Певали „цврчци“ из читаве Србије

ОДРЖАН И 14. МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ ДЕЦЕ И ВАСПИТАЧА:

Око 1000 малишана, што оних на сцени, што оних који су дошли да своје другаре из 16 градова и 20 предшколских установа охрабре аплаузима, слило се, прошле недеље у Центар за културу као шарена, раздрагана река бескрајних осмеха, радости и дружења.

Наиме, смедеревска Предшколска установа Наша радост и Удружење васпитача Чигра, реализовали су и 14. „Цврчак“ – Фестивал музичког стваралаштва деце и васпитача.
На сцени су се, кроз три блока, смењивали учесници из Крагујевца, Београда, Кучева, Пожаревца, Зрењанина, Ниша, Нових Бановаца, Жагубице, Лајковца, Ужица, Бечеја, Зајечара, Врања, Лесковца, Петровца на Млави и наравно – Смедерева, домаћина који је и овога пута успео да још више подигне границе:
И ове године смо домаћини манифестације која је постала и један од најбољих начина да афирмишемо наш град. По 14. пут организујемо „Цврчак“, наши васпитачи и „Чигра“, заједничким радом, љубављу и ентузијазмом доприносе бољем развоју и васпитњу деце, унапређујемо музичко стваралаштво и није случајно што смо баш ми домаћини фестивала. Већ након првих тачака је постало јасно да заиста Смедерево и ове године има најзапаженије наступе, то је бар моје мишљење, наравно чућемо шта ће казати жири приликом евалуације. Подсећам, та процена од стране стручног жирија који прати све тачке нам је свима веома значајна и драгоцена јер много значи када имате повратну информацију о томе шта је добро, шта би требало исправити и шта можемо да учинимо како бисмо били још бољи. Такође, учимо, на „Цврчку“ и ми међусобно, једни од других, размењујемо искуства, и имамо прилику да видимо како то раде друге колеге, што је такође значајно. И ове године има много деце која су дошла из најудаљенијих крајева, а то значи само једно, да километри нису препрека ако је љубав велика, што свакако јесте међу свима нама који се бавимо васпитањем и радом са децом – казала је за Наше новине Мирјана Ћосић, директор ПУ „Наша радост“, напомињући да јој је нарочито драго што колектив који она води и даље поставља стандарде када је реч о овој области рада са децом и свему што подразумева креативност.
Да Смедеревци увек изнова дижу праг и да је сваке године непрекидно потребно бити још маштовитији и преданији како би се освојила нека од награда, наши малишани су показали кроз девет наступа, при чему је посебно атрактиван био читав мали мјузикл „Ко се боји вука још“ у извођењу малих глумаца и певача из објекта „Хајди“. Али је уједно, на неки начин, баш сваки виђен наступ био прича за себе, вредан пажње и подршке.
Неки „цврчци“ су на фестивал допутовали из крајњег севера или југа земље. Међу њима су малишани и васпитачи из вртића у Зрењанину и Нишу.
Из Смедерева носимо лепе успомене, већ деценију смо на овом фестивалу који је јако лепо организован и деца су увек одлично дочекана. Увек имамо одлична искуства, на сваком кораку је позитивна енергија. Деца се најпре друже међу собом док путујемо, а потом и са другом децом док смо на фестивалу. Јесте далеко, али деца лако подносе тај пут јер једва чекају да стигну и наступе. А тај наступ је вишеструко значајан – каже Јованић Татјана из ПУ Зрењанин, чији су малишани овога пута пренели вршњацима јако важну поруку, да се треба бавити спортом.
Међу њима је била и шестогодишња Нађа која је са нама поделила утиске након наступа:
Нисам имала трему, било је баш забавно. Обожавам да певам и иначе идем на хор – казала нам је Нађа поручујући да ће када се врати у Зрењанин, мами и тати казати да се одлично провела у Смедереву.
