Смедеревска кошаркашка школа на Кипру

1 min read

СВЕТСКИ, А НАШИ >> ВЛАДИМИР ЛУКИЋ ЗУБА, КОШАРКАШ И ТРЕНЕР

Уз Бранислава Јовановића – Чонгија и Зоку Тодоровића, трећи у трилингу најбољих смедервских кошаркаша свих времена, свакако је Владимир Лукић-Зуба. Једини је од кошаркаша са овог поднебља играо, годинама, најјаче европске купове и једини који је то наставио да ради и као успешни кошаркашки тренер, на Кипру. Негујући смедеревску и српску, некада југословенску школу кошарке, постао је синоним кошаркашке елеганције, меког шута и луцидних дриблинга, по чему су Смедеревци одувек били препознатљиви. Данас, као тренер на Кипру, натавља своју мисију…

Ви сте Владимире један од најуспешнијих смедеревских спортиста у расејању. Једини сте у дресу кипарског првака играли у европском купу. Након одласка из Смедерева имали сте успешну каријеру на Кипру?
Један сам од многих смедеревских спортиста који се одлуцио да напусти свој вољени град и своју земљу далеке 1990. године. Ево ме већ висе од 20 година на Кипру где живим са породицом и радим.
Пре него што сам дошао на Кипар провео сам пар месеци у Партизану и када је требало да идем званично на припреме са екипом, уз могуцност да потпишем и уговор са црно белима, тадашњим шампионима велике Југославије, стигао ми је позив са Кипра да дођем у клуб Апоел из Никозије. Добио сам одобрење од тадашњег тренера, Ребе Ћорковица, да одем на пробу и да се, ако не задовољим услове, вратим назад у Партизан. Задовољио сам све људе из Апоела и тако решио да спакујем кофере и на годину дана потписао уговор. Тако је моја каријера кренула на Кипру. После Апоела сам играо за Омонију, Енад, Ахилеас, док нисам дошао у Керавнос и ту провео неких десетак играчких сезона. И дан данас сам у истом клубу у коме радим са младим играчима. Са Керавносом сам имао срећу да играмо у тадашњем Купу Радивоја Кораћа у коме су се такмичиле јаке европске екипе. Играло се по групама, тако да смо имали и екипе из Србије, као на пример ФМП са којима смо играли две године заредом. Поред њих ту је била Југопластика из Сплита, грчки Арис, ПАОК, ПАНИОНИОС и још многе друге екипе. Имали смо много успеха у овом такмичењу, тако да смо побеђивали многе од ових екипа. Тако се прочуло за Керавнос и кошарку на Кипру. Ти успеси су и довели до тога да две године заредом играмо Final 4 јужне зоне у Турској, у Измиру и у Румунији.
Шта тренутно радите у вашој „никад завршеној кошаркашкој причи“? Претпостављамо, тренерски посао?
Када завршим своје радне обавезе настављам даље са тренинзима, као што сам рекао, у академијама клуба. Ту радим као тренер где сам са јуниорима освојио све што се може освојити и са кадетима дошао до финала где смо заузели друго место. Најважније да су у клубу задовољни мојим радом и ту имам максималну подршку.
Када можемо да Вас очекујемо у Србији или Смедереву?
На лето, као и сваке године, када долазим у свој родни град на одмор и да видим родбину и пријатеље…
Да ли сте у контакту са вашим саиграчем из играчких, смедеревских дана – Зоком Тодоровићем? Он годинама покушава да одржи КК Смедерево у врху српске кошарке. Шта му саветујете?
Са Зоком Тодоровићем, мојим бившим саиграчем, а сада тренером Смедерева, немам неке јаке контакте због његових и мојих обавеза. Видимо се кад дођем на лето. Сви знамо кроз каква тешка времена пролази клуб и свака част свима који су успели да не дозволе да се клуб угаси. Жалосно је чути да наступају већином играчи из других градова и да врло мало има наших, смедеревских играча. Надам се да ће се то поправити и да ће бити као некада када су за Смедерево наступали само домаци играчи.
Шта је рецепт за повећање квалитета наших локалних клубова. Инфраструктура постоји. Изграђена је прелепа хала, а ваша генерација је играла на бетону Веслачког клуба и старом паркету Техничке школе?
Рецепт за повећање квалитета наших, локалних клубова јесте да сви раде заједно и да имају комуникацију међу клубовима, јер једино тако можемо помоћи младим играчима да напредују и развијају се као играчи. Из свега овога највише трпе млади играчи и зато морају сви да седну и договоре се за будућност смедеревске кошарке, а не да вуче свако на своју страну. Тако ће и локална самоуправа више помагати финансијски клубове.
Сваком од интервјуисаних успешних Смедереваца у овом серијалу, поставићемо исто питање: „Да ли би сте се и под којим условима вратили да живите и радите у Смедереву?“
Много пута сам себи поставио то питање. Када се вратити у свој град у своју земљу? Смедерево нам је увек у срцу, то је неспорно! Ту вам је родбина, пријатељи, смедеревска Тврђава и наравно Дунав! Живот је такав и тренутно сам на Кипру где ми је и ово друга кућа, имамо кипарско дрзављанство, пријатеље, прелепу климу и море. И оно што морам да нагласим као поносан родитељ – насу ћерку Марију, којој је остало да одбрани свој докторат на универзитету у Енглеској и тако заокружимо сви један веома важан период за мене и моју породицу.
Шта је порука младим, креативним људима, који попут вас буду пожелели да остваре своје „европске и светске снове“? Да ли је тамо увек и нужно боље него овде?
Порука младима је да раде оно што воле и да верују у себе јер само тако ће имати успеха у животу и остварити своје циљеве. Да ли је лако живети ван своје земље? Није никако лако! Треба доста труда и рада и свакодневног доказивања.

Leave a Reply

Your email address will not be published.