Органска производња као брига за опште добро

„Органски производи се често доводе у везу искључиво са предностима које има њихово конзумирање на људско здравље, а занемарује се њен изузетан допринос не само очувању већ и унапређењу природних ресурса и користи на сва жива бића. Зато, органску пољопривреду треба посматрати као инвестицију са дугорочним позитивним ефектима на целокупан живи систем, односно на нашу планету“ – каже, за Наше новине дипломирани инжењер – мастер Ивана Симић, генерални секретар националне организације „Сербиа Органика“. Ево шта још наша саговорница мисли о томе, као и специфичним проблемима органске производње која готово да и не постоји у смедеревском крају.   

У току је подношење захтева за подстицаје за органску биљну производњу који су чак 400% увећани у 2020. и износе 26 000 динара по хектару. Максималан појединачни износ који се може остварити је 520 000, а захтев се, Управи за трезор подноси до 30. јуна. Међутим, на ту адресу из смедеревског краја готово да неће приспети ни једна пријава јер, судећи према тренутној националној бази произвођача, ми таквих немамо.

Ако говоримо о територији читаве земље, може се на основу података којима располаже Национално удружење за развој органске производње „Сербиа Органика“ које је, прошле године обележило деценију рада, констатовати раст. Наиме, у односу на прилике с почетка њиховог рада када је у нашој земљи било свега 108 произвођача који су обрађивали 2 500 хектара, до 2018. овај вид производње је осам пута увећан, па је претпрошле године регистровано више од 6000 произвођача који се различитим гранама пољопривреде баве на око 19 200 хектара. Спрам извоза из 2012. који је износио 3,74 милиона евра сада је реч о суми од око 27,5 милиона.    

Највећи „скок“ у броју наших пољопривредних газдинстава која су се одлучила на органску производњу забележен је 2017. јер их је те године, било 6153 уместо 2.794 из 2016. Очекивано, и у овом сегменту предњачи Војводина па тамо настаје 45% свих органских производа, следе регион Јужне и источне Србије са 33% и Шумадија и западна Србија са 20%. Судећи по структури извоза, убедљиво највише се на инострана тржишта извозе наши производи од воћа, а затим и само воће и сокови.

Када је реч о сточарству које почива на принципима органске производње, у периоду до 2016.године, најзаступљенији је узгој оваца (4378 грла), затим живине са 3158, говеда 2895 и пчелињих друштава 2878. Знатно мање имамо коза које се узгајају по овом принципу односно око 1400 грла, свиња 283, коња 165, а на списку су се нашла и два магарца.

Такве су прилике у Србији, али у Смедереву, на жалост немамо регистованих пољопривредника који се баве органском производњом. Тачније, из целог Подунавског округа у бази „Сербиа Органике“ је само једно газдинство из Смедеревске Паланке. Настојећи да добијемо одговор на питање зашто у једној немалој средини каква је територија Града Смедерева имамо овакав тренд и како је дошло до тога да је овај вид производње заобишао наше њиве, оранице, воћњаке и винограде, обратили смо се Ивани Симић, генералном секретару ове националне организације која нам је казала да они не могу са сигурношћу тврдити о чему се ради, али да има неколико разлога који би могли да објасне такво стање:

„Може бити да је у  питању то што велики број пољопривредника који поседују вишегодишње конвенционалне засаде и који већ имају своја сигурна тржишта, можда и не размишљају у правцу заокрета својих производњи. Такође, неки од разлога могу бити и недостатак информација о органској производњи као и приступа одговарајућим едукацијама у том смеру, које су неопходне да би се започела законски уређена сертификована органска производња“.