Трему нису имали ни другари из Ниша, који су нам „озбиљно“ објаснили да је њихов мали оркестар „чак два пута већ наступао у Нишу“ и да се на сцени осећају, како рекоше, фантастично. А о томе где су они стекли таква искуства, детаљније нам је говорила Ивана Ђурђановић Филиповић, сарадник за музичко васпитање у ПУ „Пчелица“ у Нишу:
Изузетно је важно да се у Србији организују овакве манифестације где сви на једном месту можемо да дамо најбоље од себе и музике за децу. Код нас се одржава фестивал „Златна пчелица“, ове године 20. по реду. Ту учествује 25 вртића, деца наступају као солисти, или као чланови дуа и трија, а већ пету годину заредом имамо и „Ускршњи концерт“. Интензивно сарађујемо са професорима Факултета уметности у Нишу, а у нашој установи већ имамо програм „Мали орекстар“, тако да рад са децом није тежак, они имају нека знања и искуства. Пошто је то програм на нивоу свих васпитних група, то значи да чак 7000 деце учествује у тим радионицама за које се и наши васпитачи посебно обучавају – објашњава нам Ивана уз напомену да су они и редовни учесници на фестивалу ДЕДАР и да ће и ове године свакако још једном доћи у Смедерево.
И директорка ПУ „Лане“ из Кучева подсећа да су они редовни учесници, уз благи жал што сусрети овог типа не могу да трају дуже:
Ми смо овде сваке године, имали смо чак и прилику да будемо у жирију. Некада су овакве манифестације трајале више дана, па је било времена да погледате све тачке тог дана када учествујете. Сада је то мало теже, поготово ако, као ми, долазите из нешто удаљенијих места, али најважније је да овакви програми опстају. Веома су нам важни сусрети са колегама и сугестије стручњака које ћемо чути касније јер је на нама да деци обезбедимо све што можемо и пружимо свој максимум како бисмо подржали њихов развој. Иначе, ми смо овога пута на фестивал довели млађу групу, децу узраста од 3 до 5,5 година и при том је реч о малишанима из нашег објекта у Раброву. Наши су утисци и овога пута сјајни, добра је била и реакција публике, што ми је посебно драго јер је нумера коју смо извели нарочито направљена за ову прилику – каже Ранка Јоветић, директор предшколске установе из Кучева.
Поменуту композицију „Ја сам ја“, урадио је, специјално за наступ на овом фестивалу васпитач Иван Вељковић, што је учешће ове установе учинило другачијим у односу на већину осталих тачака. У томе му је помагала колегеница Јелена Ђокић, али и сви малишани, на челу са Димитријем који песму изводи и који је на сцени био много храбрији него током разговора са нама, али је у сваком случају успео да нам објасни неколико важних ствари: Имам пет година. Нисам се уплашио када је требало да певам, а песму ме је научио Иван, он је то и измислио, знате, да бисмо научили и отпевали овде – објашњава нам Димитрије.
Најважније је да су они задовољни, каже васпитач (у овом случају и композитор) Вељковић, додајући да су данас, за децу овакви догађаји веома важни: Раније је било више тога, наше су генерације одрастале уз емисије које су свака за себе биле фестивал. Сада таквих садржаја нема. Уз то, свако путовање у смислу одвајања малишана од свог вртића и средине у којој расту такође има посебну улогу, као и наступ на сцени који је нарочито искуство и корак ка стицању самопоуздања – наглашава наш саговорник.
Како се ко снашао у одабраним композицијама жири ће саопштити 22. марта када ће се, у Смедереву поново окупити васпитачи из Србије. Оно што без обзира на резултате остаје као трајни утисак јесте да је и на овом фестивалу већ остварено најважније – био је то ватромет добре енергије и радости деце која увек успевају да зауставе време.
А када, за пар година, неки од првих учесника „Цврчка“ и сами стасају у васпитаче, и на тај исти фестивал доведу неку другу децу, е то ће већ бити посебна емоција… И почетак нове историје.

Leave a Reply

Your email address will not be published.