Воћари на мукама

БЕРБА У ТОКУ – ЦЕНА ЈАБУКЕ НЕИЗВЕСНА

Млади пољопривредник Иван Новаковић из Селевца један је од многих воћара смедеревског краја који ових дана започиње бербу. Такође, баш као и остали и он још увек „не зна на чему је“ када је у питању овогодишња цена и пласман.

Како објашњава, он има млад засад јабуке, подигнут пре три године па род још увек не достиже пун капацитет:  За сада мучимо муку са младим плодовима јер су јако крупни. Таква јабука се тешко продаје,  а не може дуго да стоји. Морамо дакле што пре да је продамо, а цена је јако лоша. Гајим две сорте, Ајдаред и Муцу, на површини од око три хектара.  Бербу смо тек недавно почели, јер та млађа стабла раније сазревају него старија.  Када је о овогодишњем роду реч не знам још увек тачно колико ће тога бити, али очекујем око два вагона, 20 000 килограма.  До сада сам продао око један вагон, то је јабука са два хектара. Муца је имала солидну цену, прво брање је било 40 дин по килограму. Али сада  је за Ајдаред јако лоша цена, гајбе су скупе, по 75 динара, да не причам о осталим тршковима, јабука се прска од 25 до 30 пута, све то кошта. Кад се стави на папир под овим условима није исплативо – прича нам двадесетдеветогодишњи Иван и додаје да су прошле године Новаковићи такође имали доста јабука, али су платили цех због неискуства:

Нисмо успели да је продамо па смо одлучили да је оставимо и сачекамо бољу цену. То се није десило, никако јабука није ишла прошле године, нити је тражена, нити је продавана. Ми смо на крају све самлели и направили ракију. Реч је о пет тона јабуке. Такође, имам пријатеље који су јабуку држали четири месеца у хладњачи и на крају је продали по три динара за килограм. Па ви сад видите, плаћали су струју месецима за хладњачу, а јабуку су морали да дају џабе. Људи мисле да се окреће велика пара у пољопривредној производњи, можда, али не и за нас, произвођаче. Свестан сам и ја да не може сваке године да се заради, али било би боље када би макар на нешто сигурно могли да рачунамо, да се зна која је цена унапред, да држава стоји иза тога и да воћари могу да се определе шта хоће да гаје. Овако, целе године радиш, садиш, одржаваш је, береш, мучиш се, улажеш велике паре и на крају не знаш хоћеш ли уопште имати ишта од свега тога, прича нам Иван Новаковић из Селевца.  Он и његова породица живе искључиво од пољопривреде, до сада су се бавили и ратарством односно производњом кукуруза, сунцокрета и жита. Није било уносно, био је то, како каже, посао са много муке за „зараду на нули“. Решили су потом да покушају са јабукама, али ће коначну одлуку о томе да ли настављају са овим воћем или не, моћи да донесу тек за две године, када млада стабла напуне пет и самим тим достигну пун род: У плану имам да направим хладњачу, то нам је веома потребно, али реч је о великом улагању. Можда и покушамо преко неких субвенција које даје дражава, али да ипак прво видимо хоће ли се уопште продати јабука коју сада имамо, поручује Новаковић.

Зашто баш јабука­?

„Идеја да се определимо за јабуку била је дедина. Ја сам свакако знао да ћу се бавити воћарством, само нисам био сигуран за коју се врсту определити, па је деда предложио јабуку. Уосталом, овај крај и јесте познат по том воћу, и у оближњим селима имам доста пријатеља који се тиме баве па сам и ја решио да пробам. Такође,  имам нов засад шумадијске вишње на 1,3 хектара и старији засад обичне вишње на 70 ари, то је била прва садња. Имам у плану да једнога дана проширим производњу, имамо спремну и подлогу и саднице па ће то можда бити и много већи род, али за сада још увек немамо неке додатне системе за наводњавање, што би такође требало урадити како не би све зависило само од временских прилика“ – каже наш саговорник.