакше поднесу хладне шокове. Отпорност на смрзавање и хладноћу постиже се до do -7ºC. Примењује се до два дана пре хладног времена, а минимално шест сати пре најављеног смрзавања да би се постигли задовољавајући резултати.

Заштита воћака од мраза методом покривања биљака
Покривање биљака спада у најједноставније методе заштите и могу се користити отпадни материјали као што је слама, лишће или индустријски производи: тканине, стари чаршави или хемијски производи као што је пластична фолија. Покривање засада јагода агротекстилом може значајно да смањи ризик од измрзавања и треба водити рачуна о дебљини фолије од 1,7 мм до 1,9 мм. Коју ће од ових метода заштите у борби против ниских температура користити сами воћари у заштити својих воћака зависи од величине њивих засада, положаја, могућности уласка механизације у воћњак, као и од финансијских могућности.

Leave a Reply

Your email address will not be published.