Фемина: “Треба више укључити женске организације”

1 min read

ПРИМЕНА ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ БЕЗ ПРОМЕНЕ

Иако постоји солидно организована мрежа удружења жена које се баве превенцијом насиља у породици, локалне самоуправе нису у једнакој мери искористиле капацитете тих удружења иако је то, између осталог, предвиђено Инстанбулском конвенцијом на чију се примену позивају и законодавци у Србији. То је један од закључака представница “Фемине”, “Пешчаника”, “Оазе сигурности” и “Алтернативног круга” – удржења из Смедеревске Паланке, Крушевца и Крагујевца  које су недавно представиле резултате истраживања о праћењу примене Закона о спречавању насиља у породици у три округа Србије. 

Јавни догађај посвећен представљању резултата истраживања о праћењу Закона о спречавању насиља у породици на територији Расинског, Шумадијског и Подунавског округа у период од 1. јуна 2018. до краја маја 2019, одржан је у Смедеревској Паланци, а у организацији Удружења жена “Фемина”.

Извештај чији су детаљи овом приликом представљени, настао је као резултат заједничког рада четири женске организације – „Пешчаник“ из Крушевца, „Оаза сигурности“ и „Алтернативни круг“ из Крагујевца, и „Фемина“ из Смедеревске Паланке, које делују у окрузима покривеним извештајем, и које чине Регион централне Србије Мреже „Жене против насиља“.

“Женске организације прате, како примену, тако и ефекте Закона о спречавању насиља у породици, путем евидентирања и анализе трендова, а у циљу безбедности жена и деце. Овај извештај, иначе други по реду од ступања Закона на снагу (1. јун 2017.) настао је на основу прикупљених података од кључних актера: основних јавних тужилаштава, полицијских управа и центара за социјални рад на територији сва три округа, а на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја” – објашњава Ана Стојановић из “Фемине”.

Снежана Јаковљевић из Удружења жена „Пешчаник“, једна од ауторки извештаја, представила је основне налазе извештаја, објаснивши да се назив извештаја „Примена без промене“ односи на то да се, генерално гледајући, капацитети и искуство женских организација које се баве проблемом насиља над женама, не користе у довољној мери, упркос чињеници да је Србија потписница такозване Истанбулске конвенције која то јасно препоручује.

“Један од примера је неједнака заступљеност женских организација у раду група за координацију и сарадњу у спречавању насиља у породици која се формира на подручју сваког основног јавног тужилаштва. У пракси, то значи да постоје разлике међу јединицима локалних самоуправа обухваћених извештајем, а у којима постоје женске организације. Док су у Смедеревској Паланци и Крагујевцу, локалне женске организације „Фемина“, односно „Оаза сигурности“, укључене у рад овог тела, то није случај са Крушевцем” – објаснила је Јаковљевић. 

Даље се на скупу дискутовало о томе како то може да се унапреди, затим је било речи и о проблемима у примени, али и о примерима добре праксе. Потом је указано на препоруке локалним самоуправама које су садржане у извештају.

Пре свега, те препоруке се односе на то да локалне самоуправе и институције у систему заштите од насиља у породици, треба да уложе знатно веће напоре за стварање услова за примену одредби прописаних Истанбулском конвенцијом, препорука CEDOW и GREVIO комитета као и одредби домаћих закона укључујући и Закон о спречавању насиља у породици. Такође, потребно је да градови и општине остваре сарадњу по питању размене информација и примера добре праксе у овој области, институције треба да пређу са методе „рад за жену са искуством насиља“ на метод „рад са женом са искуством насиља“, увек када је то могуће, јер то, између осталог, доприноси дугорочном оснаживању жена и изласку из насиља.

Уједно, услове за рад женских организација које се баве проблемом насиља над женама треба унапредити и што хитније успоставити сарадњу са женским специјализованим сервисима за подршку укључујући и сервисе који се баве заштитом вишеструко дискриминисаних жена од насиља; потребно је да се ради на превенцији насиља са што ширим слојевима становништва, пре свих младом популацијом у циљу повећања знања заједнице о насиљу према женама, људским правима и развоју свести о важности нулте толеранције на насиље у породици.

Спремне на сарадњу

Говор мржње и мизогиније у јавној сфери треба јасно и одлучно сузбијати и осуђивати – поручиле су чланице поменутих удуржења и на крају исказале спремност да наставе да активно доприносе решавању проблема везаних за породично и насиље над женама, да покрену иницијативу за повезивање општина и градова у поменутим окрузима, подстакну сарадњу ради размене искустава и добрих пракси, а потом нагласиле да настављају да прате примену Закона о спречавању насиља у породици и да ће наредне године бити промовисан извештај за наредни годишњи период.

Leave a Reply

Your email address will not be published.