Да закон не буде мртво слово на папиру

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЗАКОНА О УПОТРЕБИ ЗНАКОВНОГ ЈЕЗИКА:

Свака регулатива па и најбоља је узалудна, уколико је људи не употребљавају – била би општа порука учесника трибине у Смедереву.

Тим који чине представници Министарства за рад и Савеза глувих и наглувих, у последње време обилази градове у Србији како би јавност била упозната са Законом о употреби знаковног језика који је усвојен пре скоро две године.
Осим особа са овим видом хендикепа, трибине тог типа су можда у још значајнијој мери намењне свима осталима јер би комплетно друштво требало да буде ослонац, а нарочито су, презентације законске регулативе важне за све припаднике јавног сектора јер они пружају услуге које су свима потребне, а до којих грађани из угрожених категорија теже долазе. Обавеза је локалних самоуправа и свих институција да се у овај процес укључе.
Од како је Скупштина Србије усвојила Закон о употреби знаковног језика, наставља се заједнички рад кроз различите видове подршке државе и то пре свега удружењима јер су те организације често носиоци најважнијих активности, подсећа Јелена Котевић, руководилац групе за нормативне послове у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Тренутно, Министарство финансира 44 канцеларије, односно рад 49 знаковних преводилаца у Србији. У Смедереву се тај програм спроводи кроз подршку локалном Удружењу глувих и наглувих у оквиру којег ради знаковни преводилац. У плану је да се у будућности употребљавају и неке нове технологије како би се у што већој мери помогло особама које су глуве или наглуве у њиховом свакодневном животу – казала је Котевић.
Постојећи број тумача није мали али није ни потпуно задовољавајући, сматра Тања Пријић такође коаутор Закона. За сада нова пракса има ефекта, а функционише тако што се глува особа обраћа свом тумачу (територијално најближем) и договори се када му је и каква услуга потребна. Наравно, увек се води рачуна да тумач има такав распоред да може да изађе у сусрет што већем броју људи. Међутим, уколико дође до „преклапања“, (више особа има неодложне обавезе у исто време) локална удружења се за помоћ обраћају Савезу који у том случају може да помогне на два начина. Или да контактира следећег најближег тумача, или да се, уколико је глувој особи потребна услуга у другом граду, за помоћ ангажује тумач који тамо иначе ради. Када је могућа употреба услуге тумача? Закон је рекао, увек. Нема области друштвеног живота када је то право изузето, али су највеће и најважније образовање, здравство, помоћ пред јавним службама у најширем смилу те речи, политичком животу. Такође, и послодавац је дужан да запосленог који је глува или наглува особа на знаковном језику детаљно упозна свим оним што се односи на актуелну ситуацију у вези са радним местом на којем је та особа запослена. И никад, та услуга не може бити на терет послодавца, јер се тиме они додатно оптерећују што би онемогућило даље запошљавање глувих особа – казала је Пријић подсећајући на то да закон, ма колико добар био, остаје само мртво слово на папиру уколико се људи не побрину за то да се прописи и примењују.
Овај закон омогућава права и то не једнокартно већ у континуитету. Сви имамо право да учимо знаковни језик и сви имамо право на услуге тумача – то су два основна стуба ове регулативе. Иначе, знаковни језик је природан облик комуникације, а наредни корак је да постојећи, као и сви будући тумачи, добију сертификате за рад како би ово, попут сваког другог формалног облика образовања, могла да постане и професија што сада није случај. У том смислу, обуке ће бити организоване у образовним установама о чему, као и о прописаном програму, одлучује Министарство просвете, али има и много потенцијалих едукатора из струке који такође желе да се укључе у организовање едукација. Тиме би још више тумача било доступно глувим и наглувим особама широм Србије и стога обуке тренутно представљају један од приоритета, поручили су учесници трибине.
Овом приликом, говорили су, између осталих и Сузана Маслаћ Матовић, председник Савеза глувих и наглувих Србије и секретар те организације Радоје Кујовић.

Leave a Reply

Your email address will not be published.