Људска тела, људска слобод и човеков рад су предмет трговине људима!

Сваке године 600 хиљада људи је жртва трговине људима. У сваком тренутку 700 хиљада предатора вреба са интернета. Сваке године од 10 до 14 милиона људи су жртве економске експлоатације широм света!

Разговарао/ Зоран Јовшић

Крајем јула и почетком августа сваке године, свет говори о трговини људима јер 30. јула је званично светески дан бробе против… (овога пута трговине људима, а сваким другим даном, то је дан  борбе против нечега!)

Постоје, уз државне полиције и тајне службе и асоцијације које се сваког дана боре против трговине људима, јер им је то у опису посла или, прецизније, у опису животне и личне мисије. Једна од таквих асоцијација је и ИБССА, а једна од таквих жена је и Маја Раковић, портпарол ове организације.

Сваке године више од 600 хиљада људи у свету бивају жртве трговине људима. Ово је цифра која  дубоко  онеспокојава и брине, а нас упозорава да наставимо са активностима на спречавању трговине људима – каже Маја Раковић и додаје: Међутим, има много димензија проблема трговине људима, који нас брину, а који нису увек секстрефикинг, односно сексуална ескплоатација људи, а који су све чешћи и све их више има у свету. Ту је пре свега реч о радној, односно економској експлоатацији људи, свих узраста и  угрожавањима  деце и младих, који су много чешћи и савкодневни на светском нивоу!

Од 2012. године до данас, у Србији је званично 599 особа било објекат трговине људима, од чега је чак 40 одсто деце!

То су званични подаци, али они који још увек нису процесуирани, односно где није покренут поступак, а који се једино воде као званични у статистикама, представљају много већи број. То  су они случајеви, који  се  воде као активни, али не и званични. Још 60 одсто људи од тог броја је у процесу, тако да су подаци много лошији. Подаци из првих седам месеци ове године су много драматичнији од оних из целе 2019. године.

Ми смо имали у 2019. години 36 регистрованих и процесуираних случајева трговне људима, а у првих седам месеци ове године имамо већ 34 случаја сексулане ескплоатације жена и девојака!  То  је упозорење да упалимо аларм, када је у питању овај велики проблем – каже Маја Раковић.

Генерално, трговина људима не представља само сексуалну експлоатацију, која је најчешћа, социјално највидљивија и најосетљивија.

Трговина људима обухвата, уз сексуалну експлоатацију и радну, односно економску експлоатаицју, просјачење и приндуне бракове. То су такође врло изражени и  све чешћи проблеми са експлоатацијом и трговином људима на глобалном нивоу. Посебно је у последње време изражена та економска експолатација и она нема правила ни границе, нема ни старосну, ни социјалну, верску или расну структуру. Једноставно, у време великих економских превирања, посебно након светске економске кризе,  од 2008. године до данас и новог времена здравствене и економске кризе изазване панедмијом корона вируса, све је више оних који морају, због губитка посла да потраже спас у неким бољим просторима и економијама, где смтрају да могу да остваре егзистенцију. Ту више није само реч о младима, неискуснима, поводљивима, социјално и образовно нижим категоријама. Ту , већ, имамо проблем и са одраслим, зрелим људима који су предмет економске експлоатације. Ту се ради о људима који су изгубили посао и који се хватају за сламку спаса и преко интернета прихватају непроверене и несигурне пословне, понуде из развијених земаља, где, касније, постају жртве разних мешетара, лажних агенција за посредовање у послу и криминалних група – каже Маја Раковић.

Те криминалне групе су посебан проблем, јер  оне имају разрађене механизме за  врбовање и  анимирање бројних групација разочараних, економски ојађених и бесперспективних у матичним  земљама.

Криминалне групе, своје основно деловање врше преко интернета и друштвених мрежа, где је могућност провере и гаранција пословних и других социјалних понуда, минимална. Они ту привлаче лажним огласима, пословним понудама и рекламним кампањама, младе, али и старије људе. Када једном оду у  друге земље и када им пасош буде одузет, сви они, било млади или старији, постају  економско робље. Овај проблем је посебно изражен и доминантан у последњљих неколико месеци пандемије корона вируса. Затвараање граница и економија, представља посебно добро тле за развој трговине људима.

Наравно да је сада свим тим кримиалним оргниазцијама лакше да раде када су границе затворене, а светске владе посвећене борби против корона вируса. Такође, затвореност граница и карантини, погодују таквим кримиалним структурама, које, сада, лакше злоупотребљавају судбине економских миграната. Наш савет је да док не прође панедмеија, нико из наше земље не користи непроверене или непозанате контакте или позиве за посао у иностранству. Користите само оне који су проверени и које неко познаје  од раније! – напомиње Маја Раковић.