„Урадимо све што можемо да се не би, као ја, годинама преиспитивали“

НАШ  ИНТЕРВЈУ:  ИГОР ЈУРИЋ, ОСНИВАЧ ФОНДАЦИЈЕ „ТИЈАНА ЈУРИЋ“

Амбер Алерт – алармирање јавности у посебним случајевима нестале деце – нова је кампања Фондације „Тијана Јурић“. Прва три и по сата по нестанку су пресудни, након тога смртност несталих  особа, статистички  скаче на чак 75 одсто! Бројна министарства помажу рад  фондације и укључују се у акције. Ускоро, следи и оснивање института „ Дечијег омбудсмана“, каже наш саговорник, Игор Јурић, у разговору који настаје у тренутку док је још увек актуечна прича о отимици малог Петра у Београду и пријављен нестанак младића из Вранова…

Ноћ је, звоно телефона телефона вас трза из дубоког сна. Посежете за телефоном како би угасили звук. Други пут, Амбер алерт прекида вашу омиљену песму на радију. Ви можда стрпљиво чекате да се узбуна заврши, а можда мењате станицу. Ко се није запитао: „Какве су шансе да баш ја могу да помогнем?“. Игоре, према Вашем искуству, заиста, колико свако од нас може да учини?

Искрено говорећи, шансе су веће него што мислите. Јер је од пресудног значаја да свако нестало дете, сваки нестали млади човек и особа, буду пронађени најкасније за три и по сата. То је та нека црвена линија, која не би смела да се пређе, јер после тога могућнот проналаска деце знатно опада. После три и по сата, вероватноћа да ће нестала особа бити пронађена мртва расте на чак 75 одсто, тако каже званична статистика полицијских истражитеља.

Знамо да су прва 24 сата након нестанка неког лица, најбитнији за потрагу. Прва и најважнија ствар јесте пријава нестанка полицији, и неуништавање евентуалних доказа у ситуацијама када се сумња да је неко лице отето са одређеног места. Шта још треба имати на уму?

Од изузетне важности је присетити се свих детаља о несталој особи  – од оних који би помогли у препознавању (шта је особа имала обучено, висина, лични опис), склоности особе (места на којима има навику да борави, особе са којима се дружи), евентуална психичка обољења и слично. Иако су тренуци у којима траје сазнање да нам је драга особа нестала изузетно трауматични и стресни, потребно је покушати присетити се и разговора са несталом особом, из којих се можда може извести закључак о евентуалним проблемима које је нестала особа имала. У овим тренуцима је важно полицији рећи све, чак и ако је нестала особа имала проблеме са законом, имала контакт са проблематичним људима и групама, упадала у спорне ситуације, јер живот особе је важнији од свега што се пре нестанка одвијало. Уколико нестала особа није уз себе имала мобилни телефон, или сматрате да би лични рачунар или лаптоп могао да помогне у истрази, предајте их полицији.

Чини се да вршњачко насиље постаје све бруталније, али и софистицираније. Некада су биле уобичајене дечије чарке, можда  и понека,  безазлена туча, у жару младости и ирационалног понашања тинејџера. Ново доба, донело је нове стандарде и нове, све суптилиније, начине да се неко у  основним и средњим шќолама злоставља, а посебно да се то злостављање прикрије. На Вашем недавном предавању у Центру за културу, приказан је и филм о самоубиству средњошколке Маје, у Војводини, пре неколико година. Она је била годинама злостављана… Шта рећи на такав епилог?

Тај случај мале Маје био је један од најспецифичнијих и најтежих. Зато смо и снимили филм о Маји, из Сенте, која се убила, скоком у Дунав, а да пре тога нико није могао да претпостави коликој јој је било тешко, јер је пред  родитељима, који су економски тешко живели, да их не би додатно оптерећивала, Маја  играла улогу насмејане и расположене девојке! Мени је посебно трагично било објашњење њених злостављача, другова из одељења и школе, који су се истражним органима правдали да су се ,,само шалили“. Но, после истраге, полиција је дошла до сазнања да су многи из школе, из њеног окружења, знали шта се дешава, али да су сви ћутали, није их било брига! Е па, нас јесте брига и вас мора да буде брига, да не би касније само говорили о последицама, јако је важно да на време пријавите сваку врсту злостављања или било каквог потенцијалног угрожавања безбедности за свако дете, за сваку младу и незаштићену особу, од деце до жена, трудница, старих или малолетних лица. Наша фондација има  интернет апликацију, која је сада доступна и преко андроид система за мобилне урежаје, зове се „Нет патрола“ и преко ње можете да пријавите све што вам се учини сумњивим у реалном животу, али и на интеренту, када су у питању ваша или туђа деца.

Дечији омбудсман

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са оснивачем Фондације „Тијана Јурић“ Игором Јурићем, како би разговарали о пружању подршке Министарства за увођење система обавештавања у случајевима нестале деце. Ђорђевић је рекао да подржава сваки вид заштите деце од било ког облика насиља и да Министарство већ учествује у неколико пројеката који су у вези са овом темом. ,,Заштита деце од свих облика насиља, злостављања и занемаривања јесте један од приоритета Владе. Сва деца морају да одрастају у безбедном окружењу и мора да им се омогући остваривање свих њихових права. Министарство је припремило Нацрт закона о правима детета и о заштитнику права детета – дечјем омбудсману, чије се усвајање очекује на јесењем скупштинском заседању.’’ – рекао је он. Министар је додао да верује да ће овај закон допринети бољем остваривању дечјих права и њиховој заштити од насиља, које као држава желимо да искоренимо у нашем друштву.

Шта је Амбер Алерт?

Амбер Алерт систем представља механизам који званично функционише у Белгији, Чешкој, Француској, Немачкој, Грчкој, Малти, Ирској, Италији, Холандији, Португалу, Румунији, Шпанији и Уједињеном Краљевству. У Сједињеним Америчким Државама је првобитно настао, где постоји од 1996. године, а ту и добија назив који се касније проширио на европске земље. Назив је добио по Амбер Хагерман, деветогодишњој девојчици из Тексаса, која је отета и убијена .

Како функционише?

Амбер Алерт представља модел ширења и објављивања информација јавности. Идеја је да се информације поделе у јавности у циљу добијања додатних информација у специфичним случајевима нестале деце. Објаве путем различитих медија – телевизијских и радио емисија, Интернета, СМС порука, екрана на банкоматима, аутопутевима итд, могу да допру до грађана који ће запамтити лице детета и потенцијално га уочити или имати валидне информације које полицији могу да помогну у потрази. Кључно је позивати грађане да све потенцијално корисне информације пријаве полицији.