УДБА, крвави Божић и убиство рок енд рола

ПРОМОЦИЈА ДВА РОМАНА И ДРАМЕ ОДРЖАНА У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ

Чедомир Рајичић, алијас Чеда Чворак, композитор и текстописац, оснивач групе „Луна“, показао да уме да пише и одличне драмске и прозне текстове! Рецензент његове књиге, Владимир Ђорђевић, писац из Крагујевца, смедеревској публици приказао и свој роман „Крвави Божић“.

Роман под називом „Монструм“ прати кроз успоне и падове три колена породице Маринковић у периоду од 1941. до 2012. године: Ова фикција је у основи реални приказ могућег страдања од стране режимске машинерије за убијање. Сам Монструм је човек који је током градње Новог Београда убио 189 људи. Серијски убица у комунизму није био друштвено прихватљив феномен. Том човеку је посвећено само пар страна у роману. Прави Монструм је смештен на осталих 278 страна, а прави Монструм је отелотворен у виду државне машинерије за убијање. У целој причи није убијен ни један непријатељ. Све жртве су подобни припадници са великим заслугама, али у датом моменту су били принети на олтар жртвовања за опште добро и развој праведног социјалистичког поретка – рекао је на промоцији Чедомир Рајичић.

Трилер је суштинска нота писца и колико год да је машта читалаца велика, скоро је немогуће предвидети куда се прича креће. У првом делу књиге се прати развој и трагична погибија једног великог партизанског команданта који губећи живот са својом вољеном супругом спашава живот свом Врховном команданту. Иза себе остављају малишана који дели судбину свих избегличких колона. Након рата новонастала држава установљава да малишан нема никога живог из обе родитељске породице. Мајчино село је већином страдало у оближњем логору Јасеновац, а очево село у близини Петриње од стране усташких напада и зверстава. Бригу о њему, након што га је пронашао, преузима очев политички комесар, одликовани херој који није имао никога свога. Као ђак генерације, а касније и најбољи студент медицинског факултета наш јунак добија посао у престижној војној болници у Београду. Крајем 1969. почиње његова голгота. Други и трећи део романа смештени су савремено доба.

Треће колено је јунак трећег поглавља романа. Као водећи човек ММФ долази у Србију 2012. под лажним идентитетом пољског Јеврејина са намером да помогне Влади Србије. Међутим циљ му је био откривање истине о страдалом оцу, као и покушај проналажења његових земних остатака које је желео да однесе мајци у Америку, која се никада није удавала и која је своју љубав сахранила са својим вољеним. Млади придошлица са шаком долара успева да пронађе командира стрељачког вода који му је стрељао оца као и неке друге учеснике. Нада да ипак неко може преживети Монструме се појављује на крају, када у невероватном сплету околности треће колено Маринковића сазнаје праву истину и успева прво да пронађе, па онда изнесе из Србије кости свога оца додаје Рајичић.

Роман „Крвави Божић“ Владимира Ђорђевића

Друштва која из одређених догађаја и историјских процеса нису извукла поуке долазила су у опасност да на новим раскршћима понављају раније грешке – каже аутор романа, крагујевачки писац, Владимир Ђорђевић: Поглед уназад тада би се сводио на црно-белу, поједностављену слику. Сложене историјске личности биле би по правилу митологизоване и по манихејском принципу сведене на хероје или издајнике. Историја као да би бивала окамењена – и никада није уистину постајала прошлост. Један од таквих примера јесте и наш поглед на 1941–1945. и, пре свега, сећање на грађански рат који се одиграо у исто време. Поделе и ожиљци из 1941. били су болни и дубоки. Њих, време само по себи није ни могло да избрише, а победници у грађанском рату и настављачи њихових традиција никада нису смогли снаге да признају грехе своје стране над пораженима. Без покајања и опроштаја изостало је и помирење. А без помирења су обе стране, и ”четници” и ”партизани” наставили свој живот ушанчени у својим позицијама. Осмишљавање заједничке прошлости за две зараћене стране (којих је 1941–1945. било и више) ни 2018. године, наравно, није могуће. Међутим, у тренуцима демографског осипања, духовног суноврата и све извеснијег, свеопштег нагнућа над амбисом, осмишљавање заједничке будућности представља императив. Ране, како је упозорио један српски владика, умеју да буду извори разних инфекција, али, исто тако, могу постати и отвори кроз које лек може да прође до оболелог ткива – и до саме људске душе. Таква, лековита, јесте и исповест оца Василија Матића са насловом ”Крвави Божић”.

Да рок анд рол није мртав, већ да је само дошло до смене генерација у публици која га слуша и начину посведочио је и наступ самозваног бенда „Повратак отписаних“ који су чинили Горан Филић-Гогац, оснивач и гитариста групе „Кемза“ и Станислав Милошевић-Цаки, певач и гистариста „Конктрамакса“, који је некада наступао са Драганом Лучићем-Лучком, познатим кантаутором и студијским музичарем. Оно што њих одваја и дефинише, чак и кроз назив који су себи дали, јесте да су прави пример дуговечности и неуништивости рок енд рола и рокерског начина живота. Гогац је пре неколико месеци добио ново срце, а Цаки је остао без бубрега… Обојица су у добром здрављу и још бољм расположењу, одсвирали песме Другог начина, Рибље чорбе, Галије, С времена на време, а као пратећи вокал, певао је преко микрофона за промоцију и – Чеда Чворак!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Next Post

Нова лука - 2022. године

ПРОМОЦИЈА ДВА РОМАНА И ДРАМЕ ОДРЖАНА У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ Чедомир Рајичић, алијас Чеда Чворак, композитор и текстописац, оснивач групе „Луна“, показао да уме да пише и одличне драмске и прозне текстове! Рецензент његове књиге, Владимир Ђорђевић, писац из Крагујевца, смедеревској публици приказао и свој роман „Крвави Божић“. Роман под […]

Lajkujte nas !