На убијеној реци никло је ђубриште

ШТА НАС ПРОШЛОСТ УЧИ?

Настајање одлагалишта за отпад у Смедереву у директној је вези са једним неделом и временима када се до те мере бахато односило према природи да је некоме пало на памет да затрпа читаву реку. Што је најгоре, то је и остварено.

Прошлост се не може променити али нам може послужити за наук и у том смислу је готово незамисливо говорити о смедеревској неусловној депонији без подсећања на чињеницу да сам њен настанак већ почива на екоциду и на свему што је супротно заштити природе и животне средине. Наиме, Смедерево је, можда и једини град на свету који је реку затрпао и то ђубретом.

Ради се о томе да је средиште града, потез око тврђаве и садашње марине ка Годоминском пољу некада изгледао сасвим другачије јер се кроз њега простирала река Језава, баш она која се на месту где је настао средњевековни град улива у Дунав. Како се верује, управо је то ушће било пресудно да се за изградњу тврђаве одабере та локација. Данас је за неверицу податак да је не баш тако давно, односно 60-их година прошлог века почело затрпавање Језаве.  Између осталог у кориту те реке направљено је – сметлиште:

У директној су вези затрпавање Језаве и подизање сметлишта. Неки необразовани људи који ништа нису знали о значају реке у граду, који ништа нису знали о заштити човекове околине, о екологији, донели су одлуку 1965.године, да се жива река затрпа – сукцесивно. Интенција је била да се од поплава „заштите“ – „Годомин“ и „Херој Срба“. Нити постоји „Годомин“ нити ради нешто„Херој Срба“- а велика штета је остала. Дакле, та “градска депонија” је директој вези са Језавом, јер се налази директно на њој. Иза данашње хладњаче направљен је 1966.године дрвени мост, због експанзије ПК „Годомин, али је нека власт донела одлуку да на месту тог моста, настане депонија- каже Никола Тасић Цале, истраживач локалне прошлости и аутор више књига те тематике, додајући да су такве, сулуде одлуке доносили политичари, да се народ није питао али и да сматра да је грешка што се тада није реаговало. Могуће да је та реакција грађана изостала и због тога што је њима предочено да ће тиме заштити поседе од плављења. Како било, Језаву ништа неће вратити. Резултат је уништена река, биљни и животињски свет и потпуно промењена географија на ширем подручју што је сигурно морало имати и неке друге последице, али се тиме нико никада није бавио. Највећи апсурд свакако су брда набацаног отпада која се сада издижу над ђубретом затрпаним коритом реке. Од некадашње оазе, Годоминско поље тако је постало сметлиште.