Млади верују у будућност живота на селу

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: ГОРАН ПАВЛОВИЋ, ДИРЕКТОР ПССС СМЕДЕРЕВО

Епидемија Корона вируса наметнула је и у животу села и сељака неке нове услове и прилагођавање новонасталој ситуацији. Ванредно стање није, међутим, отерало пољопривреднике са њихових поседа, јер пољопривредна производња не сме да стане. Наш сељак добро зна да су само рад и производња њихов једини гарант и опстанка и останка на селу. Тако је било одувек, тако је и данас. Како у овим ванредним условима живе и раде наши пољопривредни произвођачи? Какве их све муке муче?  Како превазилазе многобројне проблеме и колико је у томе важна улога стручњака – саветодаваца пољопривредних служби? Хоће ли пољопривреда као и 2008. године поново да се покаже отпорнијом од других грана привреде?  Да ли је наше село на раскршћу опстанка или нестанка? То су само нека од питања на које смо одговоре потражили у Коларима у разговору са Гораном Павловићем, директором Пољопривредне саветодавне и стручне службе (ПССС) Смедерево.

Аутор: Душан Илибашић

Пољопривредници и у ово зло време епидемије Корона вируса не знају за радни дан и радно време, обрађују земљу и дању и ноћу…

Наравно. Пољопривреда је таква врста производње која не познаје границе када је у питању обављање свих потребних активности, како у биљној, тако и сточаарској производњи. Оно што је сада карактеристично односи се на организовање самих пољопривредника за рад у овим специфичним и захтевним условима. Они преко 70 година знају да не могу да буду активни као што су били у неком претходном периоду, а знамо да има пуно произвођача у том животном добу, и да нису више у могућности да самостално обављају пољске и друге радове, већ морају у овом периоду испуњеном разним проблемима да се организују са неким млађим, или укућанима или пријатељима, кумовима, комшијама и обаве све агротехничке операције или послове док не прође ванредно стање. Знамо исто тако да је народ у Србији у тешким временима солидаран и да посебно има обзира према старима. Зато верујемо да ће и ове године све што је потребно бити обављено у одређеном року.

Поред епидемије и ванредног стања пољопривредне произвођаче прате и одређене климатске промене које се манифестују великим температурним осцилацијама пре свега. Колико оне отежавају посао ратарима, воћарима и повртарима?

Ту имамо две категорије. Једна су генерално гледано климатске промене, а друга метеоролошке прилике. Климатске промене о којима годинама причамо су евидентне, а као резултат тога имамо повећање средње дневне температуре последњих година за неких 0,8 степени. То је довело до ситуације да, рецимо, у току лета имамо периоде без падавина са изузетно високим температурама. Због тога наши пољопривредници морају да се прилагођавају оваквим променама.

На који начин?

Обрада земљишта треба да буде прилагођена тако да је све усмерено ка очувању влаге у земљишту и искоришћењу сваког милилитра падавина у циљу очувања влаге у неким дубљим слојевима и смањењу испаравања те исте влаге са површине земљишта. Прилагођавање се врши и преко система исхране, односно ђубрења, прихране усева, а свакако и одабира културе које се гаје. До нас долазе информације да се у свету у неким крајевима, као што је нпр. Канада, до сада није гајила соја, а сад је због климатских промена почела да се гаји у севернијим крајевима те државе. Слично је и код нас. Све оно што раније није могло да се гаји у јужнијим крајевима сада се гаји, као што је нпр. киви… Наши ратари када су у питању стрнине, односно житарице, па и кукуруз који се гаји на милион до милион ипо хектара,треба да производњу базирају на хибриде који су отпорнији на високе температуре, недостатак влаге, имају краћу вегетацију, са фактором који има добар „стеј грин“ ефекат, што помаже да издржавају високе температуре без падавина, а код нас достижу некад и преко 40 степени.

У више наврата говорили смо и о субвенцијама на државном, али и локалном нивоу. Да ли у тој области има неких проблема?

