Чиме смо највише, а чиме најмање задовољни?

ПРЕЗЕНТОВАНО ИСТРАЖИВАЊЕ ЈАВНОГ МЊЕЊА:

Судећи према истраживању које је ЦеСИД урадио у оквиру програма Swiss PRO, Смедеревци су најзадовољнији доступношћу места за куповину, док им највећи проблем представља недостатак места за паркирање.

 „Задовољство грађана квалитетом живота у локалној заједници и услугама локалних самоуправа“ истраживање је јавног мњења које је имало за циљ да покаже како грађани, у 50 средина гледају на рад локалних институција, а проведено је на репрезентативном узорку од 11.387 пунолетних. Прошле недеље, у скупштинској сали Градске управе,  представљени су подаци специфични за Подунавски, Поморавски, Браничевски и Борски округ.

Циљ је да се локалним самоуправама пруже конкретне информације које им могу послужити дасе фокусирају како да даље унапређују јавне услуге, да виде чиме то грађани нису задовољни. Такође, ми можемо и да им понудимо техничку подршку у изради нових локалних политика у оним сегментима где је то потребно, каже Драган Младеновић саветник за добро управљање на програму Swiss PRO.

Уопштено посматрано, када је реч о Смедереву, Великој Плани, Јагодини, Свилајнцу, Малом Црнићу, Петровцу на Млави, Великом Градишту и Бору, грађани су најзадовољнији доступношћу места за куповину са 66% (у Смедереву је тај проценат знатно виши – 78%), док је 42% њих најнезадовољније актуелним политикама и могућностима за младе. У нашем граду пак, као највећи проблем, у 64% случаја издвојена је недоступност паркинг места.

Оно што је заједничко, јесте да постоји евидентни тренд раста задовољства грађана радом локалних самоуправа. У Смедереву је 57% људи задовољно усугама које им пружа локална самоуправа и по томе је Смедерево боље позиционирано у односу на неке друге градове. Оно где видимо простор за унапређење транспарентности јесте питање упућености у градски буџет – рекао је Бојан Клачар извршни директор ЦеСИД-а.

Када је реч о поверењу у општинске органе, највише, односно око 24% грађана има поверења у градску администрацију, затим председнике општина или градоначелнике 23%, скупштинама највише верује 17% испитаника, а 16% градским/општинским већима. У Смедереву то изгледа мало другачије па 19% испитаника има највише поверења у градоначелника, по 18% у градску администрацију и Скупштину, а 17% у Градско веће.

И док је, посматрајући поменуте средине, у просеку 56% изјавило да најбоље функционише општа управа, као и порески послови са 20%, у нашем гарду, чак 80% испитаника изјавило је да најбоље ради општа управа, а најлошије пореске и инспекцијске службе. На другом месту су друштвени послови са 14%. Да је дошло до побољшања у уштеди времена сматра 50% анкетираних, док 36% напредак види у повећаном кваитету услуга, а 26% у уштеди новца.

На питање којим су елементом рада најзадовољнији када је реч о јавним службеницима, Смедеревци су изјавили да је то у 36% случајева љубазност, док је 33%  незадовољно по питању њихове стручности. Интересантно је да 47% Смедереваца признаје да је, како би лакше обавило неки од админситративних послова у Градској управи „потегло“ рођачке и пријатељске везе, за разлику од других средина где је на ово питање, негативно, у просеку одговорило 74%  испитаних.

Да живи боље него пре три године изјавило је 35% грађана Смедерева, 55% сматра да живи исто као и раније, а 10 % лошије.

Оно што је алармантно јесте податак да чак 84% грађана у ових осам локалних самоуправа не зна ништа о томе каква је буџетска политика њихових градова и општина, а у Смедереву је тај проценат још и виши, 92%. Преосталих 5% изјавило је да зна како је распоређен буџет али да тиме није задовољно, док је 3% такође упознато, али се слаже са актуелном политиком расподеле. Иначе, најупућенији по овом питању су грађани Малог Црнића где само 34% тврди да не зна каква су издвајања, 30% зна и подржава их, а 36% је упознато, али се не слаже.  Од Смедереваца су, по питању стања у градској каси једино неинформисанији грађани Свилајнца (96%) и Великог Градишта(95%).

У комшијској Плани, грађани су највише задовољни стањем на пијацама, а најнезадовољнији политиком туризма. Интересантно је да су Борани у чак 98% случајева  најзадовољнији квалитетом образовних установа, док су најмање задовољни стањем животне средине (69%).