Пијаце и тезге „он лајн“ и у Смедереву

1 min read

НА КОЈЕ СЕ СВЕ НАЧИНЕ ДОВИЈАЈУ КУПЦИ И ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОИЗВОЂАЧИ:

У тренутку аплицирања „Наших новина“ на конкурсу Града Смедерева за производњу медијских садржаја намењених информисању, никоме није било ни на крај памети да ће, током одвијања пројекта, услед ванредног стања, наши пољопривредници бити принуђени да се сналазе на најразличитије начине како би оно што направе имали коме и да продају. Пратећи актуелну ситуацију и новонастали, за аграр посебан изазов,  у овом броју представљамо све интернет платформе на којима се сада може понудити производ из било које гране пољопривреде.

Текст: Аника Живановић

Од  домаће масти па до сирупа од коприва, све могуће врсте расада, зимницу, џемове, сокове, воће, поврће, јаја, мед, ракију, вино, домаће колаче, медењаке, природну козметику, све то, ових дана нуде пољопривредници смедеревског краја на Фејсбук страници „Домаћи смедеревски производи“. Такође, међу члановима групе има и аласа, па отуда и огласи са понудом речне рибе.

Од идеје до реализације није прошло дуго времена, па је већ након дан – два група нарасла до 5000 чланова што продаваца што купаца. Цене су релативно приступачне, а произвођачи махом предусретљиви јер већина може да обезбеди личну доставу намирница, наравно, све у складу са општим правилима заштите и мерама забране кретања. А како је све почело, објашњава администратор групе, Јелена Цветковић:

„Многи из моје околине су желели да купе свеже воће и поврће, били су осуђени на куповину истих у маркету где нисмо имали избора, а свежина се доводила у питање. С друге стране, људи који узгајају поврће немају коме да продају, и због тога им доста поврћа пропада. За добробит и једној и другој страни, настала је ова група. Мислим да свакако има ефекта, многи купци и продавци су успоставили успешну сарадњу, што и јавно признају. Уз то, ово је добра прилика да се помогне пољопривредницима из смедеревског краја, ту су многи домаћи произвођачи за које можда до сада нисмо ни знали, а оглашавање у групи, и свакако њихов марљив рад, довели су их до тога да се прочују. Многи произвођачи немају тезгу на пијаци, па и немају како да продају, а имају квалитетне производе. Овај начин куповине је свакако добар за обе стране, и за купце и за продавце, не видим разлог да се ово не настави и након што се ванредно стање оконча“.

Некад су произвођачи познатији свуда осим у свом месту…

Разматрајући на који начин би се могло помоћи локалном аграру да превазиђе ове тешке тренутке, и Развојна агенција Браничево Подунавље покреће посебну платформу. Уз слоган „Купујмо локално, подржимо једни друге, оснажимо нашу заједницу!“ ускоро ће прорадити и „Локални пазар“. 

У току епидемије и последичних мера које су пореметиле свакодневицу сваког појединца као и друштва у целини, више него икад смо упућени једни на друге, на нашу породицу, комшије, познанике. Како би шта успешније заједнички пребродили овај период, неопходно је да се окренемо другим начинима размишљања и функционисања. Подстакнути актуелним потребама, Регионална развојна агенција „Браничево-Подунавље“ је у сарадњи са маркетиншком агенцијом „Пош“ и НВО „Про.Ток21“, те у партнерству са Градовима и Општинама из региона Браничево-Подунавље, покренула иницијативу „Локални пазар“. 

Циљ ове иницијативе је повезивање купаца са произвођача хране и пића у њиховим локалним заједницама и то кроз успостављање Интернет портала Локални Пазар, који ће омогућити лако претраживање понуде производа у комшилуку, ступање у контакт са старим и новим произвођачима сира, расада или свежег поврћа и договор о преузимању жељених производа – кажу из РРА Браничево Подунавље. Како за „Наше новине“ најављује Ивана Антонијевић, саветник за туризам и руррални развој, портал би требало да буде пуштен у рад управо у тренуцима припреме овог броја за штампу. Већ данима се активно прикупљају информације од произвођача у сарадњи са запосленима у одељењима за пољопривреду Градова и општина из Региона. Промотивна кампања је такође у припреми и креће за који дан. На питање коме ће све користити „Локакни пазар“, Антонијевић каже:

Вишеструка је корист. Најпре за произвођаче – газдинства, предузетнике, мала и средња предузећа из региона, који ће имати могућност да бесплатно оглашавају на Порталу своју понуду и да их промовишемо на друштвеним мрежама, како би унапредили пласман својих производа, посебно у својим заједницама где можда још увек нису толико познати. Такође, ово ће значити и њиховим суграђанима који ће на овај начин лакше доћи до информација о жељеним производима у свом најближем окружењу, и то домаћим, здравим и локалним производима, а и моћи ће да се договоре о достави или преузимању са произвођачем директно. Такође, иницијатива ће бити значајна и за локалну заједницу у целини јер куповина локалних производа (као и коришћење локалних услуга) директно доприноси економском оснаживању целе заједнице. 

