„Депонија“ у Смедереву – велики загађивач

1 min read

СТРУКА ОДАВНО ПОРУЧИЛА – ОВО ЈЕ НЕПРЕКИДНА ОПАСНОСТ:

Проблем који Смедерево има са непостојањем адекватног места за одлагање отпада је вишедеценијски. Постојеће и на жалост још увек активно сметлиште настало је средином осамдесетих година и при крају је било још пре више од две деценије.

Уједно, ово је и болна тема за многе грађане који су дуго имали прилике да слушају најразличитије идеје и вести о томе да проблем „само што није решен“. Од иницијативе за изградњу санитарне депоније, преко преговора са разним, страним фирмама, испоставило се да конкретно, није било помака. О томе шта тачно представља сада већ „планина“ смећа у Годоминском пољу најбоље говори управо струка. А она је свој суд дала, између осталог и у ревизији Локалног еколошког акционог плана 2013.године:

„Депоновање комуналног отпада града Смедерева врши се на депонији у напуштеном кориту реке Језаве у Годоминском пољу, површине 5 ha, на два километра од центра града. Ова депонија је нехигијенска, непрописно регулисана и без дозволе за коришћење, па тиме не испуњава основне здравствене и еколошке услове за експлоатацију. Као последица таквог стања јавља се угрожавање подземних вода (дренажни канал пролази на само 10‐15 m од појединих бунара), загађивање ваздуха и земљишта, као и појава гасова који се издвајају из тела депоније, што може довести до самозапаљивања и развејавања густог штетног дима. Дневно се одлаже око 520 m3 комуналног отпада, при чему се не врши његово разврставање. Опасан отпад се у индустријским објектима који га имају привремено одлаже у посебним складиштима, а затим га преузимају предузећа овлашћена за рад са опасним отпадом. Један део овог отпада се одлаже на градску депонију, а претпоставка је да део завршава на разним дивљим депонијама или у рекама. Подаци о врстама и количини медицинског отпада су непознати. Дневна количина отпада креће се од 120‐150 тона, због чега наведени ограничавајући фактори условљавају затварање и санацију постојећег сметлишта, које се налази на свега 150 м од првог насеља. Присутно је евидентно загађење животне средине“ – наводи се у овој студији и додаје констатација да је неопходно одредити нову локацију за пројектовано и контролисано одлагалиште отпада.

Све ово практично значи следеће – сав отпад који се прикупља у Смедереву, депонује се на „Годоминско поље“. То одлагалиште се не може назвати депонијом јер и тај термин подразумева да постоји неки минимум услова третмана отпада, што у Смедереву није случај. Свака санитарна депонија као комунални систем састоји се из инжењерских објеката опремљених неопходном технолошком, хидротехничком, машинском и електро опремом различите намене, пратећим транспортним средствима и другим уређајима који су у функцији спровођења технологије. Да би депонија могла да се назове санитарном, приликом њене изградње и пуштања у рад морају се испунити веома одређени услови. Пре свега, поред сваке санитарне депоније постоји и постројење за издвајање секундарних сировина где се отпад раздваја по врстама и својствима како би се издвојило све оно што се може рециклирати. Затим, тело санитарне депоније има непропусну подлогу чиме се спречава проток процедних вода у земљиште и у подземне воде. Процедне воде се прикупљају посебним дренажним системом и поново се користе за регулацију влаге саме депоније, овим системом се такође врши мониторинг загађења. Такође, тело депоније садржи и систем за сакупљање депонијских гасова (метана) ради спречавања негативних утицаја њихове емисије, који се може користити и за добијање електричне енергије за потребе центра. Санитарна депонија није извор непријатних мириса јер се већински део органског отпада компостира, а остатак који се одлаже у тело депоније се прекрива инертним материјалом сваких 24 сата. Уместо свега тога, на смедеревској депонији ситуација је следећа:

Депонија нема канале за одвођење атмосферских падавина, системе за сакупљање процедних вода дренажни систем, пречишчавање отпадних вода и заштитне мере од разношења отпада ветром. Постојећа депонија не одговара санитарно‐хигијенским прописима. Висина наслага депонованог отпада је на појединим местима и преко 15 метара, а само сметлиште је оивичено, са једне стране, гасоводом, а са друге стране, магистралним цевоводом пијаће воде, док је висина ограничена високо напонским далеководом. Могућност безбедног одлагања отпада на овој локацији је престала пре скоро тринаест година. Од августа 2007. Године користи се привремено одлагалиште отпада у Годоминском пољу, на простору некадашњег корита реке Језаве. Просто је немогуће и рећи колико се и које врсте отпада се налазе на постојећем сметлишту. Више пута је долазило до паљења отпада, а ватра је тињала неколико дана. Овакво стање градског сметлишта представља право легло заразе пошто нема практично никаквог раздвајања отпада на месту његовог настанка. На сметлиште се годишње депонује преко 10.000 тона органског отпада, а познато је да анаеробном деградацијом органске супстанце, због њене мале стабилности, може створити 300 м3 биогаса по тони отпада, за 10 година. Изградњом биотрнова се спречава и могућа појава експлозије гаса. Истовремено се при распадању ових материја значајно повећава количина излучених отпадних вода богатих тешким металима, агресивним хемијским једињењима и патогеним организмима. Површински слојеви ових материјала се распадају при чему настају непријатни мириси који се шире око депоније (сметлишта), привлаче многе птице, глодаре и инсекте, чиме се обим загађења животне средине вишеструко повећава. Јасно је да је таква ситуација већ дуже времена неодржива, и да представља озбиљно оптерећење за животну средину – наводи се у ревизији ЛЕАП-а.  

Постојећа депонија “Годоминско Поље” налази се у некадашњем кориту реке Језаве и већ та чињеница је сама по себи и више него узнемиријућа. Користи се за одлагање смећа из града Смедерева од 1985.године и још је у употреби мада је њен експлоатациони период био до 1997.године. Положај депоније са аспекта удаљености од стамбене зоне, водотока и сличних повредљивих објеката је неповољан. У њеној непосредној околини, на око 200 метара, су најближи насељени делови, привредни и саобраћајни објекти, спортски аеродром “Смедерево”, железничка пруга Мала Крсна‐Смедерево и регионални пут 24 који спаја ауто‐пут Ниш‐Београд са Банатом и граничним прелазима на румунској граници код Вршца (Ватин) и Беле Цркве (Калуђерово). Од центра Смедерева удаљена је око два километра, од прехрамбене индустрије 350 м, од извора водоснабдевања 1700 м, од здравствене установе‐болнице 2610м, од заштићених природних добара и споменика културе 2650 м и од Дунава 3060 метара.

Поуздана евиденција о посебним токовима отпада на територији града Смедерева не постоји. Већи део индустријског отпада који предузећа не могу да користе у поновном процесу или као секундарну сировину, депонује се на градску депонију (сметлиште), без евидентирања таквог отпада.

Посебан проблем и потенцијалну опасност за људско здравље представља поступање са медицинским отпадом. Све врсте медицинског отпада (инфективни, крв и деривати крви, лекови, патоанатомски опад, оштри предмети и други медицински инструменти и др), одлажу се без довољно третмана на градску депонију, што је са аспекта заштите животне средине и здравља становништва неприхватљиво – наводи се у ревизији Локалног еколошког акционог плана из 2013.

Leave a Reply

Your email address will not be published.