Кажите нам јасно и гласно шта се дешава!

Park u centru grada obavijen gustom maglom i smogom Smederevo 1501 2020 Snimio Ненад Живановић

ШТА ГРАЂАНИ МИСЛЕ О ЗАГАЂЕЊУ?

Смедеревце, више је него очигледно, највише тишти то што се подаци о загађењу ваздуха пласирају или у недовољној мери или „прикривено“, неретко у контексту приче да је оно неминовни пратилац свакодневог живота у граду што, свакако није тачно. Већина зна да проблем постоји, и у ситуацији када изостаје реакција надлежних сматрају да је крајње време да грађани предузму низ иницијатива али да овога пута „ствар истерају до краја“ и не одустају док се не нађу и примене трајна решења за смањење загађености ваздуха.

Већ са првим данима октобра, суморне графике дочекале су нас са сајтова који мере загађеност ваздуха. На листи оних са најлошијим, ништа  неочекивано, тако се прошле недеље нашло и Смедерево. Симтоматично је, последњих дана и то да концентрација суспендованих честица, на двадесетчетворочасовној скали, „пробија“ у црвено искључиво током три вечерња сата, од 18 до 21. Образложење би могао да буде пад температуре и то што су домаћинства спорадично почела да се греју, али само донекле, јер су концентрације од 150 микограма забележене и на температури од 18 степени, током другог дана викенда… А шта ће тек бити када и градске котларнице крену у рад пуном паром и кад се томе дода „редовно“ индустријско загађење, није тешко претпоставити. Да ли су и остали Смедереци приметили да је ваздух већ почетком октобра постао загађенији? Углавном јесу јер како кажу, када нешто није у реду, то се ипак осећа, односно ваздух има мирис и то непријатан и теже се дише. На питања шта су по њиховом мишљењу  највећи извори загађења и на који начин би требало приступити решавању овог проблема, ево шта су, у анкети за Наше новине казали:

Марија Добриловић:

Мислим да су највећи загађивачи железара и стара возила. Шта предузети? Пре свега натерати локалну власт да коначно реагује и разговара са кинеским инвеститором о постављању филтера. Имамо пример шта се дешава у Бору где је и обустављен рад фабрике. Некада су се давале субвенције за топлотну изолацију куће чиме се штеди енергија и смањује загађење мислим да би тако нешто требало опет урадити, затим, ослободити од пореза увоз аутомобила нове генерације. И грађани би требало више да се ангажују, а медији да их обавештавају о том проблему, не треба стати, ако треба и тужбе Стразбуру треба размотрити јер сви имају право на чист ваздух. У том смислу можда би имало ефекта и објављивање ситуације у нашој земљу у страним медијима чиме би се константно вршио притисак, објавити податке о томе на који начин загађење утиче на здравље нарочито деце јер знамо да их је све више која болују од астме и прогнозе о томе шта нас чека уколико се овако настави. Има доста позитивних искустава из других градова Европе где су успели да реше проблем прекомерног загађења, то би могло да нам послужи као пример.       

Александра Миловановић:

Да, веома сам свесна у којој је мери загађење ваздуха проблем у Смедереву, пратим извештавања на ту тему која је веома сложена и не може се решити преко ноћи јер је реч о вишедеценијским пропустима. Али оно што није добро јесте што се већ дуго ништа не ради по том питању. Укратко, сматрам да више немамо времена да чекамо да се „проблем сам од себе реши“ јер се то неће десити. Мислим да је на грађанима, када већ нема озбиљније реакције од стране институција, да упорно и свакодневно инсистирају на томе, пре свега када је реч о, по мом мишљењу највећем загађивачу – железари. Дакле, не одустајати и не попуштати све док се не испоштују све законом предвиђене еколошке мере. Такође, исти би приступ требало да имамо и када су у питању градске котларнице, такође велики загађивачи. И када је о грађанству реч има много мера којима би се поправило стање, али се све своди на причу, а ништа конкретно не мења.

Јордана Вучић:

Загађеност ваздуха у нашем граду свакако је један од горућих проблема. Највећи узрочник, по мом мишљењу је железара. Прво треба уградити мераче који очитавају загађеност ваздуха јер та фабрика угрожава и села око себе којима је исто тако потребан мерач загађености. Сматрам да прво треба почети са преговорима на ту тему. Такође, потребне су и акције грађана, направити окупљања, објаснити о чему се ради, али без политичара јер то може само да упропасти читаву идеју! Таква окупљања треба организовати у више наврата, да постану редовна, на пример сваке суботе – па по договору, Трг републике, Вински град, парк Три хероја. Неопходно је и да се укључе медији ван града, ово није само локални проблем. Тај активизам треба да буде обавеза сваког од нас, за коју треба да се вежемо и радимо на њој до саме реализације. Биће тешко, али треба бити упоран. Свидела ми се идеја са тамбурашима испред Социјалног, али било је то баш млако, неубедљиво. Девојку која је стајала са стране, активисткињу те еколошке организације,  ја сам је сасвим случајно приметила и мој допринос је био потпис који је она тражила баш због загађености у Смедереву. И натпис који је стајао са стране од тамбураша није био приметан. Значи све што се презентује грађнству на таквим скуповима треба да буде јасно, гласно и видљиво.

Leave a Reply

Your email address will not be published.