Изградња санитарне депоније – низ неуспелих покушаја

1 min read

ИЗГУБЉЕНЕ ДЕЦЕНИЈЕ:

Идеје о затварању сметлишта које је, супротно свим нормама, деценијама касније и даље у употреби, као и иницијативе за изградњу санитарне депоније, болна су тачка грађана Смедерева. Сваки од тих покушаја завршен је неуспехом. И док су друге, па и знатно мање средине које на располагању такође имају и мање буџете, ипак успеле да реше ово битно питање, градским властима у Смедереву то никако није полазило за руком…

илустрација

„Смедерево добија савремену депонију“ – један је од новинских наслова из 2004. године. „У Смедереву ускоро регионална санитарна депонија“ – још један је од мноштва сличних, обећавајућих натписа али из 2012. године. И дан данас те тврдње су тек слово на папиру и ништа више. Далеко од тога да се по овом питању ништа није радило, напротив, прича о свим, на жалост пропалим покушајима изградње нове депоније и уређивања постојећег сметлишта до те мере је компликована да се тешко може распетљати јер је чине расписивани тендери, поништавања истих, стављање потписа на уговоре са одабраним партнерима који су пак опет поништавани, наставак преговора, потрага за другим заинтересованим градовима и општинама које би се укључиле у пројекат… Све у свему, прилична збрка.

Отежавајућа околност је и та што су градски челници, својевремно, помпезно најављивали почетак сваког новог подухвата али касније одустајање и разлоге који су до тога довели, по правилу нису спомињали па тако, свако ко потражи одговоре на ову тему на интернету, може сасвим оправдано да помисли да су све те најаве остварене и да Смедерево, највероватније има „модерну, санитарну депонију урађену по савременим стандардима“. Истина је још увек предалеко од таквих помисли, то бар Смедеревци најбоље знају као грађани којима је до те мере дојадила прича о новој депонији да се чини да их тај проблем нити најновије најаве да ће се решити, више ни најмање не дотичу.

Ако се свака школа плаћа, онда су градске власти, а са њима и грађани (који су у 21. веку ускраћени за елементарну цивилизацијску тековину новог доба каква је иоле пристојно и безбедно место за одлагање отпада) до сада вероватно апсолвирали тему.

А она је озбиљније, бар се тако чинило, начета 2004. када је Министарство за заштиту животне средине определило новац за изградњу санитарне депоније у Јелен Долу у Радинцу. С обзиром на то да се, ни пре 17 година са пет милиона динара, колико је држава определила у ове намене, није сигурно могао ни започети тако огроман пројекат, није тешко погодити шта се догодило и зашто идеја није заживела.

Морало је да прође још неколико година па да се ова тема поново нађе у фокусу градског руководства. Средином 2011. јавност у Смедереву је обавештена да ће француска фирма „Sade“ бити стратешки партнер за изградњу депоније, да ће инвеститор у наредних 25 година уложити 43 милиона евра, да је од три понуде пристигле на јавни позив одабрана ова јер се та фирма обавезала „да инвестира не само у депонију него и у инфраструктурне пројекте који су неопходни да би заједничко предузеће почело да ради“, да ће ова јавно приватна фирма упослити све раднике тадашње „Чистоће“. “Значајно је и то да ће са 7,5 милиона евра, колико се понуђач обавезао да уложи у прве две године, бити набављени опрема и возила, чиме ће бити омогућено одвожење отпада из околних села“. Звучало је исувише добро да би било истинито, а окончало се наредне године али не почетком улагања, већ прекидом сарадње. Како се испоставило, француска фирма је предвидела више цене за одвожење отпада што би утицало и на цену комплетне услуге коју плаћају корисници. Тендер је поновљен и овога пута је изабран конзорцијум Пор, Вернер и Вебер и не само да је потписан уговор о изградњи депоније већ је најављена и рекултивација и рашчишћавање сметлишта у Годоминском пољу за шта је такође касније потписан уговор и додељена средства. Нити је компанија „Пор Вебер и Вернер“ свом списку клијената у Србији додала Смедерево нити је санирана, рекултивисана и затворена годоминска депонија. Данас је та компанија која се бави одлагањем и рециклажом отпада, присутна у 15 градова и општина, у Јагодини и Лесковцу је изградила санитарне депоније, али од посла у Смедереву на крају није било ништа.

Уз све то, мењале су се и комбинације по питању партнерства па су у оптицају, као партнер Смедереву били Пожаревац и/или Ковин. Од 2013. године па све до скоро била је стављена тачка на причу о овом проблему и у међувремену су грађане само додатно збуњивале информације и најаве које никада практично нису ни заживеле попут оне из 2018. да је Влада Србије уместо неодлучних локалних самоуправа преузела на себе одлуку о томе где ће се депоновати отпад из средина које немају одговарајуће депоније и да по тој одлуци, „на депонију у Панчеву иде отпад из Смедерева, Ковина, Ковачице, Опова и Алибунара“. Све ове неостварене иницијативе данас могу бити важне само као подсетник и добра лекција, а о томе шта смо све научили претходних година, зашто су сви покушаји били осуђени на пропаст и колико би то искуство могло да нам значи убудуће, детаљније у наставку пројекта „Наших новина“.   

Leave a Reply

Your email address will not be published.