СЛОБОДНО СУДИЈСКО УВЕРЕЊЕ

1 min read

Пише: Зоран Јовшић

Какве везе имају зихернадле и селотејп!? Наизглед неспојиво, али у случају српских спортиста оксиморонски очекивано. У Лондону, након скока Иване Шпановић, судијама су засметале зихернадле, у Истанбулу, ономад, селотејп, уз суштинску разлику да зихернадле нису биле добро причвршћене, док је селотејп сасвим добро држао – преко судијских очију.

Када сам недавно објавио колумну о отимању златне медаље Ивани Шпановић, многи су ми замерили на отварању Пандорине кутије, “завера и урота” која би требало, како ми рекоше, да остане дубоко и далеко у мрачној прошлости деведесетих. У недељу увече, сетих се зихернадли, несретних, лoндонских и прастарог вица о зецу и капи! Гледајући како судије кошаркашког финала првенства Европе, свирају као отправници возова у Малој Крсни, у пола седам ујутру, кад год неко од наших кошаркаша додирне Словенце, у глави ми се вртео лондонски филм, у којем несретна налепница Иванина вијори као бела зaставa предаје пред непобедивим противником. Утишах тон и почех да гледам своју утакмицу. Тако сам баждарен, имам позадински шум и бек-ап мод, шта да радим, новинарски усуд. Док су други гледали меч, ја сам гледао утакмицу у позадини – судије, званичнике ФИБЕ и турске домаћине, разне сиве и шаренолике еминенције у позадини дешвања на терену, онолико колико је ракурс камера дозвољавао. На 22:20, на крају прве четвртине, видех неколико сигнала датих климоглавом, дискретним, једва уочљивим, невидљивим за оне који не гледају довољно пажљиво, или за оне, који не знају шта би требало да гледају! Ја сам, на жалост, знао! Помислих у делићу секунде да је порука “Пусти, Србе” али ме је развој ситуације на терену убрзо демантовао.

Кадија ти суди…

У спорту, одувек, постоји еуфемизам за необјективно арбитрирање – “Слободно судијско уверење”. Као да је то моје или ваше уверење, а не судијско!? Па, наравно, да је њихово и наравно да је слободно, нико их, барем очигледно, не држи и не шапуће на уво: “Ако ово не одсвираш како ти је речено, свираћеш дерби Манаус-Рио Негро у петој лиги Бразила!”. Боже сачувај, ко би то смео да уради, да у демократским, либералним друштвима утиче на слободну вољу појединаца! Бројао сам до краја, било је најмање 20 проблематичних судијских одлука на нашу штету и још десетак, мањих, невидљивих (фино повлачење за дрес играча, који због четири личне не сме да реагује, лакат Богдану у блоку, прикљештење рукама већ повређеног лакта Лучићу код преузимања…). Мислите да сам некомпетентан. Кошарку сам упознао играјући је петнаест година и учећи од врхунских тренера. Они су ме научили како да гледам меч, као новинар, на шта да обратим пажњу, да гледам иза, око и са стране терена… Исто и за одбојку, рукомет, фудбал… За 27 година бављења новинарством и врло озбљиним спортским новинарством на стадионима и халама широм Европе и региона, на жалост , научио сам – да је само 50 одсто у резултату последица олимпијског гесла ALTISU, FORTIUS, STRONCIUS! – 50 одсто су интереси, јасни и скривени, предвидиви и непредвидиви…
У случају кошаркашког меча за првака Европе, ја сам већ у припреми меча знао да ће бити, како је било. Медијска и логистичка припрема меча кроз пароле „Словенци играју најлепшу кошарку“, „Змајчери су фаборити“ ,, Заслужили су злато“ – мени је говорила да ћемо морати да славимо са најмање десет поена разлике, да би меч добила са пола коша! То, на жалост, нисмо успели. Да су ту били Тео, Јокић, Радуљица, Симоновић, Недић, веротавно би успели, мада ко зна… Јер, да смо победили, онда би морали много брже првака Европе у кошарци да приме у ЕУ. Па, где то има, да првак Европе буде ван заједнице европских народа. Као, кад би на шампионату Јужне Америке у фудбалу победила социјалистичка Венецуела!? Не бива… Кад дође време за нас, судије ће саме скинути селотејп са очију, а Ивана ће моћи плугом да оре по песку, ништа им неће сметати, као у недељу гледе Словенаца. Зато их пустите, кад куцне наш час „слободно судијско уверење“ биће на нашој страни!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published.