То је свакако питање за Министарство пољопривреде. Наше је мишљење, а и по најавама министра пољопривреде и осталих из владе у том делу неће бити проблема. Очекујемо да све што је планирано буде и спроведено као и претходних година, можда само уз одређена закашњења. Битно је само да пољопривредни произвођачи у саветодавним службама буду правовремено информисани о свим субвенцијама, односно да саветодавци знају шта да кажу пољопривредницима како ће све то да функционише.

По вашем мишљењу, каква је перспектива пољопривредне производње после пандемије, односно пољопривреде уопште? Хоће ли се она као и 2008. године поново показати отпорнијом од других грана привреде?

Пољопривредна производња је свакако грана привреде која има своје специфичности, која не стаје… Нема паузе у производњи и обављању свеих потребних производних операција у пољопривреди. У свим њеним гранама немогуће је прекинути производни процес, јер је то основна производња без које се не може. На локалном нивоу видимо да цена пољопривредних производа полако расте, док на светском тржишту то још није случај, што такође говори да ће пољопривреда бити грана привреде која ће претрпети најмање штете у овом периоду. Видећемо, али у сваком случају очекујемо да ће пољопривреда најбрже моћи да се опорави. Једини проблем, или један од већих, свакако је организовање пласмана и наплате произведене робе.

Одржива производња гарант је и опстанка села и останка на селу, а да би она била одржива потребно је испунити одређене услове. На чему треба највише радити да би сачували наше село од даљег пропадања,а истовремено унапређивали пољопривредну производњу?

Када причамо о пољопривредној производњи, обично мислимо на сеоске средине и мале произвођаче који живе на селу. Међутим, нису сви произвођачи они који живе на селу, има и оних који су решени да уложе више у пољопривредну производњу, који размишљају о индустријском начину бављења пољопривредом, што је интенција и у свету. Међутим, одрживост пољопривредне производње не зависи само од таквих произвођача, иако они гарантују и квалитет и континуитет, већ  првенствено од стотине хиљада малих пољопривредника који су упућени на пољопривреду производњу као једини извор финансирања или сопственог запошљавања. Зато је врло битно искористити све аграрне мере Министарства пољопривреде, да се прати тенденција развоја производње, као што је рецимо  органска производња, да се ради на добијању високо квалитетних домаћих производа, на бављењу сеоским туризмом,.. Треба учинити све што је могуће да се производња сједини са подизањем стандарда на селу кроз одржавање и улагање у инфраструктуру, кроз рекламу,… Сваки крај има своје специфичности које је потребно искористити. Да би производња била одржива много ту има елемената, али свакако један од врло битних ствари је планирање на газдинству, начин како ће да се спроводи одржива пољопривредна производња, која не мора бити само пољопривредна, већ и све оно што се наслања на њу, на добијање производа са већим квалитетом и додатом вредношћу,а то је и прерада производа. Мали пољопривредни произвођачи, мали по обиму производње, свакако треба да се фокусирају на неке специфичне културе које имају већу потражњу и већу цену на тржишту, или да се базирају на прераду пољопривредних производа на начин да одржива производња буде стварно одржива.

То је ваше мишљење. Сигурни смо да сте били у прилици да на ову тему разговарате и са људима који живе и раде на селу. Шта они кажу да ли је наше село на раскршћу опстанка или нестанка? Да ли су оптимисти или песимисти?

Све то не зависи само од услова у сеоским срединама и пољопривредној производњи, већ и од људског менталитета, окружења у којем се појединац креће, кућног васпитања, једног општег оптимизма који би требало да буде присутан… У сваком случају пољопривредна производња трпи одређене промене. Како ће оне изгледати за десетак година, тешко је сада рећи, али у сваком случају млади пољопривредни произвођачи са којима сарађујемо имају много већа очекивања и на њих треба да се фокусирамо када је у питању и наша помоћ и помоћ државе. Имате један специјалан вид помоћи младим пољопривредницима који већ три године егзистира у Србији. То је подршка младим пољопривредним произвођачима, где смо са неких 600 захтева за помоћ у првој години 2017. дошли до неких четири, пет хиљада захтева прошле године. То нам говори да има много младих пољопривредника који мисле да има будућности у пољопривредној производњи и животу на селу.

Leave a Reply

Your email address will not be published.