Кампања

Многи говоре о прљавој кампањи пред ове председничке изборе, никад прљавијој, чак, а ја се смешкам – не делим њихово мишљење јер се сећам, одлично, неких деведесетих и тадашњих предизборних лудница, када су главе летеле активистима у ноћним уличним обрачунима четкама и метлама за лепљење својих и скидање туђих плаката! Био сам као млад опозиционар, тих деведесетих (Опростите ми деведесете, баш сте биле веселе!) члан тих „ноћних тројки“ специјализованих за лепљење плаката. Било је ту свачега, напада, привођења, сталних претњи. Данас таквих ствари нема! Одавно смо сазрели друштвено-политички, стекли смо, ма шта ко мислио о томе, коректан ниво политичке културе. Политичка коректност, барем када је власт у питању значајно је виша него раније. Већ десет година имамо константан проблем са опозицијом, са странкама демократске провенијеницје, које негују политичку коректност док су на позицији, али које значајно другачије делају кад пол њиховог политичког ангажмана са плуса пређе у минусно стање. Тада настаје проблем и кукњава до неба, фрустрација и анксиозност баш као код оног лошег којем свака длака смета!

Медијска кампања

РТС је показао висок ниво избалансираности достојне медијског јавног сервиса Србије. Заступљеност председничких кандидата је одмерена, представљања у специјалним емисијама уравнотежена. Приватни медији?! Имају своју уређивачку политику, која је пре свега тржишна и на којој су ономад инсистирали ови што се сада буне због тржишних принципа! Приватним или приватизованим медијима је иманетно in definitio да се понашају приватно, читај тржишно, читај „Не дајемо робу на вересију!“ Сад су се они који су продали пола Србије, који су локалне медије од 2001. до 2012. продавали тајкунима будзашто, нашли увређени што приватни медији примењују модел тржишног пословања, онај који би Амери назвали моделом „First pay than plaу“ – а ми превели као „Плати па клати“. Или, беше обрнуто, ми кажемо овако, а они би превели онако!!?? Они који су направили приватизациону медијску џунглу у Србији, сад до неба наричу над понашањем приватних медија!? Приватни медији објављују оно што им се плати, а ни ту не видим покушај опозиционих кандидата да барем плате огласни простор. Осим Стаматовића који је прошлог петка гостовао на Радио Смедереву, нисам чуо да је неко од осталих кандидата сем Вучићевог изборног штаба, макар и питао колико кошта фртаљ стране у новинама, пола пешчаника на радију или телевизији, локалној, која, ето, ради већ неколико седмица…

Адвертајзинг кампања

Тек ту је фарма-драма! Сем Вучићевих спотова, који су озбиљно адвертајзинг димензионирани, снимљени и спаковани, са јасном поруком и циљном групом, видео клипови осталих кандидата, уз изузетак једног Јеремићевог спота, изгледају као да су их правили клинци-почетници из продукције „Моравски уранак“ у Доњем Лаолу. Многи адвертајзинг и маркетинг стручњаци знају то, али углавном ћуте о томе, да су два „играно – драматизована“ Вучићева спота, озбиљно маркетиншко штиво у ширим оквирима од овог нашег. Председнички кандидат, у casual издању, који игра себе у споту, седи са народом и чак се смеје увредљивом скандирању против себе или иде у ћошак због Ајкуклиног прекора, озбиљан је погодак у мету, која је постављена широко и дубоко у бирачком телу, без обзира на омаловажавање тог пројекта на друштвеним мрежама.
Наредне среде знаћемо чија је кампања била најбоља и да ли сам и ја погрешио или погодио у мету, данас. Да ли ћу морати у ћошак или у кафану на пиво, упркос скандирању!