На незаобилазно питање које је махом интересовало наше читаоце, а које гласи: Може ли ишта што се произведе у Смедереву, као једном од најзагађенијих градова у Србији, уопште бити органско, имајући у виду да је један део села буквално прекривен разним штетним материјама и да је познато како изгледају усеви у околини железаре, какве би она, генерално препоруке дала онима који су можда вољни да размотре подизање органских засада и има ли ово поднебље можда неких предности којих нисмо свесни, наша саговорница објашњава:

„То су свакако лимитирајући услови за органску производњу, због близине великог загађивача што није у складу са принципима органске производње. У деловима који су удаљенији од извора загађења, органска производња би можда била могућа, али то би свакако било предмет прецизније процене контролне организације (сертификационе куће), а можда би требало размислити о прозводњи у затвореном простору (стакленици, пластеници), како би се смањио/уклонио потенцијални извор загађења из ваздуха. Што се тиче увида у стање земљишта, у смислу утврђивања присуства  евентуалног присуства резидуа ( остатака) неких хемијских загађивача, свакако је увек препоручљиво урадити такву анализу.

Такође, треба узети у обзир и потенцијалне ризике по органску производњу у случају микрорегиона у којима се већ гаје интезивни пољоривредни засади, због потенцијалних извора загађења од њих одосно  од хемијских супстанци које се у њима користе,  а које представљају потенцијалне ризичне загађиваче, и у том случају извидети могућности за изолацију, креирање одговарајућих  превентивних мера за спречавање загађења као на пример формирање одређених буфер зона, итд.

Што се тиче предности бављења органском производњом у овом крају Србије, треба истаћи логистичке предности и близину Београда као „највећег потрошача органских производа“, у коме постоји пуно специјализованих продајних места за ове производе, али и великих трговачких ланаца који су уврстили ове производе у своју сталну понуду у  многим малопродајним објектима“.  

Уједно, дипломирани инжењер – мастер Ивана Симић, генерални секретар „Сербиа Органике“ скреће пажњу на то да треба имати на уму основна правила која важе за органску производњу. Пре свега, ово се односи на период конверзије (прелазни период) који за једногодишње биљне врсте траје минимум две године пре сетве, док је за вишегодишње врсте потребно да прође најмање три године како би уследила прва берба. За пашњаке и вишегодишње крмно биље неопходно је да прођу најмање две године од коришћења као хране за животиње, а датум почетка периода конверзије је датум склапања уговора о контроли и сертификацији са неком од овлашћених контролних организација.

На питање шта је, према искуствима са терена и у раду са произвођачима углавном препрека за развој органске производње, да ли су у питању компликоване процедуре, непознавање правила и поступака, нека предубеђења или то што је ипак потребно велико улагање, Ивана Симић поручује:

„Све што сте навели су свакако неке од препрека, а истакла бих још и важност едукација, али и недовољно развијену свест о заштити и унапређењу животне средине што  је  свакако  од највеће користи које органска производња има. Органски производи се често доводе у везу искључиво са предностима које има њихово конзумирање на људско здравље, а занемарује се њен изузетан допринос не само очувању већ и унапређењу природних ресурса и користи на сва жива бића, а самим тиме и на наш људски род, зато што све то чини нераскидив узрочно – последични систем. Органску пољопривреду треба посматрати као инвестицију са дугорочним позитивним ефектима на целокупан живи систем односно на нашу планету“.

Шта је „Сербиа Органика“?

Национално удружење за органску производњу „Сербиа Органика“ је независна, невладина и непрофитна грађанска организација основана у мају 2009. године на иницијативу Министарства пољопривреде као кровна организација чији је циљ пружање подршке развоју органске производње. „Сербиа Органика“ је члан више релевантних међународних организација које такође раде, између осталог на унапређењу органске проиводње. Како се наводи на официјелном сајту, међу приоритетима њиховог деловања је значајније увећање површина у Србији под органском производњом како би управо наша земља постала водећа у региону по развијености у тој области, као и да овакви производи буду доступни што ширем кругу потрошача у Србији. Све то, чини се како би се унапредило здравље људи, животиња и окружења. Ту су да пруже стручну подршку, њихово мишљење се узима у обзир приликом израде било каквих норматива и одлука по овом питању, а имају и кативну улогу у преговарачком поступку Србије за приступ ЕУ (поглавља 11 и 27).    

Leave a Reply

Your email address will not be published.