Одећа као симбол и знак

НОШЊА И КОСТИМИ ИЗ СМЕДЕРЕВСКОГ КРАЈА

Народна ношња, мада је махом узимамо здраво за готово и углавном само као један део традиције и фолклора, заправо је много више од тога. Она сажима све оно што представља историју једне заједнице или друштва у датом тренутку јер говори о економском статусу, нормама као и естетским склоностима одређене групе. У овом случају, све то о некадашњим Смедеревцима и Смедеревкама можемо да сазнамо захваљујући новој поставци у градском Музеју.

Иако отворена под окриљем „Смедеревске јесени“, поставка попут ове би несумњиво увек привукла пажњу. Изложба „Одевање у смедеревском крају – традиционални и европски костим у фотографској и ликовној грађи од средине 19. века. до 1918. године“ још увек нам је на дохват руке, и тако ће бити све до 31. октобра.
Одећа, осим своје основне функције, заштите тела од временских прилика има своју естетску, симболичну и знаковну функцију Она одржава економски, социјални и друштвени статус појединца и припадност одређеној групи. Кроз одећу се рефлектује како економски, тако и техничко – технолошки ниво развоја одређеног друштва, естетика и пожељни модели понашања и одевања његових припадника у оквиру одређене заједнице. Овој теми се посветила и годину дана истраживала, Гордана Милетић, виши кустос Музеја у Смедереву и аутор изложбе – рекла је на свечаном отварању Татјана Гачпар директорка Музеја.
Поставком је обједињена грађа из нашег, али и Етнографског и Музеја науке и технике у Београду. Према речима ауторке, проучавање одевања, одевних предмета и начина њиховог ношења које се практиковало у прошлости, представља значајан извор података за истраживање неке заједнице сагледавања односа унутар ње и њен однос према ширем окружењу.
За познавање и проучавање културе одевања у прошлости, поред сачуваних материјалних артефаката, писаних и усмених података, значајани су и визуелни извори. Ова изложба је управо резултат проучавања визуелних извора који се односе на одевање у смедеревском крају у 19. веку, а само ово истраживање иницирано је недостатком ове врсте грађе у етнолошкој збирци, посебно када је реч о сеоској ношњи у овом периоду, а с друге стране, малим бројем предмета грађанске ношње.

На овој изложби је представљен избор фотографија и део ликовне уметности насталих у периоду од средине 19. века до 1918. године на којима су смедеревски грађани и грађанке као и житељи смедеревских села у одећи која је у том периоду ношена у овој средини. Део који се односи на сеоску ношњу по први пут се представља смедеревској публици као и фотографије настале под окупацијом у Првом светском рату и део фотографија које се односе на оедавње у Смедереву. Дела ликовне уметности као извор за проучавање одевања у Србији можемо пратити од 30-их година, преко портрета имућних слојева грађанства, а од друге половине века преко наменски рађених слика и цртежа сеоских и градских костима. На изложби је ликовни материјал заступљен са једним оригиналним делом које је настало 1844, то је портрет непознате Смедеревке, рад Арсенија Петровића док остали материјал представљају фотографије и репродукције ликовних дела насталих током друге половине 19. века – напомиње етнолог Гордана Милетић.
Осим фотографија које су део фондова поменутих установа, на изложби је и неколико фотографија из приватних породичних албума, док један изложени цртеж представља илустрацију из књиге доступну на интернету као и две фотографије из Првог светског рата. Када је о том периоду реч, забележена је празнична, али и свакодневна радна мушка и женска одећа.

Фотографија као један од најважнијих извора
Фотографија се у Србији појавила почетком 40-их година 19. века и тада је била доступна само имућним грађанима и члановима владарске породице, да би у наредним деценијама постала доступна и ширем слоју становништва, пре свега у градским срединама и имунћним сеоским домаћинима.