Која је цена хлеба?

1 min read

БРОЈ МАЛИГНИТЕТА НАГЛО РАСТАО ОД ПОЧЕТКА ВЕКА:

Смедеревска железара минулих деценија ван сваке сумње значајно је утицала на здравље генерација грађана. Није ту, стицајем географских околности било поштеђених, ма колико слушали приче о „ружи ветрова“, а ко је хтео да чује поруке стручних запамтио је – оно што из железаре прља, остаје у Радинцу, Вранову и Раљи; оно што из железаре трује, иде у град; Године 1997. у Смедереву је од неког облика канцера оболело 89 особа, а 14 година касније тај број се попео на 278.

У тренутку када је настала, студија је практично остала потпуно непозната широј јавности. Више је могућих разлога, а међу главнима свакако чињенице да је са једне стране, тих година судбина железаре која је већ била „у тихом ходу“ крајње неизвесна, да је било велико питање хоће ли заиста икада више радити као раније и да се тражио стретешки партнер како би опстала; с друге стране, грађански активизам готово да није ни постојао, медијска слика је била знатно урушена па се чини да напросто, те налазе није имао ко да презентује јавности.

Од ове године, закључци те студије из 2013. нашли су пут до грађана Смедерева пре свега захваљујући друштвеним мрежама и покретима грађана који проблем загађења ваздуха сматрају приоритетним. Тако је, пре извесног времена, Покрет Тврђава сумирао назнаке на које скрећу пажњу аутори (др Слободан Миладиновић, др Стево Јаћимовски, проф. др Жељко Никач и др Далибор Кекић): 

„Студија  је недвосмислено закључила да постоји директан утицај Железаре Смедерево на раст малигних болести. Анализиран је период од 1997-2011. у ком је проценат оболелих од малигних болести у Смедереву порастао 235% годишње“.

Наиме, судећи према подацима, 1997. године у Смедереву су забележена 172 случаја обољења од карцинома, а 2011. чак 400. Кроз приказ стања у 29 смедеревских насеља, види се да је управо Радинац, као место у коме фабрика ради, у посматраном периоду имао највишу стопу обољевања – реч је о 183 особе, па се имлицира да је директан узрочник индустријско загађење из железаре. 

У 2005. години, у односу на претходну, стопа малигнитета у Радинцу је скочила за 65%. То заправо значи да су Радинчани и те како били у праву када су, у децембру 2005. алармирали читаву заједницу (о чему ће бити речи у другом делу овог текста). Случајност или не, тек, то се поклапа са раписним растом производње и пуштањем у рад високе пећи. Сличан тренд обележио је у том тренутку читаво подручје Смедерева – број оболелих од неког облика карцинома је повећан за 62%. Како је примећено, мушкараца, који су иначе већинска радна снага у железари управо на најризичнијим местима је знатно, тачније чак шест пута више, када је реч о канцеру респираторних органа.  

„Када се погледа структура малигнитета, види се да су убедљиво прве по проценту малигне болести респираторног система, са 34,5% укупног броја оболелих. Истраживачи извлаче закључак да је најмање 43% малигних обољења у Смедереву у директној вези са загађењем ваздуха. Податке за период 2013-2020. тек очекујемо. Ако се узме у обзир да су бројке катастрофалне биле за време пословања америчког власника (2003-2012.), онда замислите какве су сада бројке када су преузели Кинези и систем филтера није функционалан“ – упозорио је Покрет Тврђава.

Како су то радили Американци…

Читава прича у вези за низом улагања у заштиту животне средине која ће касније уследити, заправо је почела – на улици. Тачније на путевима, крајем децембра 2005. када је Радинчанима дозлогрдило и када су, видевши шта се дешава, одлучили да кроз протест скрену пажњу на енормно загађење коме су изложени. Око хиљаду мештана, ујединило се испод пароле „За здравље наше деце“ и на сат времена зауставило саобраћај на путу ка седишту фабрике, ковински мост, регионалне путеве ка Смедеревској Паланци, Великој Плани, Пожаревцу, као и железничку пругу на релацији Смедерево – Мала Крсна. Тражили су постављање филтера. Свему томе ипак је претходила реакција институција – републички инспектор за заштиту животне средине поднео је прекршајну пријаву против компаније Ју Ес Стил и генералног директора јер нису реаговали на захтев да се редовно мере емисије штетних материја у ваздух. Такође, надлежни су тражили и да се сви емитери где је то потребно, а тада их је било 45, опреме уређајима за стално мерење присуства загађујућих материја. Компанији је раније дат рок од 120 дана да емисије штетних гасова сведе испод допуштених граничних вредности. Како се то није догодило, уследиле су поменуте пријаве као и констатација да постојећа опрема за пречишћавање не обезбеђује заштиту животне средине. У читав случај се активно укључило и Министарство за заштиту животне средине. Логично, до помака се није дошло преко ноћи али је било јасно да се нешто мора предузети. Филтери су постављени. Компанија је почетком 2008. најавила да ће инвестирати још 50 милиона долара у пројекте заштите животне средине до краја наредне године (2009.). Тада је најављена реконструкција главног димњака у Агломерацији, смањење дифузне емисије са крова и димњака челичане, инсталирање пресе за муљ, а све то на основу парафираног споразума о сарадњи са Министарством заштите животне средине.

Истицано је да је Ју Ес Стил прва компанија која је прихватила такве услове пословања у Србији и изражено очекивање да ће то бити подстицај и осталима јер „развој привреде и економије који није у складу са природом није ни одржив и кад тад негативни ефекти надјачају позитивне“. Две године касније, уз све то, отишло се и корак даље – 2010, компанија је са 120 000 евра финансирала ревитализацију две аутоматске мерне станице за мерење квалитета ваздуха у Радинцу и Раљи. Ова инвестиција, како је тада саопштено, била је резултат преговора руководства компаније и Министарства за заштиту животне средине. Како је тада званично саопштено, у периоду од 2003. до 2010. године Ју Ес Стил је у пројекте за заштиту животне средине уложио преко 80 милиона динара. На жалост, ни филтери ни мерне станице нису дочекали нове власнике јер током неколико година док је железара била поново под ингеренцијом државе, ти системи нису одржавани.

Године 2020. исти су проблеми пред Смедеревцима, Радинчанима, Врановцима… И увек изнова исто, понижавајуће питање: „Хоћете ли да једете или да дишете?“

Алармантни подаци од пре једне и по деценије: Код деце из смедеревског краја астма чешћа него у другим срединама Подршка мештанима Радинца у време те преломне 2005. стизала је и од медицинске струке у Смедереву. Између осталих, на ту тему је јавно говорила и др Славица Анђелковић, тада начелник Дечијег одељења ЗЦ „Свети Лука“, која је скренувши пажњу на неке негативне трендове попут пораста дијабетеса, срчаних и урођених болести код деце, апострофирала да је астма све заступљенија: “Астма је све чешћа болест. Хтели ми то да признамо или не, то је истина. Према информацијама које имамо, од оболеле деце у овом крају 13% има астму. Београд, на пример има осам процената. Једино је у Панчеву ситуација озбиљнија. Приметан је велики број оболелих из Радинца, тако да актуелна упозорења нису ни мало наивна. Зато би можда требало прегледати сву децу из овог села и утврдити учесталост обољења, да упоредимо тај број са подацима из других села, али је чињеница да се нешто дешава“ – поручивала је још пре 15 година др Анђелковић. На жалост, до данас се тим проблемом нико није озбиљиније позабавио. Последице није тешко предвидети.     

Leave a Reply

Your email address will not be published.