СЛАВИЋЕМО МАЛО КАСНИЈЕ – У ПРИПРЕМИ НЕШТО НОВО:
Иако јубилеј, до окончања ванредног стања неће бити прослављен како је планирано, ова установа културе наставља да одржи контакт са посетиоцима и суграђанима пре свега кроз разне садржаје које објављује на сајту и друштвеним мрежама. Управо на тај начин, најављено је и шта ћемо то моћи да очекујемо када Музеј буде у прилици да нам поново отвори врата.
У недељу 12. априла, Музеј у Смедереву ће обележити 70 година од свог оснивања. Због новонастале ситуације, колектив је принуђен да на неко време одложи свечаност, а идеја је била да публици представе нешто потпуно ново из продукције – нову изложбу “Оставштина Милана Јовановића Стојимировића у Етнолошком одељењу Музеја у Смедереву„ и истоимени каталог ауторке Гордане Милетић, вишег кустос етнолога.
„Свечано отварање изложбе и представљање каталога оставићемо за неко боље време, о чему ћемо вас накнадно обавештавати. Па, ипак, како бисте стекли мало бољи увид у предстојећу изложбу, у наредним данима свакодневно ћемо путем наше Фејсбук странице и Инстаграм профила представљати неке од предмета који ће бити изложени“ – поручују из Музеја и до тада прилику користе да све подсете на историјат ове установе.
Др Леонтије Павловић, дугогодишњи управник је о стварању смедеревског Музеја написао: „Отварање Музеја у Смедереву није зависило од неколико људи већ од читаве средине. Тада је истицано да се просвећеност једног града цени по броју књижара и читаоница, али да се брже корача ако се поштује прошлост и цене остаци својих старина.“
Музеј у Смедереву настао је захваљујући ентузијазму прегаоца културног живота Смедерева, који су сакупљањем предмета очували сећање на прошла времена и отргнули баштину Смедерева и смедеревског краја од заборава. Они су били пионири који су, неуморним радом на сакупљању, чувању, научној обради и презентовању баштине, деловање Музеја у Смедереву чврсто утемељили у локалној заједници. Пасионирани колекционари и љубитељи старина, попут Милана Јовановића Стојимировића, новинара, политичара и љубитеља старина, Светозара Спасојевића, првог управника смедеревског Музеја или поменутог Павловића, допринели су, у великој мери, да се бројни предмети од изузетног значаја прикупе у збирке Музеја. Основа за формирање музејског фонда биле су Гимназијска збирка старина и конфискована Приватна збирка Милана Јовановића Стојимировића. Прва збирка настала је тако што је после Првог светског рата, професор историје у Гимназији, Љубомир Петровић почео озбиљније да се бави сакупљањем и проучавањем старина са ових простора. Неко време их је чувао у својој кући, да би касније збирку пренео у Гимназију, где му је она служила за боље разумевање наставе. Директор Гимназије Владимир Лазић наложио је 1935. године да се установи инвентар ове музејске збирке. На основу овог инвентара Гимназијска збирка старина је по попису из 1941. године бројала 725 различитих предмета. Међу експонатима најважнији су били: стуб јонског стила од белог мермера, римски камени жрвањ, пет пергамената, од којих три на грчком језику, а два на старословенском (српскословенском) језику, по један сребрни новчић Цезара, Александра Македонског и града Дубровника, камени умиваоник из турског храма у Смедереву, три сребрна грчка и четири римска сребрна новчића и друго. Пре овог пописа Гимназијска збирка је делимично страдала услед бомбардовања 6. априла 1941. и експлозије муниције и експлозива у Смедереву 5. јуна 1941.
Када је реч о приватној колекцији Милана Јовановића Стојимировића која је без сумње била пресудна за форимирање музејског фонда, она је настајала пре свега захваљујући чињеници да је овај Смедеревац свестране личности, јаком сакупљачком страшћу сабрао у своју збирку велики број предмета ликовне уметности (слике, скулптуре, графике), примењене уметности, иконе, етнолошке предмете (накит и покућство), археолошке предмете (камена пластика) и историографски материјал. Након завршетка Другог светског рата, његова збирка је конфискована, а Милан Јовановић Стојимировић оптужен и осуђен на 15 година робије због колаборације са окупатором. Упркос томе, Стојимировић је тестаментом из 1964. године завештао уметнички легат Музеју у Смедереву састављен од 34 предмета (слике, скулптуре, предмети примењене уметности и стилски писаћи сто кнеза Михаила Обреновића). Од 1959. до 1972. године Музеј је био смештен у кући овог знаменитог Смедеревца која се налазила на углу улица Анте Протића 2 и Карађорђеве.
Временом, музејски фонд се богатио, а делатност Музеја осавремењавала и проширивала, па је та зграда постала нефункционална. Ангажовањем др Леонтија Павловића, Музеј у Смедереву добија нову, савременију зграду. Том приликом, креирана је нова, савремена основна музејска поставка која је смештена у три музејске сале и лапидаријуму. Најрепрезентативнији експонати изложени су тематско-хронолошки у основној поставци Музеја, тако да се историја Смедерева може пратити од најранијих појава живота на овим просторима, преко праисторије и антике, средњег века, па све до средине 20. века.
Од новог миленијума, Музеј у Смедереву настоји да прати трендове и што је више могуће осавремени своју делатност, како у смислу излагања и чувања, тако и када је реч о презентацији културне баштине и нарочито, контакту са публиком која је последњих година сведок бројних настојања да се кроз многобројне, динамичне садржаје и програме, историја приближи најпре локалном становништву, а потом и посетиоцима са стране за које је Музеј незаобилазна смерница у откривању бурне прошлости.