Намера нам је да постанемо највећи ремонтер

1 min read

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ >> МИЛОРАД СТОЈКОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ЖЕЛВОЗА:

У хале смедеревског ремонтера, после дужег времена, које је између осталог, донело приватизацију и обнављање рада, стижу веће количине вагона за поправку. Реч је о првом делу посла који подразумева ремонтовање 160 вагона. Руководство амбициозно најављује да ће се вратити златно доба Желвоза. И не само то – у плану су још неке, толико значајне новине да сасвим мењају досадашњу позицију фабрике. О свему томе, за Наше новине говори директор Милорад Стојковић.

У Желвоз су стигли вагони за поправку, нов посао је увек добра вест, о чему се ради?

-Ми смо, почевши од 1. јуна прошле године, доста уложили у ревитализацију опреме, све машине које су постојале су доведене у стање потпуне исправности. Поправљене су машине које нису радиле 20 или 30 година и које у региону нико није имао, као што је апкант преса за савијање профила од лима, или смо струг који у исто време може да обрађује два точка, то је такође реткост, да се у фабрикама нађе.
Почели смо да се укључујемо у тендере како у оквиру Србије, тако и ван земље, то је резултирало тиме да добијемо врло значајне послове. Један од њих је и овај, реч је 160 вагона од Србија Карго. Уговор је потписан и први вагони су стигли у фабрику. Ми смо у обавези да то урадимо у наредних пар месеци, што за капацитете фабрике, која је некада и по 1.000 вагона годишње ремонтовала, није ништа неуобичајено.

Има ли још партнера, односно, има ли још послова у најави?

-Остварили смо добру сарадњу са железаром, за њих већ радимо ремонт локомотива и оно што је врло значајно, с обзиром на то да располажемо великим машинским парком је да смо доста других послова добили попут обраде точкова, наваривања осовина и свега осталог што може једна савремена и добра машинска радионица да пружи. Учествујемо на тендеру Карго Црне Горе за обраду осовина и неколико путничких вагона за ремонт, очекујемо прве вести по том питању у наредних десетак дана. Имали смо контакте и са Железницом Босне и Херцеговине, очекујемо такође да ћемо узвратити посету, они су код нас били недавно јер су заинтересовани за поправку теретних вагона, обраде точкова и остало… Били су нам гости из Железница Словеније, са једном њиховом фирмом договарамо наступ, а ускоро се очекује да изађе тендер за оно што је можда и најважније – израда нових теретних вагона, односно кошева теретних вагона. Радимо на томе, након што су у стечај отишли Гоша и ФВ Краљево јавила се потреба да ми, као један од највећих ремонтера, размотримо могућност да почнемо да радимо и нове странице за теретне вагоне.

Уколико се то оствари, то ће бити историјски тренутак за фабрику која постоји читав век, Желвоз то раније никада није радио?

-Да, Желвоз никада до сада није радио странице за нове вагоне. То уопште није мали посао, ми смо се тога “дебело” прихватили, то је нова технологија, нови алати, али то отвара и нови простор за Желвоз, ми у Србији више немамо произвођача нових вагона путничких и теретних. Тржиште вапи за новим возилима, па смо одлучили да покушамо да остваримо и тај план. Такође, напоменуо бих и да смо у међувремену успели да добијемо све могуће лиценце потребне за израду вагона, како у домаћем саобраћају тако и ван Србије. Остаје нам још једна лиценца да радимо ремонт страних кола ван граница Србије у Мађарској, Аустрији…

Али, да ли је Желвоз довољно конкурентан на тржишту за такве захвате?

-Јесте, то се већ показало на неким тендерима које смо добили. Ми смо са ценом баш у врху понуђача, што нас ставља у позицију да можемо да успешно конкуришемо на домаћем и страном тржишту…

Ако поредимо стање пред стечај и садашње, како то изгледа, у најважнијим цртама?

-Па, ако кажем да смо ми рецимо 2014. имали свега 20 вагона за поправку, онда је све јасно. Слика је сада потпуно другачија. Посао је неупоредиво већи, а број радника двоструко мањи. Имамо око 160 запослених, међу њима десетак инжењера, али је конкурс за њих, као и браваре и вариоце у Желвозу увек отворен. Примера ради, прошле недеље смо добили шест нових радника. План је да их до краја године буде 200 како бисмо завршили послове на које рачунамо. Имамо најаве да ће почетком месеца Железница да распише још један тендер за 500 теретних вагона, надамо се да ћемо и ту најмање 200 или 300 вагона да добијемо. Идемо ка томе да вратимо стару слику о Желвозу из најбољих дана.

Део прошлости је лош однос према радницима, неизмирене обавезе, каква је сада ситуација?

-И ту је слика оног и садашњег Желвоза потпуно различита. Сви су пријављени, плате су редовне, уз то се исплаћују сви припадајући доприноси и топли оброк. Тренутно нема услова да проради менза, али и о томе ћемо размишљати убудуће.

Има ли у Смедереву довољно људи од струке, знамо да је и раније било проблема, јављају ли се кандидати из других градова?

Да, аплицирају и људи из других градова, имамо биографије заинтересованих из Смедеревске Паланке, Београда, па чак и Ниша… Тренутно, највећи посао је на некадашњим Желвозовим радницима, оним људима са искуством од 10 или 15 година, они су угасили те машине после стечаја и они су се вратили да их поново укључе… Уз то се трудимо да доведемо младе раднике. Такође, када говоримо о онима са искуством, укључили смо ту и једног од домаћих истакнутих инжењера, др Жику Адамовића, али већ увелико имамо И контакте са Машинским факултетом из Београда. Широк је тим који ће радити у Желвозу јер желимо да ово буде место где се стварају нове технологије, а не само радионица. Циљ је да се у наредних неколико месеци позиционирамо као лидер у овој области.

Ово је комплексна фабрика, шта је са сегментом туризма, прошле године је то делимично ревитализовано, отварањем базена, какви су планови за ово лето?

-Ми смо се стицајем околности, прошле године, у том туристичком делу, појавили крајем сезоне. Преко 1000 људи је било током дана викенда на купању, поправили смо тениске терене, ресторан је доведен у пристојније стање, имамо пролазне госте за које се организују прославе за 300 људи. Идемо даље по том питању, уложили смо преко 30 000 евра у филтере за базен и осталу инфраструктуру, па се надамо да ћемо ове године да постигнемо да Смедеревци у још већем броју дођу у наше одмаралиште које се простире на неколико хиљада хектара.

Желвоз је такође некада имао и спортске клубове, размишљате ли о њиховој обнови?

-Нама је, сасвим разумљиво, најважније у старту било да подигнемо производњу, а затим се тек треба посветити пратећим елементима. И стекли су се услови да можемо сада и о томе да размишљамо. Видећемо…

Има ли могућности и да се обнови зграда Желвоза, некада је то био репрезентативан простор, данас Висок циљ, мора се радити на физичком уређењу простора који је девастиран, некада репрезентативан…

-Да, време је сасвим девастирало управну зграду. Знате, причамо о тако великим површинама, на 25 хектара потребни су вам месеци само да покосите све, а камоли за остало… За почетак, план нам је да покријемо целу управну зграду кровом. Наравно, то све говори да постоји добра пословна клима, у супротном таква улагања би била немогућа.

Leave a Reply

Your email address will not be published.