Здравствена заштита оваца

1 min read

НАЈЧЕШЋЕ БОЛЕСТИ И КАКО ИХ СПРЕЧИТИ

Само здраве, правилно храњене и добро неговане овце могу с успехом током свог производног живота да дају довољне количине квалитетних производа. Зато сваки одгајивач мора да води рачуна о здравственом стању оваца. Свака болест проузрокује како непосредне тако и посредне губитке. С тога је најбоље, предузети све зоотехничке мере при смештају, исхрани и нези, као и спровести све превентивне мере здравствене заштите како би се спречило њихово обољење. Домаће, примитивне и овце са слабим производним својствима, које добар део времена проводе у природи, знатно су отпорније од оплемењених и високопроизводних раса.
Токсемија сјагњених оваца је обољење које се јавља у оваца у поодмаклој бременитости, нарочито у оних које носе близанце или тројке. Болест изазива недостатак глукозе (врста шећера). Знаци сe могу јавити код јединки или истовремено у већем броју оваца. Оболела јединка може бити мршава или дебела. Оболеле јединке показују знаке слабости, најчешће леже на грудној кости, а могу се дићи само уз помоћ човека. Из ноздрва цури слуз и дисање је убрзано. У току болести може доћи до појаве слепила, подрхтавања мишића и ако се јединка не лечи смрт наступа за неколико дана. Појава токсемије успешно се може спречити адекватним држањем сјагњених оваца и благовременим обезбеђењем исхране богате угљеним хидратима. За превенцију болести препоручује се давање пропилен гликола или сирупа од кукуруза који се даје овцама да попију и то у количини од 200 ml и то 4 пута у току дана. У одмаклом стању овог обољења, препоручује се давање 250 – 500 ml 10 – 20 % глукозе интравенозно. Међутим, у таквим случајевима најбоље је позвати ветеринара који ће пружити оптималну помоћ оболелим јединкама.
Хипокалемија (млечна грозница) се јавља у свих раса и полова оваца, првенствено код дебелих оваца у последњих 6 недеља сјагњености и током прве недеље периода млечности. Болест настаје као последица смањења калцијума. У случају када животиња носи близанце потребе за калијумом и фосфором готово су два пута веће у односу на овце са једним плодом. У почетној фази овог обољења овце показују знаке укрућености, подрхтавање мишића, мишићну слабост и убрзано дисање. У каснијој фази, овце падају на грудну кост са главом испруженном напред. У ових јединки на крају долази до развоја парализе и оне падају у кому. Као предохграна током последњих 6 недеља сјагњености и у време раног периода млечности овцама треба у исхрани обезбедити и минералне додатке који садрже доста калцијума и фосфора (2:1), магнезијума и витамина А и Д. У случају обољења од хипогликеције болесне јединке веома брзо реагују на интравенозно давање 50-100 ml 20% калцијум глуконата.
До појаве ацидозе румена најчешће долази због наглог узимања сувишних количина зрна житарица (кукуруз, пшеница, јечам, раж), зеленог кукуруза, репиних резанаца, меласе и различитих плодова воћака на које овце нису навикнуте. Болест се карактерише губитком апетита у оваца, депресијом, шепавошћу и на крају комом. Током прва два-три дана после наглог узимања оваквих хранива у оболелих јединки долази до појаве пролива и болова у стомаку. Општа слабост оваца смањује њихову покретљивост и на крају оне које леже падају у кому и угињавају. Као предохрана ове болести овцама треба омогућити узимање прекомерних количина зрна житарица и других хранива. Након појаве првих симптома ове болести овакве јединке треба хранити оброцима који су састављени од кабастих хранива а тек онда постепено повећавати количину концентрата у оброку.
Неправилна витаминско-минерална исхрана у оваца као и јагњади доводи до смањења производње, појаве обољења, па и до њиховог угинућа. Недостатак ових хранљивих материја слаби отпорност оваца због чега лакше долази до разних обољења. У оваца, које производе велику количину млека, меса или вуне веће су и потребе за витаминима и минералима, о чему се посебно води рачуна. Услед недостатка минерала у исхрани у јагњади долази до појаве рахитиса, као последица недостатка и поремећаја у промету калцијума и фосфора. Узрок болести је оскудица витамина Д у храни, који у организму регулише промет ова два минерала и њихов међусобни однос. Знаци болести се испољавају већ у првим месецима живота у виду заостајања јагњади у расту, кости јагњади омекшавају и долазе до њиховог искривљавања. У одраслих оваца (нарочито оних са вишом производњом млека) уколико се ови елементи не обезбеђују у довољној количини преко хране, долази до њихове мобилизације из костију, што у тежем случају изазива њихово омекшавање па и ломљење. Као и код рахитиса, тако и у ове болести (омекшавање костију), чешћи боравак оваца и јагњади на свежем ваздуху и добра испаша допринеће успешном излучењу. У младе јагњади услед недостатка минерала селена и витамина Е долази до болести белих мишића. Ово обољење настаје услед промена у мишићима и доводи до отежаног и укоченог кретања у оболелих јединки, као и отежаног дисања. Болест најчешће захвата и срце, после чега јагњад најчешће угине. Превентива у настојању овог обољења је ако се овцама које се гаје на теренима који су сиромашни у селену, даје овај препарат и витамин Е путем ињекције или у праху. У нашим условима млађој јагњади после првих недеља живота обавезно треба дати путем инјекције препарате који садрже селен (Евитаселен).

Leave a Reply

Your email address will not be published.