ЈАВНА РАСПРАВА: И БЕЗ ЈАВНОСТИ И БЕЗ РАСПРАВЕ
Ништа претерано ново – бар према садашњим пројекцијама које се могу пронаћи на сајту града, а које са којима је прошле недеље требало да буду упознати и грађани Смедерева, али…
Да је заиста постојала добра воља да се Смедеревцима предочи нацрт буџета за 2020. и да им се пружи шанса да кажу своје мишљење и сугестије, све, би било организовано знатно другачије. Овако, готово је немогуће отети се утиску да је овај догађај одржан искључиво про форме и то, да иронија буде већа, два дана након што је, представљено истраживање по коме 92% грађана Смедерева никада није ни чуло за јавне расправе о важним темама, попут расподеле средстава из градске касе. На сајту Града, информација о томе да се, 25. октобра одржава јавна расправа и да грађани могу до 24. да пошаљу попуњен формулар за предлоге и коментаре обајвљена је – објављена је 22. октобра. Дакле, свега три дана раније, што, није потребно много причати о томе зашто, ни изблиза није довољно да би се јавност упознала, а камоли искористила шансу да учествује у „јавној расправи“.
Но, како год то било, судећи према садашњој скици буџета која се може пронаћи на сајту града, износ у заједничкој каси требало би да наредне године буде око 4,33 милијарде, што је слично овогодишњој пројекцији (4,39). На опште јавне услуге одлази петина те суме, а чак 24% на образовање. Удео здравства и услуга са тим у вези је 3,9%. За програме из области пољопривреде планирано је издвајање 5,8% од буџета, док је за друмски саобраћај опредељен 9,1%. Иако, више програма укупно чини да се за заштиту животне средине издваја 5,6% када се погледају улагања у смањење загађености, она износе свега 0,2% што је, сложиће се свако, поготово у датим приликама, најблаже речено недовољно.
За издавања из сфере социјалне заштите требало би да буде издвојено 7,6% од укупног буџета при чему се више планира за помоћ старима (0,3%) него породици и деци (0,2%), док за социјалну помоћ угроженима иде 107 милиона, а 195 милиона на име раздела социјална заштита некласификована на другом месту.
Поглед на листу капиталних пројеката отвара старе теме. Најпре, просечан грађанин, капиталним, доживаљава оне пројекте којима се значајно мења нека област живљења, па би се вероватно изненадио када би видео да на тој листи има износа од више стотина милиона, али и ставки од по 10 000, 30 000 или 50 000 динара. Свакако, буџет мора да прикаже сваки трошак и то не у динар, него у пару, али да ли се баш све са тог списка од 51 пројекта може назвати капиталним, посебна је тема.
Оно што такође упада у очи јесте да се неки послови, поново само понављају кроз буџетске планове, а да се годинама уопште не реализују. Примера ради, од поменутог броја пројеката, чак 22 су из 2019. или ранијих година и свуда је мање више исти сценарио – постојао је план за издвајање, то издвајање није реализовано (или је остварено у неком проценту), а уместо тога, сума је само преписана у колону за – наредну годину. То је, између осталог случај са Кајмакчаланском, израдом документације за реконструкцију Карађорђеве, опремање Централног гробља, Ђушину…
Оно што су стварно лепе и новине које подразумевају велика улагања, пре свега су планирана средства за ПУ Наша радост – 10, 7 милиона за набавку опреме у вртићима, још 13 милиона за капитално одржавање објеката (Вртић Пчелица) који су у власништву града. За изградњу и одржавање улица на територији града требало би да буду опредељена 62 милиона динара, а за систем техничке заштите 76 милиона. Наравно, ту су и обимни пројекти попут рекострукције болнице или наредне етапе Удовичког платоа али средства за такве намене највећим делом обезбеђена су из државних и других фондова.