Свет више није исти, морамо да пратимо нове потребе

1 min read

ЉУБОМИР МИЛАДИНОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИМ СЕКРЕТАР ЦРВЕНОГ КРСТА СРБИЈЕ:

Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије истакао је да та организација наставља током читаве године рад на својим хуманитарним задацима, што значи пружање помоћи свима и за сваког, у условима у којима је то потребно. Актуелна пандемија је пред све, па и хуманитарна друштва широм планете поставила сасвим нове изазове. Код нас је Црвени крст успео да савлада већину тих нових задатака. То је пре свега значајно за оне који су помоћ примили, а уједно су све те околности, Црвени крст учиниле препознатљивим у свакој локалној заједници.

 Текст: Слободан Станковић  

Приликом планирања активности у 2020. години, у  Црвеном крсту Србије руководили су се основним задацима и јавним овлашћењима која се односе на разне сегменте рада – добровољно давање крви, прву помоћ, припрему и одговор у ванредним ситуацијама, рад у социјалном збрињавању, здравственој превенцији и другим областима. Реч је о ширем спектру активности које су већ низ година са великом одговорношћу организоване на свим нивоима у организацији Црвеног крста у Србији. Међутим, пандемија је значајно променила планове и то је заједничко свим националним друштвима Црвеног крста широм света: 

“Свет се окренуо у другом смеру и оно што се данас популарно каже води нас ка нечему што је дефинисано као нова нормалност или нова стварност”, каже Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије и истиче да је читав међународни покрет Црвеног крста практично ангажован у борби на сузбијању, умањењу и превенцији последица даљег развоја овог вируса у човечанству. Може да се каже да од 190 чланица федерације, практично нема националног друштва у читавом свету које се не бави овом активношћу.

“Црвени крст Србије је од самог почетка пратио све информације које је Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца о овоме упућивала својим члановима тако да ми нисмо неспремни дочекали овакву ситуацију”, напомиње Миладиновић и подсећа да се Црвени крст припрема и ради на свом унапређењу и оспособљавању у односу на несреће свих врста и типова – елементарних, изазваних од стране човека, акцидената и других несрећа – онда када се једна несрећа заврши.

“Онда када се заврши једна несрећа, ми већ почињемо да се припремамо како ћемо одговорити на нешто друго или слично када су у питању поплаве, земљотреси, суше, клизишта. То је оно што карактерише територију Републике Србије и ми смо у томе постигли завидан ниво оспособљености и опремљености, организованости наших волонтера и наших професионалних сарадника како да се у таквим ситуацијама понашамо, како да помогнемо грађанима, како да помогнемо својој заједници, како да сачувамо наше волонтере и сараднике и у томе смо достигли веома висок ниво организованости и оспособљености. Ситуација настала појавом вируса Корона је потпуно другачија и различита у односу на оно што смо до сада имали прилике у недавној прошлости да прођемо и учимо. Многи су то повезивали са сада већ далеким временима 70-тих година XX века и вариолом Вером, тадашњом епидемијом која је такође била изузетно опасна и смртоносна. Међутим, од тада је прошло много времена и свет се много променио. Наше друштво се у многоме променило и унапредило. Нека од тих искустава су била значајна, али морали смо у ходу онако како смо се сусретали са проблемима да учимо или да кроз мрежу међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца добијамо информације и искуства других, али и да оно што смо ми научили поделимо са другима како бисмо у свему томе могли да даље успешно радимо. Ми смо тада на самом почетку били спремни да определимо да су три области веома значајне и да те три програмске области буду у фокусу нашег рада. Брига о нашем најстаријем становништву, подршка и помоћ, јер је оно било посебно угрожено и одлукама Кризног штаба и државних органа било опредељено да они остану у својим кућама ради сопствене здравствене безбедности. с друге стране, важно је било да одржимо два изузетно значајна програма. Један од њих је програм народних кухиња који је усмерен према најугроженијима међу угроженим становницима, а с друге стране, да одржимо и програм добровољног давалаштва крви, јер је то незамењив лек, крв која заиста живот значи, крв која јесте лек, али и неопходан део сваког захвата. Ниједна од здравствених потреба није нестала са појавом коронавируса, већ је, напротив, била такође присутна и потребно је било обезбеђивати како за пацијенте са редовним здравственим проблемима тако и посебно за пацијенте који су, нажалост, били инфицирани коронавирусом. Поред тога, са посебном пажњом са приоритетом свих приоритета смо водили бригу о заштити својих волонтера и сарадника. Радило се о томе да обезбедимо колико год је било могуће у тим околностима заштитна и дезинфекциона средства” – истиче генерални секретар Црвеног крста Србије.

