До наредног виђења: Чувамо се, чувајте се…

О ТОМЕ КАКО СЕ ЖИВИ ПОД ЕПИДЕМИЈОМ КОРОНЕ ГОВОРЕ СМЕДЕРЕВЦИ ИЗ ЧЕТИРИ ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ:

Иако се у последње време велики број наших грађана вратио из иностранства у земљу, има доста оних који су одлучили да остану и своје животе наставе тамо где их је пандемија и затекла. Међу њима је и четворо Смедереваца који за ово издање „Наших новина“ говоре о томе како изгледа њихова свакодневица у Италији, Шпанији, Француској и Немачкој и шта поручују људима у свом родном граду…

Чазим Дермаку, Француска:

„Ја сам у Нормандији, тачније у Ламаншу. Ми смо у кућној самоизолацији, тотално – 24 сата нема излажења, само у случају нужде, ако је нешто хитно, евентуално до маркета и то може само са папиром, то јест посебном дозволом. Имамо само сат времена да пазаримо нешто и брзо се враћамо кући. Не ради нико, улице су празне, све је затворено осим супермаркета. Плате се исплаћују, мање су за који проценат, али генерално нико не ради. Продавнице су снабдевене свиме, ништа нам не недостаје, купци могу да уђу ако поштују правило обавезног размака између од метар до два… 

У месту у коме живим има заражених и преминулих, а казне су од 200 до 450 евра за оне који прекрше мере и изађу без дозволе коју сам поменуо. Моја породица поштује све препоруке, знамо да је најбитније да останемо код куће и да се заштитимо. Овде нема наших људи, али их има у околним местима и колико знам, за сада су сви они добро. Нисам се ни једног тренутка двоумио да ли да пођем назад у Србију, али сам зато довео родитеље недељу дана пре него што је овде почело све ово тако да са размишљао – остаћу код куће и чекати, овде или тамо, свеједно је. Проћи ће и ово…“ 

Драгана Богарошки, Немачка:

„Моја породица живи у Минхену, у Баварској. Нама је излазак дозвољен, немамо строге провере на улици, није дозвољено ићи у већој групи, али ако двоје или троје иду негде породично, то је у реду. Шетње су дозвољене, џогирање, вожња бицикла, излазак до радње, апотеке, доктора. Радње које су отворене су маркети који продају храну, пекаре, апотеке, ординације, поште, банке. Пожељно је носити рукавице и маске, али није обавезно. У радњама се поштује растојање од једног и по метра и свугде је обележено где треба да станеш. Генерално, не стиче се утисак да влада велика паника, Немци су подељеног мишљења око вируса, размишљања су да је све преувеличано, али има и оних који сматрају да је заиста озбиљна зараза у питању. Али су свакако дисциплиновани и не супростављају се властима. У нашем ближем окружењу нема оболелих, од свих наших пријатеља овде нико није заражен, заиста лично не познајемо ни један случај оболелог. Цела ова ситуација нам је покварила планирани одмор у Србији за време Ускршњих празника, додатни разлог зашто смо одустали од доласка у Србију је и моја трудноћа, за нијансу сам обазривија у целој овој корона ситуацији. Што се тиче економске слике Минхена све је за сада замрзнуто. Велике фабрике су затворене, мање фирме исто, лично је и мој супруг у приватној бранши и ради од куће. Пословне прилике су сведене на неки минимум. Немачка влада је већ осмислила како да помогне привреду и увела је новчану помоћ и великим и малим фирмама да се преброди корона период. Иначе прогнозе које се чују међу медицинским стручњацима до када ће трајати корона период је јун месец. Искрено се надамо да ће тако и бити. Када слушам како је то код нас у Србији, овако, издалека, изгледа ми да је све организовано да би се очувало ваше здравље. Разлика је можда у менталитету, Немцима нису потребна строга ограничења, они ће то свакако поштовати. А код нас је мало другачије, волимо да кршимо правила. Наравно да се и овде у медијима стално прича о вирусу, упоредо слушам наше вести и немачке и све се подудара. Иначе, главна вест код нас је самоубиство министра финансија покрајине Хесен. Иначе покрајина у којој је центар Европске банке и свих немачких банака. Кажу да није могао да поднесе ситуацију услед короне и онога што ће доћи после“.

Бранко Брцан, Шпанија:

„Овде је од 15. марта ванредно стање, а од суботе још строжије мере. Само може да се излази ако имаш кућног љубимца да га прошеташ у кругу од 200 метара од куће, да идеш у куповину основних намирница, на посао са посебном дозволом. У возилу могу да буду највише две особе. Ми смо сви добро, моја жена ради од куће и од по потреби оде до фирме. Ја сам код куће са децом и мајком која је остала у Шпанији стицајем околности. Дошла је пре свих ових забрана, цела ситуација ју је затекла овде, размишљали смо шта нам је набоље да урадимо и одлучили да ипак остане са нама. Генерално се код нас поштује карантин, у нашем окружењу нема заражених, а живимо у месту Сабадељ. Мада, данас ми је шеф јавио да је његова жена у изолацији јер је педијатар и сестра која ради са њом је позитивна. Ја лично не страхујем превише јер не излазимо из куће, поштујемо заиста све препоруке заштите. Овде је велики проблем јер има много здравствених радника који су заражени због недостатка заштитног материјала. Ако се не варам, заражено их је близу 10%. Што се тиче економске стране свега овога, о томе сви размишљамо. Биће ово тежак ударац за економију. За сада нема никаквих економских мера да се помогне. Постоји нека врста помоћи за фирме које су биле приморане да затворе, држава плаћа 70% плате, али ја знам да у нашем окружењу, никоме нису за сада тако нешто одобрили, ни фирми где ја радим“.

Владан Божовић, Италија:

„За сада, дефинитвно је да не радимо до 3. априла, видећемо како ће бити после. Иначе, код нас је забрањено свако кретање, један из породице може у куповину само и то је то. У продавницу се улази са маскама и рукавицама, полиција зауставља грађане у времену од 7 до 18 сати, али то се ретко дешава. Свако мора да попуни образац потврде који је влада објавила. Деца не иду у школу од 26. фебруара. Све је стало, а на телевизији углавном причају о вирусу што највише и изазива страх код људи. У Србију иначе релативно често долазим, али у оваквој ситуацији нисам то желео, а и до скоро сам радио, било је посла, међутим, на снагу је ступила забрана. На питање да ли страхујем, не знам шта да кажем – ја сам од оних који сматрају да епидемије заправо и нема. У почетку сам мислио да је стварно, а онда када упоредите податке од прошлих година, видите да ту ништа није толико алармантно. Био је, у мом месту један позитиван, али је био у карантину и оздравио. Свако кога познајем није познавао никог од оболелих или умрлих. Ни једно име није објављено… У мом месту, Вићенци, има још наших људи, у контакту смо и могу вам рећи да је већина истог мишљења. Сматрам да је ово више економско питање него здравствено. О томе да ли ћу остати у Италији после овога, одлука је одавно донета, јер сам ја и пре овога одлучио да се вратим у Смедерево. Смедеревцима поручујем да поштују правила како не би плаћали казне и да не страхују превише, ипак смо ми као народ преживели и много теже сценарије од овога“. 

Leave a Reply

Your email address will not be published.