Ако иоле познајемо окружење, знамо да су Подунавље и Браничево су два региона разноврсне понуде, јер ту настаје готово све што се у пољопривреди може направити. Да то није само фраза, слаже се и наша саговорница која се такође нада да ће „Локални  пазар“ на једном месту успети да промовише све што одређени крај нуди: 

Ова два округа заиста се могу похвалити фантастичном разноликошћу пољопривредно-прехрамбених производа. У овом моменту (и условима епидмије) за почетак нам је битно да се успостави што целовитија база свих произвођача и да се кроз промотивне активности превасходно њима помогне. Нека специфичнија понуда Региона такође је нешто на чему смо радили у претходним пројектима у оквиру којих смо спровели различите анкете и анализе како би идентификовали потенцијалне бренд производе Региона и на основу чега смо развили и концепт брендирања производа на микро-регионалном нивоу, као основ за даље активности. Од производа са високим потенцијалом ту су свакако они који су већ својеврсни брендови или имају одређени ниво заштите (Хомољски сиреви, Пожаревачка кобасица, Хомољски и Ђердапски мед…), али и многи други попут вина из локалних виногорја, различитих врста сирева…

Не треба занемарити ни економски аспект ове приче. Наиме, сви се слажу у мишљењу да су нам овакве платформе биле потребне и раније јер, откако су се у градовима одомаћили велики трговински ланци, сви смо се навикли на то да све намирнице, па и оне свеже, купујемо на једном месту. На локалне произвођаче скоро да смо потпуно и заборавили, а они су у таквој ситуацији принуђени да се боре за голи опстанак. 

Слажем се, апсолутно! Овако нешто је свакако било потребно у овом конкретном моменту јер ће мали произвођачи да осете значајно негативне последице епидемије (и већ осећају), а то доказују и бројне локалне ФБ групе које су отворене са сличним циљем, као и национална платформа Е-пијаца. У ширем смислу, тренутна епидемија је подстакла реализацију ове идеје о којој смо и пре размишљали, обзиром на неколико различитих аспеката: од чињенице да су локални произвођачи некад познатији у другим крајевима Србије него у својој општини, па до тога да свест о потреби локалне куповине није довољно развијена, као и он-лајн канала дистрибуције који су код нас на самим почецима. Локални пазар јесте  подстакнут епидемијом, али ће свакако да настави да живи и развија се и након ње. Тренутно је идеја промоција произвођача превасходно у њиховим локалним срединама, а у будућности биће основ за даљи рад у сектору, пословно повезивање и јачање ланаца вредности, међу-општинску сарадњу, промоцију регионалне понуде пољопривредно-прехрамбених производа и развој регионалних брендова, он-лине куповина, проширивање обухвата на друге производе и услуге доступне на локалном нивоу. Могућности и потенцијали су заиста бројни – поручује Ивана Антонијевић.

„Агропонуда“ као још једна од опција 

Још с првим данима ванредног стања, смедеревска Пољопривредна стручна и саветодавна служба обратила се произвођачима са поруком да своју робу могу да продају преко познатог портала „Агропонуда“ и да се, уколико имају било какве дилеме у свези са процедуром обрате њима за помоћ.

Пласман производа је тренутно оно што оптерећује произвођаче, јер у ванредном стању то треба да се уради на специфичан начин, са што мање контаката, уговарање и продаје иде путем интернета, телефона, мејла, а Министарство пољопривреде упућује управо на овај сајт који већ годинама има исту сврху, али је сада од посебног значаја. Наравно, интересовање је повећано у односу на претходни период. Новост је свакако покретање портала еПијаца на коме се могу оглашавати произвођачи али и прерађивачи па је и то додатна могућност да им се помогне, као и задругама, разним дистрибутивним центрима – објашњавају из Пољопривредне стручне службе у Смедереву.

Старији можда нису вични у употреби електронских сервиса али млађима то не представља проблем, а осим тога све те платформе су осмишљене тако да је могуће прикључити им се на најједноставнији начин. Оглашавање на сајту Агропонуда је бесплатно, а судећи према актуелној понуди, произвођачи из нашег краја, очекивано нуде махом јабуке из традиционално воћарског поднебља, али има и огласа за продају више грла свиња, нешто јунади и крава, јагњади из Шалинца и Луњевца, краставца, зелене салате и паприке из Скобаља, као и пасуља, спанаћа… Понуда се у зависности од количине креће у распону од по неколико десетина колограма па до две тоне. За све информације, пољопривредници могу да контактирају саветодавце: 026/4711-035, е-мail:info@psssd.оrg.rs или лично11431 Колари, Железничка бб.

Кликом до домаћина: еПијаца пронашла пут до купаца

Прошле недеље, почео је да ради и национални интернет сервис са понудом домаће робе, а према објављеним подацима, у првом сату рада, путем еПијаце једно газдинство из Трстеника је продало тону шаргарепе. Такође, у исто време је предузеће које снабдева трговачке ланце купило од малих газдинстава раног свежег поврћа и млечних производа за пола милиона динара. Већ првог дана рада електронске пијаце регистровало се 771 произвођача хране – саопштено је из Министарства пољопривреде. На електронској пијаци претрагом жељених производа и локације произвођача на интерактивној карти Србије може се директно поручити роба која потом стиже на кућну адресу.

Leave a Reply

Your email address will not be published.