ИЗ МИЛАНА ЗА СМЕДЕРВЦЕ – СНЕЖАНА ЖИВКОВИЋ: Изолујте се док сте здрави и чекајте да ово прође

Порука Смедеревке Снежане Живковић коју смо објавили у прошлом броју наишла је на велико интересовање наших читалаца. Упркос надама да ће корона напокон почети да се макар повлачи у Италији, вирус поново показује до које је мере непредвидив, а свет су обишле најстрашније слике из италијанских градова где је за дан умирало и по више од 600 људи. Позив да се врати у Србију уколико то жели, ових дана од наше Владе добила је и Снежана, али је одлучила да остане уз колеге у Милану. Чека их још много борби за животе. 

Снежана, након тачно месец дана од како је корона евидентирана код вас у болници, какво је сада стање?

Да, први пацијент који је био позитиван дошао је 23. фебруара, а 23. марта имамо их 480. До пре само месец дана на интензивној нези је било места за 17 пацијената у два блока, данас их има укупно 76, а до краја недеље биће спремно још 40 места. Често ме питају зашто толико људи умире у Ломбардији. Људи умиру зато што се њихово здравствено стање нагло погорша и једини лек у том тренутку је интубирање и прикључивање на респиратор. Једноставно је немогуће да у истом тренутку, на истом месту буде интубирано 30, 40 људи. Њихов једини спас тог момента је кисеоник и респиратор. Они тако интубирани остају најмање две до три недеље. Данас је у Ломбардији на интензивним негама преко 1000 људи.

Какав је живот у Милану тренутно, како се Ви и Ваша породица сналазите у новонасталој ситуацији?

Било је јако тешко првих дана, требало је навићи се на све. Све је затворено, али ништа нам не фали. Школе и факултети не раде тачно месец дана. Наталија је друга година факултета, Петар матурант. Имају онлајн наставу. Супермаркети раде и нормално су снабдевени. Трудимо се да одемо једном недељно у продавницу, избегнемо гужве и контакт са људима. Раде апотеке…

Како је радити тренутно у болници И каква вам је заштита?

Радити у болници у Милану тренутно је много напорно. Не само физички већ и психички. Дешава се често да одрадимо и дуплу смену. Заштитна опрема под којом радимо је јако неудобна јер смо буквално цели покривени. Маске за лице које носимо остављају ожиљке и по неколико дана.

Зашто је толико велики број заражених особа и која је категорија људи најугроженија? Ми слушамо разне претпоставке, али да ли су заиста само старији под највећим ризиком?

Вирус се много брзо шири, једна заражена особа у просеку зарази још три, а да тога уопште није свесна. Правила нема, нико није имун. Вирус напада све па и децу. Они су највећи преносиоци. Најтеже подносе старије особе које већ имају неку хроничну болест (хипертензију, диабетес). Али је све већи број и млађих особа. Доста је заражено и медицинско особље које у почетку није било добро заштићено. На жалост, 15 доктора је преминуло. У почетку људи нису схватали ста значи изолација, падало им је јако тешко да седе у кући, стану али су се сада освестили. Вакцине нема, правог лека још увек нема. Једино тренутно решење је изоловати се у кући док сте здрави и сачекати да све ово прође.

Да ли си у контакту са нашим људима, да ли су они остали или су се вратили у Србију да ли Ви размишљате о томе?

Јуче су ме контактирали из српског конзулата у Милану и исто то питање су ми поставили. Од наших људи са којима смо ми у контакту су добро сви, не планирамо да напуштамо Милано јер смо свесни последица, знамо ста знаци црвена зона, а и сви ми имамо здравствено осигурање у Италији тако да не желимо да будемо терет Србији. Из конзулата су ми рекли да праве спискове људи који желе да се врате. То су обично они који су као туристи дошли у Италију и здравствено су осигурани у Србији.

Шта би, за крај, поручила Смедеревцима?

Да остану у својим кућама и заштите себе и своје док су још здрави. Да поздравим медицинско особље у Смедереву и да им поручим да се добро заштите, посебно они који су први на удару, а то је особље из хитне, из ургентног и особље које ради у амбулантама. Желим им да имају што мање посла. Будите јаки, требаће времена док све ово прође. Али, проћи ће.