Колико су значајне и динамичне биле те промене у ходу, говори податак да је, средином марта, на располагању било тридесетак мобилних тимова који су на пружању помоћи становништву, посебно најстаријима, и то обезбеђивањем различитих потрепштина у виду хране и лекова као и пружања психосоцијалне подршке, били ангажовани у различитим организацијама на читавој територији Републике Србије. За само 10 дана, број тих тимова је нарастао на преко 130, док су инфо линије до половине маја имале преко 171.000 позива.

“Волонтери Црвеног крста су са преко 400.000 волонтерских сати допринели нашој заједници, а прикупљено је и преко 9 и по хиљада јединица крви. У периоду од половине марта до половине маја преко 1.100.000 куваних оброка било је припремљено и дистрибууирано, а око 200.000 оброка волонтери и запослени Црвеног крста односили су на кућне адресе. Црвени крст је био спреман да прилагоди свој рад у области народних кухиња дистрибуцијом пакета хране оним домаћинствима која су могла да припремају оброке. На све могуће начине настојали смо да будемо на располагању нашој заједници, да будемо део бројних активности које су се одвијале. У читавом овом периоду имали смо око 5.800 волонтера који су били ангажовани на различите начине и око 715 професионалних сарадника из организација који су такође били непосредно укључени у рад, што значи да је преко 6 и по хиљада људи било веома активно и присутно”, истиче Љубомир Миладиновић.

Промена епидемиолошке ситуације и таласи “смиривања” били су прилика да се у Црвеном крсту више посвете редовним актвностима. Према споразуму са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, реализује се набавка и дистрибуција артикала хране за рад народних кухиња у периоду 2020-2021. Сада се пружањем тих услуга баве две организације више него лане, односно 79, у којима ће бити реализован овај програм са око 600 корисника више, а укупно је реч о 34.300 људи. “Такође, извршили смо и дистрибуцију пакета хране и хигијене за оне који нису обухваћени програмом народних кухиња, али који су такође међу угроженима иили који се налазе на самој граници оних који би били корисници овог програма. Ови људи су социјално и економски угрожени и потребна им је помоћ и подршка. Радимо на томе да у наредном периоду обезбедимо и друге начине помоћи, попут тзв. кеш ваучера, односно новчане помоћи кроз одређене купоне, који се могу користити за набавку елементарних потреба у храни и хигијени. Пред нама је период до краја године који ће очигледно бити веома специфичан. Ми ћемо се прилагодити свему што је потребно да бисмо свој мандат, задатак и своју обавезу у 145. години постојања могли да максиммално искористимо сва своја знања и искуство да помогнемо својој заједници и пружимо подршку грађанима” – поручује Љубомир Миладиновић.  

Има нових волонтера

Најстарији волонтери, они са више од 65 година практично нису били у могућности да буду ангажовани на терену, али су допринели на друге начине, на пример кроз телефонску комуникацију, повезујући се са људима и храбрећи како њих, тако и међусобно. Такође, водило се рачуна и о томе да волонтери млађи од 18 година не буду у првим редовима борбе против коронавируса, већ на пословима где су најзаштићенији, али су, ипак, значајни – припрема пакета, сређивање евиденције, помоћ свима који се припремају за излазак на терен, размена информација… Велики број нових волонтера је желео да се прикључи и то је било омогућено свима који су били спремни да прихвате принципе Црвеног крста, а учили су од искуснијих активиста. Већ 15. маја били су први онлајн курсеви за нове волонтере у области психосоцијалне подршке.

Бројни донатор омогућили рад

“Да не заборавимо донаторе који су се обраћали Црвеном крсту практично од првог тренутка ових активности, као и да су нам се и наши традиционални донатори, корпоративне компаније такође обраћали и нудили сарадњу, међу којима су биле не само међународне, већ и компаније у Републици Србији. Ту су биле агенције Уједињених нација, међународне хуманитарне организације. Апсолутно не заборављамо, већ на прво место стављамо и Међународну федерацију друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца и Међународни комитет Црвеног крста који су били са нама, национална друштва попут Немачког Црвеног крста, Аустријског Црвеног крста, великих хуманитарних организација као што је УСАИД, ГИЗ, УНИЦЕФ. Швајцарска хуманитарна организација СДЦ је у дугом временском периоду присутна пружањем помоћи у хуманитарним активностима Црвеног крста. У бројним срединама она је много допринела унапређењу нашег рада и већој ефикасности” – напомиње Миладиновић. 

Leave a Reply

Your email address will not be published.